П О Е З И Ј А
30 минута – мр Првослав Вујчић
  • „30 минута” – песма из књиге „Wet” („Влажно”) Првослава Вујчића – издавач „UBC Canada Press”, 2013.
  • „Круг УКК” – онлајн часопис примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, с благословом мр Првослава Вујчића, објављује песме, есеје и колумне канадског и српског књижевника Првослава Вујчића, мастера компаративне књижевности, оснивача Урбаног књижевног круга и „Круга УКК”.
Јутру,
које је, посвећено,
становало у њему.
Првослав Вујчић
30 минута
30 МИНУТА
До, овог, јутра,
иза сваког је, било,
сутра.

Јутру,
које је, посвећено,
становало у њему.
свакога јутра
пре него што би
напустио малу зграду
у којој је живео
и пошао ка великој
у којој је радио

свакога јутра
пре него што би се расанио
у стану у коме је спавао
и одлазио тамо
где је широм отварао
очи и уши

свакога јутра
пре него што би нагазио
лист торонтског јавора
као некад београдског
бољевачког и бурјанског
а пре свих пожаревачког
или можда другачијим редоследом
ако му је он данас уопште битан

свакога јутра
пре него што би прошапутао
са бубицама у плавом зубу
и кренуо тамо где је говорио
правећи се да не види и не чује
оно што не мисли

свакога јутра
треснуо би главом
о површину воде у кофи
отварајући рупу на њој

свакога јутра
при сваком повлачењу главе
она му је постајала све леденија
а рупа би се брзо попуњавала
не остављајући траг за њом

свакога јутра
осим овог
загребао би по површини
провоцирајући мале таласе
који су трајали тридесетак минута

овога јутра
незадовољан прошлим
почео је да удара
дубоко по унутрашњости
правећи далеко веће таласе
у трајању
од око тридесет спакованих минута

овога јутра
шта год да је радио другачије
у односу на сва претходна
резултат је био исти
никако му није успевало
да таласи престану
а рупа у води остане

овога јутра
покушао је да схвати
зашто површина не сачува рупу
са отиском његове главе

овога јутра
почео је да размишља
по први пут о свему
о чему није до тада
али га је у томе прекинуло дно
о које је
сасвим случајно
разбио чело

овога јутра
тридесетак мехурића испливало је
на површину узнемирене воде у кофи
спуштајући све покушаје на дно
заједно са главом
око које су таласи затворили круг
као и сваког претходног јутра
не заборављајући рупу иза себе

до овог јутра
иза сваког је било сутра

овога јутра
то је било последње што је помислио
док му је та иста мисао
испуњавала водом сва чула
у таласима који су стварали вирове

свакога јутра
до овог
имао је времена на претек

овога јутра
у које је безглаво ушао
излетевши на Гембл авенију
коју није препознао
из мале зграде у којој је живео
кренуо је истим корацима ка великој
којој тридесетак година одлази
закључавајући иза себе
као ни једног јутра до тада
натопљену главу на дну

овога јутра
певушио је рефрен свим срцем
и са неким непознатим олакшањем
учинило му се из дна душе
да је као сваког прошлог
утрчао у лифт велике зграде
којим се тачно тридесет минута
пре почетка радног дана
заустављао на тридесетом спрату
да провуче прст са својим именом
и пожели ноћној смени добро јутро
пре него што сиђе истим лифтом доле
на тридесетак стопа испред улаза
колико је параграфима дозвољено
да уз дим и „Тимијеву” кафу
са тридесетак процената млека
без имало шећера
прочита јутарње вести

овога јутра
по први пут се сетио свих речи
песме коју је певушио свим срцем
и са неким непознатим олакшањем
учинило му се из дна душе
да се као сваког прошлог
попео лифтом до тридесетог спрата
после обележених јутарњих ритуала
удављен по ко зна који пут
истим причама и бројевима
са истих страница које је прелиставао
тридесетак година на истом месту
убацјући их у исти канадски контејнер
трудећи се свим силама као увек
да примети ново јутро са истом надом
изговарајући тихо да чује ко треба:
„Хвала ти, Боже, за још један дан,
идем да га обележим осмехом”

свакога јутра осим овог

овога јутра
које није приметио
као и сва претходна
услед страха да не закасни
или можда нешто погрешно запакује
све је непримерено било другачије

