|
|
„Брехтово заокружујуће, реторичко питање Шта је пљачкање банке у поређењу са њеним оснивањем?
у Јанежичевој естетски и идејно вредној представи посебно дрма стубове нашег друштва.” –
др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар, пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
у Јанежичевој естетски и идејно вредној представи посебно дрма стубове нашег друштва.” –
др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар, пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
|
Флека на венчаници – др Ана Тасић
|
|
|
Флека на венчаници
|
Бертолд Брехт, Курт Вајл – „Опера за три гроша”, режија Томи Јанежич, копродукција Краљевско позориште Зетски дом, Цетиње и Српско народно позориште, Нови Сад.
ОПЕРА ЗА ТРИ ГРОША
„Опера за три гроша” / Фото: Српско народно позориште
„Опера за три гроша” (1928) је музичка драма Бертолда Брехта чија се радња дешава у викторијанском Лондону, у миљеу разбојника и просјака, који се приказује као нормалан, без негативног предзнака. Брехт категорички тврди да је човек лош и да је криминал основа односа међу људима, док је полиција повезана са криминалцима. Но, он истовремено изражава осуду таквих односа, кроз иронију, стилизацију и ефекте отуђења.
(Ауто)иронија и дистанца су кључно присутни у троделној представи „Опера за три гроша” Томија Јанежича, која траје више од пет сати. Реч је о догађају у којем учествује публика, али и редитељ који води извођење као да је реч о проби. Први део представе је експлицитно постављен као проба – Борис Исаковић (Џонатан Пичам) и Јасна Ђуричић (Силија Пичам) једнолично говоре Брехтов текст у микрофон, прекидајући ток да би уопштено коментарисали статус публике у позоришту, природу глуме итд. Укључује се ту и Јанежич, дискутујући о данашњим значењима Брехтове драме, и напомињући више пута да „ово није Брехт”, чиме се постиже Брехтов В-ефекат (отуђења). Тема релација између театра и живота, односно ауторефлексивно постављање ситуације „позоришта у позоришту”, редовно присутно у Јанежичевим представама, овде је имплицитно оправдано зато што је реч о инсценацији Брехтовог дела. Брехт је аутор чији се утицај највише везује за теорије о епском позоришту. Јанежичево постављање првог дела представе у тако отвореном, пробном облику, изазовно је полазиште за (само)анализу, кључну у Брехтовој епској теорији и пракси. Сценска радња у том првом делу је зато врло дисперзивна, препуна савремених референци из популарне културе, што одговара пишчевим афинитетима. Укључени су документарни аудио снимци који представљају Брехтове теме сиромаштва и друштвене самилости у данашњем контексту (хуманитарни апел Сергеја Трифуновића), као и стилски неприкладно емитовање љигавих песама из осамдесетих година, намењених да помогну гладнима у Африци, „We Are the World” и „Do They Know it’s Christmas”. На тај начин се једна од главних тема представе, друштвени однос према сиромаштву, иронично, проблематизујуће третира. Јанежичева представа има врло сложену, постдрамску структуру, она је мјузикл и антимјузикл (диригент Жарко Принчич), драма и кабаре, опера и перформанс, са зачинима театра сенки и циркуса (на сцени је и жива овца). Публика се стално увлачи у игру, не оставља се пасивном, што је такође у пуном складу са Брехтовим замислима о епском театру. На пример, у првом делу добијамо текст сонга „Свако зло са злим се увек плаћа” који певамо хорски. Касније нам глумци дају и јаја, ако хоћемо да их њима гађамо, у случају незадовољства – поједини гледаоци су искористили прилику и успели да погоде глумицу Кармен Бардак (Поли Пичам), остављајући јој флеку на венчаници. У другом, кабаретском делу представе, где сви седимо за столовима, послужени храном (овчетином) и пићем, интерактивно смо забављени заводљивим сонговима, а истовремено и едуковани, путем видео пројекција које утврђују контекст настајања Брехтове драме, успон нацизма