ПРИЧЕ – „Уторак”, прича из збирке прича књижевника Миодрага Јакшића „Седмица” („Арте”, Београд, 2014).
МИСАО · ФОТОГРАФИЈА · ЖИВОТ · СПОРТ · ВИЦ НА ШПИЦ · ДОГАЂАЈИ · HOME PAGE ·
|
Уторак – Миодраг Јакшић
|
„Сенке” / Фотографија: Валериа Марковић, сарадник УКК.
|
„Кафа је одувек била највеће богатство које је
човек открио. Кафа је једина човекова реалност. Шта год да му се деси у
животу, и лоше и добро, он након тога седне да попије кафицу, на миру.
Кафа је мирноћи мајка. Кафа нека ти буде важнија од лотоа, од
вечерас...” – Миодраг Јакшић, књижевник, пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
|
Круг УКК® – онлајн часопис примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга®
Уторак
|
|
‒ Јурим да уплатим лото, већ је десет до седам! ‒ довикнуо је комшиници, као одговор на њен позив на вечерњу кафицу.
‒ Сама сам... Пропушташ забаву ‒ узвратила му је полугласно, онако за себе, да је није ни чуо.
„Каква кафа, женска главо“, мислио је у себи. „Најбоље да због кафе пропустим уплату лотоа. Те жене баш немају мозга... Да бацим у воду двадесет година живота, редовног уплаћивања лото вртешке и жељног очекивања вечерњег скакања куглица са бројевима и крижања извучених на листићу”, ишчуђавао се.
„Да, нисам никад ништа добио. Нисам, па шта. Ни захвалницу. Неку замену, понекад, али због части никада нисам наплатио ту бедну сићу, у виду замене листића. Имам и ја неки понос, мајку му. Ја пикирам само највише врхове. Прву награду. Џекпот!”, сишао је са свог пони бицикла, гурао га је лагано крај себе, ходајући и замишљао је даље.
„Е, да... Кад бих добио тих милион евра. Када вечерас добијем, тих милион евра, одмах ћу купити стан у центру Београда и отићи из овог предграђа. Младеновац је леп, ту сам рођен, основна школа, прва љубав, све ми се ту десило, али Београд је Београд. У ствари, купио бих два стана у центру Београда. И за жену један. Ако се разведемо, нека има где да остане. Ја ћу са овим новцем моћи да имам било коју жену у Београду, тако да ми моја Славица неће бити баш најпотребнија. Тридесет година суживота с њом било је довољно. Имам и ја право да свој праведно стечени новац потрошим како ја желим и да старост проживим како ја осећам да треба. А-ха, и комшиници ћу купити једну гарсоњеру у центру Београда. Нико не кува кафу боље од ње. Требаће ми она и тамо у великом граду. Свој ти се увек нађе при руци. Комшинице су увек највећи ослонци комшијама. Боље су нам од рођене жене, а и ми смо њима, вала, бољи од њихових мужева. Проверено. Купићу јој, него шта. Чекај, то је већ више од 250.000 евра... Ма, има довољно. Купићу и један апартман на мору, да могу кад хоћу да одем на купањац. Ауто, треба ми ауто. Сребрни, металик ћу купити. Голф, седмица! Порше је бољи. Купићу порше. Имам новца довољно. Доста је вожње овим половним бициклом из осамдесет неке. Коначно ћу моћи да уђем у све оне бутике у Кнез Михаиловој улици и поновим се у свакоме од њих. Купићу јакне, кошуље, фармерице ’501’ оригинал... Имаћу за ’Лотос бар’, ресторане на Дедињу за дипломате. Путоваћу – Париз, Њујорк... Посетићу кума у Јужној Африци...”
‒ Сама сам... Пропушташ забаву ‒ узвратила му је полугласно, онако за себе, да је није ни чуо.
„Каква кафа, женска главо“, мислио је у себи. „Најбоље да због кафе пропустим уплату лотоа. Те жене баш немају мозга... Да бацим у воду двадесет година живота, редовног уплаћивања лото вртешке и жељног очекивања вечерњег скакања куглица са бројевима и крижања извучених на листићу”, ишчуђавао се.
„Да, нисам никад ништа добио. Нисам, па шта. Ни захвалницу. Неку замену, понекад, али због части никада нисам наплатио ту бедну сићу, у виду замене листића. Имам и ја неки понос, мајку му. Ја пикирам само највише врхове. Прву награду. Џекпот!”, сишао је са свог пони бицикла, гурао га је лагано крај себе, ходајући и замишљао је даље.
