Миодраг Јакшић

ШТА ЋУ СА МЕСЕЦОМ У РУКАМА

Лагано су ме птице упозориле
Летећи ниско куд људи ходају
Ту крај нас, само су успориле
Уз лепет, месец, да ми додају...

Слушао сам јасан звук, крила.
Слушао сам... То је осмех птица.
Чуо га јасно, као тебе, некад, мила.
Кад нам у поноћ заћути улица.

Шта ћу са месецом у рукама?
Он обавезује, кочоперан, жут...
Кад птице одлете новим лукама,
По његовом сјају да врате пут. 

И чуо сам, кажем, најлепши звук.
Перје одзвања јединствено...
Осмех је најлепши само као раскошни мук.
Кô некад, код тебе, лепа жено.

Миодраг Јакшић
__________________________
К     О     Н     Т     А     К     Т
Урбани књижевни круг (УКК)

__________________________
Poem & Photographs: Miodrag Jaksic
All rights reserved 2013. Copyright © Miodrag Jaksic

C     O     N     T     A     C     T

Published by Urban Book Circle on November 7, 2013
Urban Book Circle® (UBC)