и долазак Хитлера на власт. У овом делу можда најјаче оживљава Брехтова тврдња да „театар остаје театар и када је дидактички, и уколико је он добар театар, он је и забаван”. Први део се игра на хинтербини, у мусавом позоришном магацину, затрпаном декором, где је публика згурана на клупама, што одговара радњи драме која се ту дешава у Пичамовом лондонском дому, стецишту сецикеса. Избор кабаретског простора у другом делу такође има оправдање у тексту драме, јер се ту догађаји одигравају у борделу где се запетљавају односи између Мекија Ножа (Срђан Граховац), и његових садашњих и бивших жена, Поли, Џени (Гено Лехнер), Луси (Јулија Милачић). Трећи сегмент се изводи нормално на сцени, публика је смештена на уобичајеним седиштима сале „Пера Добриновић” Српског народног позоришта, што је значењски такође оправдано јер ту долази до театрализованог расплета, субверзивног хепи-енда. Кроз врховно ослобађање и награђивање криминалца Мекија Ножа, системску афирмацију очигледно проблематичних вредности, гледалац представе се усмерава на темељно преиспитивање својих уверења, што је неоспоран вид друштвеног ангажмана. А Брехтово заокружујуће, реторичко питање Шта је пљачкање банке у поређењу са њеним оснивањем? у Јанежичевој естетски и идејно вредној представи посебно дрма стубове нашег друштва. др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар 
др Ана Тасић
__________________________
__________________________
__________________________
__________________________
Мисли – др Ане Тасић, театролога и позоришног критичара – о позоришту.
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар 
др Ана Тасић
__________________________
__________________________
__________________________
__________________________
|
Бертолд Брехт, Курт Вајл – „Опера за три гроша”, режија Томи Јанежич, копродукција Краљевско позориште Зетски дом, Цетиње и Српско народно позориште, Нови Сад.
48. Битеф – „Александра Зец”, текст и режија Оливер Фрљић, ХКД театар Међународни фестивал малих сцена, Ријека, Хрватска и „Полудела локомотива”, текст Станислав Игнаци Виткијевич, режија Јернеј Лоренци, Словенско народно гледалишче Љубљана, Словенија.
48. Битеф – „Гробница за Бориса Давидовича”, према тексту Данила Киша, режија Ивица Буљан, копродукција Хартефакт, „Битеф театар”.
48. Битеф – „Прошлост је сада”, Корина Мајер и Казерне Базел, Швајцарска и „Бојно поље сећања 1914–2014”, Крезингер и Дура, Берлин, Немачка.
48. Битеф – „(А)полонија”, аутор и редитељ Кжиштоф Варликовски, Нови театар, Варшава, Пољска и „Наш разред”, према тексту Тадеуша Слобођанека, режија Јана Рос, Литванско национално драмско позориште, Вилњус, Литванија.
48. Битеф – Представа „А где је револуција стоко” редитеља Борута Шепаровића, премијерно изведена продукција која је отворила 48. Битеф, на сцени Дома омладине.
Единбург, Шкотска – Фринџ фестивал је одржан од 1. до 25. августа 2014. године. Са 3.193 различите представе, што је за једанаест посто више од прошлог пута, направљен је рекорд – овогодишњи програм је имао највише представа у историји Фринџа!
Единбург, Шкотска – У завршници позоришног програма Единбуршког интернационалног фестивала приказане су две премијере, „Хелен Лоренс” и „Слатки мамбо”.
Единбург, Шкотска – Овогодишњи Фринџ фестивал, одржан од 1. до 25. августа 2014. године, поново је, по фасцинантном броју наступа, потврдио да је (необориво) реч о најквантитативнијој театарској смотри на свету.
Единбург, Шкотска – Единбуршки интернационални фестивал, који се ове године одржава од 8. до 31. августа, посвећен је стогодишњици Великог рата.
Будва, Црна Гора – Званичан програм овогодишњег, 28. издања фестивала „Град театар” затворен је извођењем „Опере ултиме” редитеља Кокана Младеновића.
Будва, Црна Гора – Град театар Будва: премијера Чеховљеве „Три сестре” у Цркви Свете Марије, у режији и адаптацији Ане Вукотић и Слободана Милатовића.
