РУБРИКЕ – „Цртице из породичног живота, први део” – из дневника једне маме, писаног током 2014. и 2015. г. – проф. мср Данијела Ковачевић Микић, уредник образовног програма Урбаног књижевног круга.
МИСАО · ФОТОГРАФИЈА · РУБРИКЕ · ЖИВОТ · СПОРТ · ВИЦ НА ШПИЦ · ДОГАЂАЈИ ·
|
|
Цртице из породичног живота, први део –
проф. мср Данијела Ковачевић Микић |
|
ЦРТИЦЕ ИЗ ПОРОДИЧНОГ ЖИВОТА – Поробљени егзистенцијалним оковима, често заборављамо да живот није каријера, већ Божји дар пун љубави, наде и вере. „Цртице из породичног живота” – нова рубрика нашег онлајн часописа за примењену књижевност и традиционалну уметност „Круг УКК” – настојаће да читаоце, бележећи дечје мудролије и осмехе, подсећа на суштинске вредности, лепоту и истинску, исконску радост породичног миља и окриља.
|
|
Књижевник у настајању Урош Ковачевић, јунак „Цртица”, са мамом. / Фотографија: из архиве Данијеле Ковачевић Микић.
|
Не разумеш – објашњава
шестогодишња сестра брату – Чачак је град, а Србија је континент! проф. мср Данијела Ковачевић Микић,
филолог српског језика и књижевности, уредник образовног програма Урбаног књижевног круга. 
Неко шета, а неко одважно корача Кнез Михаиловом улицом у Београду: Урош Ковачевић и Дарја Ковачевић, јунаци „Цртица”, са мамом у шетњи. / Фотографија: из архиве Данијеле Ковачевић Микић.
|
Девојке су се спремиле за излазак у град: Дарја Ковачевић, јунакиња „Цртица”, са мамом Данијелом Ковачевић Микић. / Фотографија: из архиве Данијеле Ковачевић Микић.
|
|
Урбани књижевни круг® (УКК)
|
проф. мср Данијела Ковачевић Микић,
филолог српског језика и књижевности |
Цртице из породичног живота, први део
|
|
|
Слатке муке
– Мама, данас је био најлепши дан у вртићу!
– А је л’?! Што? – Седели смо у полукругу и... – И? – И Урош је седео до мене. – Онај дечак из наше зграде? – ДА! – Па, лепо. – И држали смо се за руке! – ?! – упитан поглед. – Па, мама, ти баш ништа не разумеш! Урош ми је симпатија! – Ааааа... Шта ли нас тек чека, пита се мама... Озбиљне женске приче
Јуче, на плесу.
Седи млада инструкторка плеса са децом у свлачионици и чека да се сви обују, обуку, па да уђу у салу. Шестогодишња Дарја седа до ње. Мало слуша о чему се прича, па ће ти: – Је л’ знаш ти како се зове моја симпатија? – О, имаш симпатију, не знам! Како? – осмехнуто јој одговара млада инструкторка плеса. – Као мој брат, Урош! – Е, па добро си одабрала. Баш лепо... А јеси ли и ти њему симпатија? – Нисам – одговара Дарја, па после краће паузе поверљиво појашњава – он је заљубљен у Тијану. – Ех, ти мушкарци – одмахну инструкторка озбиљно главом – само нам праве проблеме! – Мхм – исто тако озбиљно узврати јој Дарја. 
|
из дневника
једне маме, писаног током 2014. и 2015. г. 
Дарја Ковачевић, јунакиња „Цртица”, са мамом. / Илустрација: из архиве Урбаног књижевног круга.
|
|
Најгори родитељи на свету
Пре неколико дана, обрати нам се љутито наша шестогодишња кћерка. Шестогодишња, подвлачим.
– Ви сте најгори родитељи на свету! Нај-го-ри! – А што, Даки? – Сва деца иду с вртићем на море, само ја не могу! – Ма, добро, де, не љути се, можда ћемо ове године ићи сви заједно на море. – Их! Баш! Па коме је још занимљиво да иде с родитељима на море?! – ?! 