овога јутра
затворена у малом стану
умирена вода у кофи
чекала је неког новог станара
који ће покушати да направи
трајну рупу у њој
ударајући главом о главу
коју је оставио иза себе
да лежи отворених очију и ушију
ишчекујући рађање и умирање
исте рупе са истим дном
као у угрушцима крви на челу
пуним трагова жене коју воли
која је на самом крају ноћи

овога јутра

сасвим неочекивано
после свих давно потопљених
у којима је није дочекао
закуцала на врата малог стана
са 30 минута закашњења
Првослав Вујчић,
мастер компаративне књижевности
__________________________
К     О     Н     Т     А     К     Т
Урбани књижевни круг (УКК)
__________________________
Picture
„30 минута” Првослава Вујчића / фото: Деидре МекОлиф
Picture
Првослав Вујчић
П О Е З И Ј А
Првослав Вујчић,
мастер компаративне књижевности
К О М Е Н Т А Р И
  • Даниела Томовић, магистар дидактичко-методичких наука, књижевник и уметник | Пожаревац, Србија | 12. децембар 2011.
Хвала ти. Ово јутро је лепше с оваквим стиховима.
Ја заиста волим то твоје безумно лако одвајање од шкољке речи које нам је неко наметнуо... и кад упловиш широм отвореног срца у рађање ствари... читам и не престајем!!!
Браво мајсторе! Колико ми је недостајала овако сочна поезија...
Ова песма има нечег филмског у себи и самим тим заслужује Оскара за режију.
  • Вања Вуковић, лингвиста | Беч, Аустрија | 6. мај 2014.
Сјајно, куме!!!
  • др Љубомир Јацић, информатичар | Пожаревац, Србија | 6. мај 2014.
Браво, брате мој! Питак си!
  • Сања Зечевић Марковић, шминкер | Париз, Француска | 6. мај 2014.
Одушевљена!
  • Виолета Ратков, дизајнер | Београд, Србија | 6. мај 2014.
Мој!
  • Јасмина Обрадовић Сребро, професор | Нови Сад, Војводина, Србија | 6. мај 2014.
Овог новог јутра неприметно другачијег од других... Браво, Првославе!
  • Ивана Пудар, пијаниста | Нови Сад, Војводина, Србија | 6. мај 2014.
Браво, душо моја – предобра.
  • мр Тања Михаиловић, правник | Пожаревац, Србија | 6. мај 2014.
Остајем без даха, браво!
  • Весна Бугарски, пијаниста | Београд, Србија | 6. мај 2014.
Уживала сам без даха и предаха!
  • Слађана Симулов, глумица | Панчево, Србија | 6. мај 2014.
„/.../ пуним трагова жене коју воли / која је на самом крају ноћи” – и која ће доћи – сјајно!
  • Ивана Станисављев, песник | Нови Сад, Војводина, Србија | 6. мај 2014.
Врло потресна поема, трагична као сам живот. Ова песма се чита између редова као и смисао који се увек налази на местима где га нисмо очекивали. Читајући је, свела сам својих тридесет минута таласања, хируршки прецизно, са тридесет процената млека у кафи и тридесет јаука у минути, без отиска главе у кофи, али са 30 милиметара дубоким удубљењем у зиду. Хвала ти, Првославе, заиста, као и увек, скидам ти капу. Маестрално дело!
  • Сања Гутовић, економиста | Меривил, Индијана, Сједињене Америчке Државе | 6. мај 2014.
Величанствено!
  • Биљана Прокић, глумица | Ужице, Србија | 6. мај 2014.
Хвала Ти... то је данашњи магазин, нажалост...
  • Наташа Хенеси, блогер | Александрија, Вирџинија, Сједињене Америчке Државе | 6. мај 2014.
„Хвала ти, Боже, за још један дан, идем да га обележим осмехом” – предивно речено!
  • Невенка Граонић Аранђеловић, фотограф | Петровац на Млави, Србија | 6. мај 2014.
Сурово реално... кад одемо, остане само 30 минута закашњења... за нас, за неког.
  • Славица Новаковић, економиста | Земун, Србија | 6. мај 2014.
Сјајно, честитам!
  • Мирјана Митровић, књижевник | Београд, Србија | 6. мај 2014.
Хвала, Првославе! Добро је имати пријатеље који те оваквом песмом подсете колико може да вреди једно јутро, а колико је човек или слеп или кукавица, па дозвољава себи да га забрља.
  • Сузана Вујчић, пијаниста | Смедерево, Србија | 6. мај 2014.