Тиват, Црна Гора – У оквиру фестивала „Пургаторије”, у Центру за културу премијерно је изведена представа „Провиденца”, настала на основу Чеховљевог „Ујка Вање”, у драматуршкој адаптацији Стевана Копривице и режији Егона Савина (продукција Центар за културу Тиват).
Котор, Црна Гора – На
Летњој позорници, у оквиру Међународног фестивала „Котор арт”,
премијерно је изведена Брешанова „Представа Хамлета у селу Мрдуша
Доња”, у режији Луке Кортине, копродукција Котор арта и Црногорског
народног позоришта.
Представа „Шекспирова наушница” редитеља Љубише Ристића, настала према текстовима Јонеска, Бејкона и Шекспира.
Фестивал „Нови тврђава театар”, у Вили „Станковић” у Чортановцима код Инђије, од 5. до 9. јула 2014.
Потпрограм „После рата” 20. Лондонског интернационалног фестивала (ЛИФТ), у Уметничком центру Батерси, у јужном Лондону.
Нова драма Ненада Прокића „Прст обарач метак пиштољ” премијерно је изведена у суботу 28. јуна, тачно на стогодишњицу од атентата на Франца Фердинанда, у оквиру програма Лондонског интернационалног театарског фестивала, на сцени Уметничког центра Батерси, у јужном Лондону.
У оквиру овогодишњег јубиларног 20. издања ЛИФТ-а, Лондонског интернационалног театарског фестивала, организован је потпрограм „После рата”.
„Хамлет” редитеља Доминика Дромгула и Била Бакхурста – лондонски Глоуб театар, на сцени Народног позоришта, у Београду.
Мјузикл „Виктор Викторија”, према тексту Блејка Едвардса, музика Хенри Манцини, режија Михаило Вукобратовић, Позориште на Теразијама.
Представа „Змајеубице”, према тексту Милене Марковић, режија Ива Милошевић, Југословенско драмско позориште.
Стеријино позорјe – „Принцип (мали ми је ово гроб)”, представа настала према драми Биљане Србљановић, у тумачењу пољског редитеља Михала Задаре и извођењу бечког позоришта Шаушпилхаус.
Стеријино позорјe – „Још увек олуја”, драма Петера Хандкеа, на сцени Српског народног позоришта, у извођењу Словенског народног гледалишча из Љубљане.
Стеријино позорјe – „Ожалошћена породица”, према комедији Бранислава Нушића, у редитељском тумачењу Николе Пејаковића, а у извођењу ансамбла Народног позоришта Републике Српске из Бањалуке.
Представа „Кад су цветале тикве”, према драми Драгослава Михаиловића, режија Бобан Скерлић, Београдско драмско позориште.
Братислава – У главном граду Словачке је од понедељка 12. до суботе 17. маја одржан 10. Интернационални фестивал Нове драме, по угледу, значају и програмској оријентацији пандан српском Стеријином позорју.
„Оставите поруку или Бегунци”, према мотивима из романа „У старини име му беше Хемус” Борислава Чичовачког, текст и режија Вида Огњеновић, Српско народно позориште, Нови Сад.
„Мизери”, по мотивима романа Стивена Кинга, редитељ Петар Поповић и „Славна Флоренс”, према тексту Питера Квилтера, режија Ђурђа Тешић, Атеље 212, Сцена „Петар Краљ”.
Представа „Код вечите славине”, по тексту Момчила Настасијевића, у адаптацији Слободана Обрадовића и режији Милана Нешковића; Сценa „Раша Плаовић”, Народно позориште у Београду.
„Рођендан господина Нушића”, према тексту Душана Ковачевића, редитељ Небојша Брадић, Звездара театар.
Представе Јернеја Лоренција, Душана Јовановића, Матјажа Бергера.
Представа „Мали ми је овај гроб”, према драми Биљане Србљановић, режија Дино Мустафић, копродукција Хартефакт, Битеф театар, Камерни театар 55, Казалиште Ulysses.