Излет изненађења
Кренули смо на излет изненађења. Деца радознала (на маму) упорно запиткују оца куда идемо.
– Нећу тако, кажи ми где идемо – дури се шестогодишњакиња. Куда, а не где, исправи је, наговара ме досадни лектор изнутра. Успевам да му језик завежем пред уснама и извајам смешак без речи. – Тата, стварно, што мистификујеш? Кажи нам куда идемо – као да ме је чуо, запиткује оца син, правилно. – О, децо, шта сте навалили?! Водимо маму негде на сунце, ето! – Хм... онда понеси и воду да је залијеш, можда ти никне у цвет – изнедри бисер за памћење наш ведри тринаестогодишњак. Мама на службеном путу
– А како ти мислиш да ја спавам без тебе?
– Спаваћеш с татом и братом. – Ал’ нико од њих није женско. – Ха, ха... па какве везе то има?! – Не могу да спавам ако ме не загрлиш. И што си изабрала тако глуп посао. Што ниси васпитачица или учитељица или зубарка или продавачица, па да увек будеш ту. Прагматична генерација, илити:
Још један бисер моје шестогодишње мудрице Лица: Ја (мама) и Она (кћерка)
Играмо се „кухиње” (никако побећи од ње). Она „спрема ручак” за неког свог љубимца. Ја гледам како да се извучем из обе кухиње (да бих читала, нпр.). Ја (педагошки подстицајно): Јао, како ти лееепо куваш! Она (не обраћајући пажњу на мене): А-ха! Ја (и даље у педагошком маниру): Мммммм, види какав си колач испекла! Бољи него мама. Ма, теби то тако лако иде од руке! Него… кад ћеш ти мало да замениш маму у кухињи? Она (подиже главу и погледа ме право у очи): Па кад умреш! 
|
Патике за мушкарца
– Људи (?!), обрати нам се наш дванаестогодишњак, требају ми нове патике!
– Добро, теби ћемо купити нове, а ја ћу узети твоје. – Е, мама, овога пута нећеш! – одрично и озбиљно одмахује син главом. – Што? Сентиментално си везан за старе патике, па ми их не даш? – Неееее – смејуљи се и важно ме гледа. – Не разумем? – Биће ти велике, 38 су! Чаробни лешник
Пакујем ствари за пут, а моја кћеркица каже:
– Мама, искрцкаћу ти лешнике за пут... – Не требају ми лешници, Дајо – кажем успут и настављам са паковањем. Онда чујем дијалог: – Дајо, шта то радиш, што стално мућкаш те лешнике? – Кад се лешник чује, онда је леп, гладак – одговара сестра брату усредсређено – а мама воли баш такве... Ех, то је љубав!, радујем јој се. 
Никад као ти
– Ја нећу бити таква мама као ти. Ти стално идеш на неки посао. Стално: посао, посао, посао. Ја ћу се увек играти са мојом децом.
– Својом, Дарја, својом – исправљам је, премда свесна да је сувише мала да разуме језичке финесе, док се у себи молим Богу да тако и буде! Сваком је своја мука најтежа!
Како уђох с посла у стан, шестогодишња кћерка ме посади за сто („Нема ручка, мора да се ради, а и дебела си!”, педагошки ми објасни), даде ми свеску и објасни ми шта треба да радим:
– На овој страници црташ ово, пет редова! (Квадратићи.) – Овде, видиш, ту црташ ово, довде! (Криве и праве линије, кругови...) – Видим, али зашто ја то да радим, ја сам велика? – Еееееее, да видиш како је нама у вртићу! Родна равноправност
– Мама, а кад ћу ја порасти велика као ти?
– Ха, ха, не брини, порашћеш и бићеш виша него ја, само би ваљало да почнеш да се бавиш неким спортом. – А којим? – Којим год ти хоћеш! Можеш одбојком, кошарком, тенисом... – Е, нећу то! – А шта хоћеш? – Фудбал! – ?! |
|
Шницла у правопису
– Сине, шта је данас било у школи – хватам себе у омраженом, непедагошком, најглупљем могућем питању.