Честитам!
  • Сека Миљаковић, генерални директор Амора | Пожаревац, Србија | 6. мај 2014.
Поносна сам што сам твоја школска, и ти знаш колико. Само се надам да ће следећа промоција неке твоје књиге бити у Амору. Све честитке, љубим те.
  • Јелена Ивановић, економиста | Топола Крагујевачка, Србија | 6. мај 2014.
Величина ствара величину – моје велико пошовање, маестро!
  • Драгана Бецагол, економиста | Тиват, Црна Гора | 6. мај 2014.
Драги Првославе! Не знам шта бих рекла... „браво” звучи мало за овако дивне редове који су створили читав филм у мојој глави. Али, једно велико: хвала!!!
  • Нада Филиповић, правник | Београд, Србија | 6. мај 2014.
Све је речено.
  • Душица Стефановић, филолог | Београд, Србија | 6. мај 2014.
Честитке... понос...
  • Снежана Кнежевић Љиљак, филолог | Београд, Србија | 6. мај 2014.
Бар неко време ћу излазити ујутру из куће са стиховима – „Хвала ти, Боже, за још један дан, идем да га обележим осмехом”... Хвала ти, Првославе, на дивним стиховима!
  • Јасмина Јурковић, службеник | Костолац, Србија | 6. мај 2014.
Па то може само Првослав, геније – љубим те.
  • Алесандра Цветковић, академски сликар | Београд, Србија | 6. мај 2014.
Хвала за широм отворене очи. Сјајно!
  • Јелена Марковић, економиста | Прокупље, Србија | 6. мај 2014.
У Торонту сам или било где, али у твом јутру. Хвала ти.
  • Светлана Полић, филолог | Београд, Србија | 6. мај 2014.
Знаш да волим да те читам...
  • Горана Комленић Вуковић, правник | Торонто, Онтарио, Канада | 6. мај 2014.
„/.../ тамо / где је широм отварао / очи и уши” – колико неиспричаних прича у пар једноставних ријечи, у једно јутро... прелијепо, честитам – од срца!
  • Тамара Ракић, академски сликар | Београд, Србија | 6. мај 2014.
Сасвим очекивано од неког ко уме истим савршеним речима да искаже шта је проживео, сазнао, схватио, где је закаснио, а где умео да стане, где погрешио, а где поправио. Браво није довољно, нити речи хвале, само један минут ћутања у име духовности дела овог човека.
  • Гордана Кнежевић, филолог | Београд, Србија | 6. мај 2014.
Као флеш...
  • проф. др Ричард Глен Вотсон | Чикаго, Илиноис, САД | 7. мај 2014.
Драги колега, ова маестрална песма је песма свих нас у овом поретку – овог века. Стојим пред твојом песмом док је читам.
  • Џејмс Р. Волин, књижевник | Торонто, Онтарио, Канада | 8. мај 2014.
Поштовани колега и драги пријатељу, твоја моћна реч боли – с великим осмехом улазим у њу.
  • Ана Рогозин, сликар | Ријека, Хрватска | 9. мај 2014.
Ја ово морам још да читам да бих дала прикладан коментар. Величанствено, као на тацни истина, враћа нам свест о тренутку који живот значи.
  • Драгана Тонин, виолиниста | Стокхолм, Шведска | 10. мај 2014.
Прелепо, чује се мелодија – чаробна.
  • Ена Мекормик, филолог | Лондон, Онтарио, Канада | 10. мај 2014.
И иза овог јутра, чека нас ново сутра. Хвала, мили човече, за чаробно огледало.
  • Тара Кенсингтон, композитор | Торонто, Онтарио, Канада | 11. мај 2014.
Чаробна поезија чаробног човека.
  • Елизабет Морин, кантаутор | Квебек Сити, Квебек, Канада | 12. мај 2014.
То је то! Из ових стопа купујем шешир, да га скинем пред твојим оком, драги маестро.
Picture
„30 минута” – песма из књиге „Wet” („Влажно”) Првослава Вујчића – издавач „UBC Canada Press”, 2013.
Poem & Photographs: Prvoslav Vujcic
All rights reserved 2014. Copyright © Prvoslav Vujcic

Design & Artwork by Djuradj Vujcic
Illustrated by Sarah Riordan
Edited by Prvoslav Vujcic
and Deidre McAuliffe

All rights reserved 2014. Copyright © Urban Book Circle

C     O     N     T     A     C     T

Published by Urban Book Circle on May 6, 2014
Urban Book Circle® (UBC)
Урбани књижевни круг – круг даровитих, писмених и храбрих.