„Уносно место”, према тексту Александра Николајевича Островског, редитељ Егон Савин, Југословенско драмско позориште.
Представа „Август у округу Осејџ”, према тексту Трејсија Летса, режија Љиљана Тодоровић, Атеље 212.
Представа „Неопланта”, према роману Ласла Вегела, редитељ Андраш Урбан, драматург Ката Ђармати, Новосадско позориште (Ујвидеки синхаз).
Две нове представе у Дому омладине Београда: „Бања Робија”, продукција АпсАрт – Центар за позоришна истраживања, и „Мерлинкина исповест”, према тексту Миладина Шеварлића, редитељ Стеван Бодрожа.
Представа „Наши синови”, према драми Војислава М. Јовановића Марамбоа, адаптација и режија Татјана Мандић–Ригонат, Народно позориште у Београду, сцена Раша Плаовић.
Представа „Случајеви – Изгубљени у Србији”, ауторски пројект Кокана Младеновића, Омладинско позориште Дадов.
„Маратонци трче почасни круг”, Душан Ковачевић / Милица Краљ, Звездара театар и „Коштана”, Борисав Станковић / Андраш Урбан, Народно позориште Суботица.
„Los Jugoslavos”, Хуан Мајорга / Стеван Бодрожа, копродукција Народно позориште из Ужица, Пулс театар из Лазаревца и Битеф театар; „Издаја”, Харолд Пинтер / Горан Шушљик, Југословенско драмско позориште, сцена Бојан Ступица.
Трилогија „Passport”, редитељ Андраш Урбан, позориште Деже Костолањи, Суботица, београдска премијера на сцени Битеф театра.
„Мој син само мало спорије хода”, Београдско
драмско позориште; и „Успаванка за Вука Ничијег”, копродукција Народног
позоришта у Београду и Град-театра Будва.
„Српска трилогија”, по роману Стевана Јаковљевића, драматизација Миодраг и Светолик Никачевић, режија Славенко Салетовић; Народно позориште у Београду.
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар |
Прочитајте правила коришћења – на енглеском језику (Terms and Conditions, Privacy Policy, Disclaimer) – пре него што пошаљете коментар. Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Круга УКК” – онлајн часописа примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, задржава право да – уколико их процени као неумесне – скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или сарадника и чланова Урбаног књижевног круга и чланова редакције „Круга УКК”, као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Урбани књижевни круг и „Круг УКК” нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара прочитали и разумели правила коришћења која су искључиво на енглеском језику – и потврдили сагласност са наведеним правилима.
др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар
|
Note: The Urban Book Circle does not necessarily endorse any of the views posted. By submitting your comments, you acknowledge that the Urban Book Circle has the right to reproduce, broadcast and publicize those comments or any part thereof in any manner whatsoever. Please note that comments are moderated and published according to our Terms and Conditions.
|
|
· Theatre criticism & Photographs: Ana Tasic / All rights reserved 2014. Copyright © Ana Tasic ·
· Photo of Opera za tri grosa courtesy of Srpsko narodno pozoriste
All rights reserved 2014. Copyright © Srpsko narodno pozoriste ·
· Published on Urban Book Circle · Published on Politika Online ·
· Design & Artwork by Djuradj Vujcic and Prvoslav Vujcic · Illustrated by Sarah Riordan and Deidre McAuliffe ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
· Photo of Opera za tri grosa courtesy of Srpsko narodno pozoriste
All rights reserved 2014. Copyright © Srpsko narodno pozoriste ·
· Published on Urban Book Circle · Published on Politika Online ·
· Design & Artwork by Djuradj Vujcic and Prvoslav Vujcic · Illustrated by Sarah Riordan and Deidre McAuliffe ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
All rights reserved 2014. Copyright © Urban Book Circle®
C O N T A C T
Published by Urban Book Circle on October 7, 2014
Urban Book Circle® (UBC)
C O N T A C T
Published by Urban Book Circle on October 7, 2014
Urban Book Circle® (UBC)
Урбани књижевни круг – круг даровитих, писмених и храбрих.