– Ништа... Имали смо правописну вежбу – играјући се на компјутеру незаинтересовано ми одговара тринаестогодишњак. – И? Како си прошао? – Не баш најбоље. – Што? Шта те је збунило? – Карађорђева и бечка шницла! Написао сам све великим словима. – Хајде-де што погреши прве речи, али што шницлу написа великим словом?! – Из поштовања, мама, из поштовања! (Погађајте шта је сутра на менију!) На слово, на слово
Вреле летње ноћи дуго не дају сну на очи... Звездано небо над нама будило би и дубоке мисли да деци није досадно и да не траже игру. Једна од њима омиљених је и језичка игра звана каладонт. Шестогодишња Даки се врло успешно и изненађујуће досетљиво сналази у њој. Али, кад игра дуго траје, а нема понављања речи, у нашој верзији ни властитих именица, збуни се.
– Хајде, идеш на ТИ-. – Ти-, ти-... Ти си! – То су две речи. – Да те асоцирам – подстиче је старији брат. – У чему пржимо јаја? – У уљу! Када ти доскоче твојим оружјем!
У недељно поподне уловим свој драги подмладак у сочном нападу на компјутерску игрицу. Заузмем педагошки гард и кренем да придикујем о псовкама и вугаризмима кад ли ми син, с најљупкијим осмехом, доскочи:
– Знаш, мама, научно је доказано да псовке ослобађају од стреса и смањују бол... А то се код тебе зове лингвистичка функција пражњења! 
|
Русе косе
– Шта ти мислиш, Даки, какве је боје коса девојке која има русе косе? – питам шестогодишњу кћерку.
– Розе! – одвали она ко из топа. Пројектне активности
Упада наш првачић у кухињу:
– Мама, је л’ знаш шта радим? – Не знам. – Правим један пројекат! – Пројекат?! – Покушавам да видим могу ли да скочим сто пута док тата не дође! Нема шта. Смисленије од многих „на води”. Сумњиви пријатељ
Ове године сам успела да се изборим за повратак на рекреацију, додуше у прилично касном, ноћном термину, што у скученој средини у којој живим изазива којекакве инсинуације. („Ко зна с ким ли ти се она тад виђа!”, тобоже шалећи се провоцирају душебрижници мог мужа.)
Једне ноћи, после вежби, тек што уђох у стан, дочека ме син питањем: – А је ли, мама, где ти је онај твој најбољи пријатељ? Збуњено погледах. – Пријатељ? Који пријатељ? – Па, Правопис. Нон-стоп си с њим! |
|
Приповедач или критичар
Вежба наш првачић причање по сликама.
На крају мало запне... Ја припомогнем, а првачић ми одговори: – Ма, нећу те ваше књижевне приче! Ово је моја прича. Прича за децу, разумеш? Не сме да буде досадна! 
|
Поентирање
Пеглајући, преслишавам нашег петака и разговарам с њим о писцима и обрађеним књижевним делима. Причамо о књижевном роду, врсти, карактеризацији јунака, сижеу и фабули... Неукључена у причу у потпуности, премотавајући једним делом свести и неке пословне заврзламе, неспретно поставих питање:
– И, да закључимо, сине, ко је написао „Доживљаје Тома Сојера”? – Марк Твен. – Какво је то дело? – Досадно, мама, страшно досадно. – ?! Е, па сама сам крива... |
|
Љубав у придевима
Прелазимо преко Дунава.
– Која је река већа? – питамо нашу шестогодишњакињу. – Морава! – ко из пушке, спремно одговара мали локал-патриота. – Али погледај, Даки, мало боље колики је Дунав! Ћутке, неко време усредсређено гледа, па уздигнуте браде додаје: – Па, добро, дебљи је, али Морава је дужа! 
|
Краљевство у срцу
– Мама, имамо ли ми принцезу и принца? – пита ме шестогодишња кћерка.
– Имамо... У ствари, немамо. Србија је другачије уређена, тешко ми је да ти то сада објасним... – Ма, нема ни везе. Ионако си ти моја принцеза. Љубав, то је хипербола!
