КОЛУМНЕ – „Quo vadis?” – о терористичким нападимa у Паризу – ексклузивно за Урбани књижевни круг – Сања Зечевић Марковић, професионални шминкер и уметник, пријатељ и сарадник Урбаног књижевног круга из Париза.
МИСАО · ФОТОГРАФИЈА · РУБРИКЕ · ЖИВОТ · СПОРТ · ВИЦ НА ШПИЦ · ДОГАЂАЈИ ·
|
„Шок је био када сам схватила да се велики број наших Срба ’набилдовао’ мржњом! ’Они су нас бомбардовали, тако им и треба’ – то су речи због којих осећам горчину и мучнину, осећај гађења и жељу за повраћањем! Њих једноставно није брига за недужне људе међу којима су и Срби...” – Сања Зечевић Марковић, професионални шминкер и уметник, пријатељ и сарадник Урбаног књижевног круга из Париза.
Урбани књижевни круг® (УКК)
|
Сања Зечевић Марковић,
професионални шминкер и уметник |
Quo vadis?
О терористичким нападимa у Паризу – ексклузивно за Урбани књижевни круг –
од пријатеља и сарадника Урбаног књижевног круга из Париза Сање Зечевић Марковић.
од пријатеља и сарадника Урбаног књижевног круга из Париза Сање Зечевић Марковић.
|
Налила сам чашу црног вина и одлучно крећем са писањем, да вам кажем све што ми лежи на души, све што осећам и доживљавам у овом тренутку.
Још од јануарског тероризма, навукла сам страх који осећам увек кад сам у јавном превозу, посебно у метроу у којем су стално обавештавали нас путнике да, ако приметимо сумњиву торбу или кесу, одмах то пријавимо.
Некако се живело и функционисало све до кобног 13. новембра 2015. када је уследио тотални шок.
Још од јануарског тероризма, навукла сам страх који осећам увек кад сам у јавном превозу, посебно у метроу у којем су стално обавештавали нас путнике да, ако приметимо сумњиву торбу или кесу, одмах то пријавимо.
Некако се живело и функционисало све до кобног 13. новембра 2015. када је уследио тотални шок.
Сама помисао да ми је син првенац био у непосредној близини атентата, један сат пре почетка напада, ледила ми је крв у венама.
Телевизијски преноси, жртве, јауци, крв... И све то на само два километра од нашег стана! Ванредно стање, обавештења да не излазимо из станова... Сирене полицијских кола и кола хитне помоћи... Тензија, неизвесност... Страх... Општи хаос у читавом граду и у главама свих нас. |
Овај страх подсећа помало на страх у Србији током бомбардовања, када сам гледала у небо и пратила оне одвратне сирене које су означавале почетак или крај ваздушне опасности.
Али, опет – другачији је.
Овде, у Паризу, страх је присутан сваки пут када изађем на улицу да одведем децу у школу или када одем до продавнице по храну... Сваки пут када видим сумњиво лице – ту је!
Овде не знам од кога да се чувамо...
Други мој шок је био када сам окачила на свом фејсбук-профилу француску заставу у знак жалости према настрадалим, невиним људима, међу којима су били и наши Срби.
Шок је био када је већина „великих Срба” кренула да ме „пљује” због тог мог геста, наглашавајући да подржавам француску политику...
Али, опет – другачији је.
Овде, у Паризу, страх је присутан сваки пут када изађем на улицу да одведем децу у школу или када одем до продавнице по храну... Сваки пут када видим сумњиво лице – ту је!
Овде не знам од кога да се чувамо...
Други мој шок је био када сам окачила на свом фејсбук-профилу француску заставу у знак жалости према настрадалим, невиним људима, међу којима су били и наши Срби.
Шок је био када је већина „великих Срба” кренула да ме „пљује” због тог мог геста, наглашавајући да подржавам француску политику...
Шок је био када сам схватила да се велики број наших Срба „набилдовао” мржњом!