Не разумеш – објашњава шестогодишња сестра брату – Чачак је град, а Србија је континент!
|
проф. мср Данијела Ковачевић Микић,
филолог српског језика и књижевности
филолог српског језика и књижевности
|
__________________________
__________________________
|
|
__________________________
__________________________
__________________________
проф. мср Данијела Ковачевић Микић, уредник образовног програма УКК / Фотографија: из архиве Урбаног књижевног круга.
|
Данијела Ковачевић Микић,
професор српског језика и књижевности, филолог српског језика и књижевности – мастер,
уредник образовног програма Урбаног књижевног круга
професор српског језика и књижевности, филолог српског језика и књижевности – мастер,
уредник образовног програма Урбаног књижевног круга
Оглед о Вујчићевој поетској књизи „Размишљања једног леша” – проф. мср Данијела Ковачевић Микић. Рад је представљен на Научном скупу са међународним учешћем „Наука и савремени универзитет 4” (сесија Савремени токови науке о књижевности), који је одржан 14. и 15. новембра 2014. на Филозофском факултету у Нишу.
Три песме – „Ако те Љубав такне”, „Откриће љубави” и „Кад волиш” – из збирке песама у настајању проф. мср Данијеле Ковачевић Микић.
Ненад Шапоња, песничка збирка „Постоји ли додир твоје душе?”, КОВ, Вршац, 2014.
Живорад Недељковић, песничке збирке „Талас” и „Улазак”, ИК „Архипелаг”, Београд, 2012. и 2014.
„Плетене песме”, Власта Н. Ценић, Културно-просветно друштво „Троречје”, Кочане, 2015.
„Цртице из породичног живота, први део” – из дневника једне маме, писаног током 2014. и 2015. г. – проф. мср Данијела Ковачевић Микић, уредник образовног програма Урбаног књижевног круга.
ЦРТИЦЕ ИЗ ПОРОДИЧНОГ ЖИВОТА – Поробљени егзистенцијалним оковима, често заборављамо да живот није каријера, већ Божји дар пун љубави, наде и вере. „Цртице из породичног живота” – нова рубрика нашег онлајн часописа за примењену књижевност и традиционалну уметност „Круг УКК” – настојаће да читаоце, бележећи дечје мудролије и осмехе, подсећа на суштинске вредности, лепоту и истинску, исконску радост породичног миља и окриља.
Подсећамо вас на готово заборављене језичке игре.
Радионица „Ја на дар” је намењена ученицима узраста од десет до осамнаест година. Остварује се кроз групни и индивидуални облик рада, а говорне вежбе се комбинују са писменим изражавањем.
Невербална игра „Размрдавање стиховима Саше Божовића” (комбинација вербалног и невербалног изражавања, за предшколски узраст).
Данијела Ковачевић Микић,
професор српског језика и књижевности, филолог српског језика и књижевности – мастер,
уредник образовног програма Урбаног књижевног круга
професор српског језика и књижевности, филолог српског језика и књижевности – мастер,
уредник образовног програма Урбаног књижевног круга
Уводна
радионичарска игра (говорна вежба). Динамична говорна игра „На исти
глас” примерена је свим узрастима, уз незнатна прилагођавања развојним
карактеристикама. Омогућава боље упознавање унутар групе и богати
речник.
Говорна
вежба за децу и ученике свих узраста, погодна за тзв. иницијално
проверавање у области усменог изгражавања или говорне културе.
КАЖИ ПРАВИЛНО – нова рубрика нашег онлајн часописа за примењену књижевност и традиционалну уметност „Круг УКК” – бавиће се феноменом језика из образовноваспитног и лингвистичког угла, са намером да помогне свима онима који желе да усавршавају сопствену говорну културу, а превасходно васпитачима и наставницима који свесрдно подстичу децу и ученике да развијају стандарде усменог изражавања, односно језичке културе. Стога ће рубрика садржати и неке наставне материјале и примере добре праксе из програма обуке „Кажи правилно – неговање говорне културе”, сценарије изабраних радионица из програма Радионице говорне културе „Расковник”, подсетнике на неке старе, већ заборављене језичке игре, али и осврте на актуалне језичке појаве у окружењу. Трудићемо се да рубрика „Кажи правилно” буде срећан спој теорије и праксе, не бисмо ли померили границе нашег језика, односно нашег света, па ћемо крупним лингвистичким темама прилазити на популаран и практичан начин. Будући да је игролика настава, са драмским и новинарским методом у основи, најефикаснија у неговању усменог изражавања, надамо се да ће се нашем учењу кроз игру придружити и читаоци часописа „Круг УКК” без обзира на професију којом се баве и године живота.
„Критичка (не)сагласја Славка Гордића”, Данијела Ковачевић Микић, професор српског језика и књижевности, филолог српског језика и књижевности – мастер, уредник образовног програма Урбаног књижевног круга.
За време зидања Студенице, допадне се цар Немањи нека врло лепа девојка из околине и он зажели
да је добије. Кад то сазнадеху калуђери, који су однекуд такође били
ту док се манастир зидао, реше да цара сачувају од греха. Одмах
наруче да дође царица, кажу јој зашто су је позвали и увече је
подметну цару уместо оне девојке. Цар мислећи да је то она девојка,
проведе с њом ноћ до зоре. У зору му она потражи златан прстен с
прста, да би га се имала по чему сећати, и он јој га дадне. За три
године градећи манастир Немања никако није ишао кући, нити је виђао
царицу. А она девет месеци после оне ноћи роди мушко дете. Кад чује
Немања да је царица родила, поручи јој да га не чека, јер ће је, ако
је затекне код куће, због неверства погубити. Али га она није
послушала, него кад дође цар кући, она му показа прстен и исприча
све, како се била с калуђерима договорила. Мушко дете, које се Немањи
тада роди, био је Свети Сава.
|
„Житије Светог Симеона Немање" Светога Саве -- завршни цитат из кратког забавно-едукативног драмског комада „Свети Сава у мојој кући", у извођењу Радионичарске групе „Расковник" из Чачка, у режији проф. мср Данијеле Ковачевић Микић, уредника образовног програма Урбаног књижевног круга.
|
|
„Чедо моје слатко и утехо старости моје, сине, слушај моје речи, приклони ухо своје ка мојим речима и нека не пресахну источници живота твоја, сачувај их у своме срцу. Јер су живот свима који их налазе. Сваким чувањем чувај срце своје, јер од њих су исходишта живота. Уклони од себе оштра уста и увредљиве усне далеко од себе одбаци. Очи твоје нека право гледају и веђе твоје да мигом указују на оно што је праведно. Право ходи ногама својим и исправљај путеве своје. Не скрећи ни десно ни лево, јер путеве који су десно зна Бог, а они с лева су развраћени. А ти учи оно што је право, а хођење твоје у миру да буде..."
|
УКК не руши зидове – припитомљава их да греју. Урбани књижевни круг прославио је свој рођендан у Торонту, Чачку и Даблину – на Светог Трифуна, зиме Господње 2014. Cheers / Живели / Sláinte!
„Лепо у Урбаном књижевном кругу је то што човек може бити и остати свој, а осећати притом прожимање са светом и хармонију васељене. Срећан рођендан!” – проф. мср Данијела Ковачевић Микић, филолог српског језика и књижевности, уредник образовног програма Урбаног књижевног круга. |
На Светог Трифуна 2014.
|
„Пристаништа”, Владан Матијевић, Агора, Зрењанин, 2014.
„Сонети. Ватре”, проф, др Бошко Сувајџић, Чигоја штампа, Београд, 2013.
„Причино дете”, збирка прича за децу Оливере Недељковић, Чекић, Београд, 2013.
О књизи „Јунаци Великог рата” мр Гроздане Комадинић – проф. Данијела Ковачевић Микић, филолог српског језика и књижевности – мастер, уредник Урбаног књижевног круга.