„Они су нас бомбардовали, тако им и треба” – то су речи због којих осећам горчину и мучнину, осећај гађења и жељу за повраћањем!
Њих једноставно није брига за недужне људе међу којима су и Срби...
Ја сам далеко од политике и презирем је и бесна сам на лоше политичаре због којих недужни губе животе!
Али ово од наших назови-Срба нисам очекивала!
Срамота ме је уместо њих!
Многи су се изопачили и то ме плаши!
„Они су нас бомбардовали, тако им и треба” – то су речи због којих осећам горчину и мучнину, осећај гађења и жељу за повраћањем!
Њих једноставно није брига за недужне људе међу којима су и Срби...
Ја сам далеко од политике и презирем је и бесна сам на лоше политичаре због којих недужни губе животе!
Али ово од наших назови-Срба нисам очекивала!
Срамота ме је уместо њих!
Многи су се изопачили и то ме плаши!
Доживела сам поједине наше људе – „велике Србе” који се бусају у груди – као ове камиказе које су, зарад туђег страдања, спремне да жртвују и своје животе!
Где су нестали они наши хришћани?
Где су они прави Срби?
Где је оно људско у људима?
Ја стварно нисам у том свету!
Мој свет је другачији од овог!
Не могу да се радујем туђој несрећи, а још мање својој!
Испијам чашу црног вина и питам се: Куда иде овај свет?
Где су нестали они наши хришћани?
Где су они прави Срби?
Где је оно људско у људима?
Ја стварно нисам у том свету!
Мој свет је другачији од овог!
Не могу да се радујем туђој несрећи, а још мање својој!
Испијам чашу црног вина и питам се: Куда иде овај свет?
Сања Зечевић Марковић,
професионални шминкер и уметник
професионални шминкер и уметник
__________________________
__________________________
|
__________________________
__________________________
__________________________
Сања Зечевић Марковић / Фото: из архиве Урбаног књижевног круга.
|
Сања Зечевић Марковић,
професионални шминкер и уметник,
пријатељ и сарадник Урбаног књижевног круга
професионални шминкер и уметник,
пријатељ и сарадник Урбаног књижевног круга
Прича о терористичким нападимa у Паризу.
Прочитајте правила коришћења – на енглеском језику (Terms and Conditions, Privacy Policy, Disclaimer) – пре него што пошаљете коментар. Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Круга УКК” – онлајн часописа примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, задржава право да – уколико их процени као неумесне – скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или сарадника и чланова Урбаног књижевног круга и чланова редакције „Круга УКК”, као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Урбани књижевни круг и „Круг УКК” нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара прочитали и разумели правила коришћења која су искључиво на енглеском језику – и потврдили сагласност са наведеним правилима.
|
Note: The Urban Book Circle does not necessarily endorse any of the views posted. By submitting your comments, you acknowledge that the Urban Book Circle has the right to reproduce, broadcast and publicize those comments or any part thereof in any manner whatsoever. Please note that comments are moderated and published according to our Terms and Conditions.
|
|
- Верица Манојловић | Србија | 19. новембар 2015.
- мр Џон Ковачевић | Калгари, Алберта, Канада | 20. новембар 2015.
· Column & Photographs: Sanja Zecevic Markovic / All rights reserved 2015. Copyright © Sanja Zecevic Markovic ·
Last updated on November 20, 2015.
Published by Urban Book Circle on November 19, 2015 Urban Book Circle® (UBC) |
· Photos of Support courtesy of Sarah Riordan / All rights reserved 2015. Copyright © Sarah Riordan ·
· Photo of Samuel Beckett’s bookshelf in the study of his apartment at the Boulevard St Jacques in Paris
courtesy of John Minihan / All rights reserved 1985. Copyright © John Minihan ·
courtesy of John Minihan / All rights reserved 1985. Copyright © John Minihan ·
· Design & Artwork by Djuradj Vujcic and Prvoslav Vujcic · Illustrated by Sarah Riordan and Deidre McAuliffe ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
All rights reserved 2015. Copyright © Urban Book Circle®