– Недавно сам се обрадовала вести да је Издавачка кућа „Dalkey archive press” из Чикага (држава Илиноис, САД), која има и представништва у Даблину и Лондону, уврстила у свој план за 2015. годину објављивање енглеског превода романа „Путници од стакла” књижевнице из Чачка Јованке Живановић („Геопоетика”, Београд, 2008).
„Кад
песма питко заболи – импресије једног читања” – мср Данијела Ковачевић Микић, уредник Урбаног књижевног круга о песми „Направи жену”
проф. др Бошка Сувајџића.
Разговор с научником:
за „Круг УКК” – онлајн часопис примењене књижевности и традиционалне
уметности – Урбаног књижевног круга, говори проф. др Бошко Сувајџић, песник,
предавач Народне књижевности на Филолошком факултету у Београду,
председник Управног одбора Вукове задужбине, члан Управног одбора
Задужбине „Десанка Максимовић”,
председник Међународног славистичког комитета (светске организације
слависта), председник Друштва за српски језик и књижевност Србије
(у четворогодишњем мандату), главни уредник Годишњака Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима.
Разговор са издавачем:
за „Круг УКК” – онлајн часопис примењене књижевности и традиционалне
уметности – Урбаног књижевног круга, говори Горан Марковић, оснивач
Издавачке куће „Пчелица”. ИК
„Пчелица”, чији је оснивач Горан Марковић, 11. фебруара 2014. г.
прима Награду „Даница Марковић” за целокупан допринос неговању
књижевности за децу, а посебно за Библиотеку „Пчелица ПЛУС” у којој
објављује књиге савремених српских писаца за децу и младе и разноврсне
кратке књижевне форме које се због своје оригиналности не могу лако
уврстити у типске едиције до сада објављиваних књига.
Данијела Ковачевић Микић,
професор српског језика и књижевности, филолог српског језика и књижевности – мастер,
уредник образовног програма Урбаног књижевног круга
професор српског језика и књижевности, филолог српског језика и књижевности – мастер,
уредник образовног програма Урбаног књижевног круга
Разговор с писцем:
за „Круг УКК” – онлајн часопис примењене књижевности и традиционалне
уметности – Урбаног књижевног круга, говори књижевник Владан Матијевић,
добитник Андрићеве награде за књигу прича Прилично мртви, НИН-ове награде критике за роман Писац издалека, Награде „Меша Селимовић”, Награде „Исидора Секулић” и Награде „Борисав Станковић” за роман Врло мало светлости, Награде „Кочићево перо” за књигу Мемоари, амнезије...
Прочитајте правила коришћења – на енглеском језику (Terms and Conditions, Privacy Policy, Disclaimer) – пре него што пошаљете коментар. Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Круга УКК” – онлајн часописа примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, задржава право да – уколико их процени као неумесне – скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или сарадника и чланова Урбаног књижевног круга и чланова редакције „Круга УКК”, као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Урбани књижевни круг и „Круг УКК” нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара прочитали и разумели правила коришћења која су искључиво на енглеском језику – и потврдили сагласност са наведеним правилима.
|
Note: The Urban Book Circle does not necessarily endorse any of the views posted. By submitting your comments, you acknowledge that the Urban Book Circle has the right to reproduce, broadcast and publicize those comments or any part thereof in any manner whatsoever. Please note that comments are moderated and published according to our Terms and Conditions.
|
|
|
|
· Column & Photographs: Danijela Kovacevic Mikic / All rights reserved 2015.
Copyright © Danijela Kovacevic Mikic ·
Copyright © Danijela Kovacevic Mikic ·
|
Last updated on December 11, 2015.
Published by Urban Book Circle on December 11, 2015 Urban Book Circle® (UBC) |
· Photo of Samuel Beckett’s bookshelf in the study of his apartment at the Boulevard St Jacques in Paris
courtesy of John Minihan / All rights reserved 1985. Copyright © John Minihan ·
courtesy of John Minihan / All rights reserved 1985. Copyright © John Minihan ·
· Design & Artwork by Djuradj Vujcic and Prvoslav Vujcic · Illustrated by Sarah Riordan and Deidre McAuliffe ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
All rights reserved 2015. Copyright © Urban Book Circle®