„Е, да... Кад бих добио тих милион евра. Када вечерас добијем, тих милион евра, одмах ћу купити стан у центру Београда и отићи из овог предграђа. Младеновац је леп, ту сам рођен, основна школа, прва љубав, све ми се ту десило, али Београд је Београд. У ствари, купио бих два стана у центру Београда. И за жену један. Ако се разведемо, нека има где да остане. Ја ћу са овим новцем моћи да имам било коју жену у Београду, тако да ми моја Славица неће бити баш најпотребнија. Тридесет година суживота с њом било је довољно. Имам и ја право да свој праведно стечени новац потрошим како ја желим и да старост проживим како ја осећам да треба. А-ха, и комшиници ћу купити једну гарсоњеру у центру Београда. Нико не кува кафу боље од ње. Требаће ми она и тамо у великом граду. Свој ти се увек нађе при руци. Комшинице су увек највећи ослонци комшијама. Боље су нам од рођене жене, а и ми смо њима, вала, бољи од њихових мужева. Проверено. Купићу јој, него шта. Чекај, то је већ више од 250.000 евра... Ма, има довољно. Купићу и један апартман на мору, да могу кад хоћу да одем на купањац. Ауто, треба ми ауто. Сребрни, металик ћу купити. Голф, седмица! Порше је бољи. Купићу порше. Имам новца довољно. Доста је вожње овим половним бициклом из осамдесет неке. Коначно ћу моћи да уђем у све оне бутике у Кнез Михаиловој улици и поновим се у свакоме од њих. Купићу јакне, кошуље, фармерице ’501’ оригинал... Имаћу за ’Лотос бар’, ресторане на Дедињу за дипломате. Путоваћу – Париз, Њујорк... Посетићу кума у Јужној Африци...”
|
‒ Изволите, драга Миро, донесох свој листић за уплату.
‒ Е па, Милутине, сад је 19.05, закључена је уплата лотоа... ‒ Ааааааааааааа, неееееееее! Немогуће! Пали машину! ‒ Шта ти је, побогу? Уплатићеш у петак, кô да је важно... ‒ Али морам да купим стан у Београду, и мојој Славици и комшиници. Обећао сам, малопре... ‒ Ајде, молим те. А од којих пара? ‒ Милион евра. Имам милион евра, које ћу вечерас добити. ‒ Као и сваког уторка и петка, Мики, што си добијао... ‒ Данас бих добио, сигуран сам. Овај уторак је био мој дан... ‒ Боже, колико је мало фалило до новог стана у Београду. Ни пуних пет минута... ‒ ругала му се. |
„Сенке” / Фотографија: Валериа Марковић, сарадник УКК.
|
‒ До три нова стана, и апартмана на мору, и новог аутомобила и још би ми остало.
‒ Биће тога и следећег уторка, Милутине, аман!
‒ Неће бити... Можда буде смак света, па не буде лото кола. Нека геј парада, затворене улице. Неки избори, гласање...
‒ Шта би ти радио у Америци, а? Они само уторком иду на изборе. Уместо цифре на листићима лотоа, заокружују бројеве испред имена кандидата ‒ смејала се.
‒ Брига ме за Америку, они уторке називају црним јер им је тад пукла берза...
‒ Разведри се. Отишао си сад и у црнило. У осам затварам киоск. Пођи до мене, скуваћу ти кафу, као утеху.
‒ Шта ће ми кафа...
‒ Кафа је увек добра компензација за неостварене жеље, лек за доживљен стрес. Кафа ти је, бре, Милутине, и антисептик, и антиалергент, и антидепресив, како год. Кафа је одувек била највеће богатство које је човек открио. Кафа је једина човекова реалност. Шта год да му се деси у животу, и лоше и добро, он након тога седне да попије кафицу, на миру. Кафа је мирноћи мајка. Кафа нека ти буде важнија од лотоа, од вечерас...
‒ Мислиш?
‒ Веруј својој лото девојци, у најбољим годинама, да је тако. Уторак је дан за испијање кафа. Видимо се у 20.05 код мене, на кафици. Чекаће те лото, не брини. Ни уторак, ни лото, још никоме нису побегли.
‒ Биће тога и следећег уторка, Милутине, аман!
‒ Неће бити... Можда буде смак света, па не буде лото кола. Нека геј парада, затворене улице. Неки избори, гласање...
‒ Шта би ти радио у Америци, а? Они само уторком иду на изборе. Уместо цифре на листићима лотоа, заокружују бројеве испред имена кандидата ‒ смејала се.
‒ Брига ме за Америку, они уторке називају црним јер им је тад пукла берза...
‒ Разведри се. Отишао си сад и у црнило. У осам затварам киоск. Пођи до мене, скуваћу ти кафу, као утеху.
‒ Шта ће ми кафа...
‒ Кафа је увек добра компензација за неостварене жеље, лек за доживљен стрес. Кафа ти је, бре, Милутине, и антисептик, и антиалергент, и антидепресив, како год. Кафа је одувек била највеће богатство које је човек открио. Кафа је једина човекова реалност. Шта год да му се деси у животу, и лоше и добро, он након тога седне да попије кафицу, на миру. Кафа је мирноћи мајка. Кафа нека ти буде важнија од лотоа, од вечерас...
‒ Мислиш?
‒ Веруј својој лото девојци, у најбољим годинама, да је тако. Уторак је дан за испијање кафа. Видимо се у 20.05 код мене, на кафици. Чекаће те лото, не брини. Ни уторак, ни лото, још никоме нису побегли.
|
__________________________
__________________________
|
Миодраг Јакшић,
књижевник 
|
__________________________
__________________________
__________________________
|
Миодраг Јакшић,
књижевник,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
књижевник,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
Прича из збирке прича „Седмица” – „Арте”, Београд, 2014.
Прича из збирке прича „Седмица” – „Арте”, Београд, 2014.
Прича из збирке прича „Седмица” – „Арте”, Београд, 2014.
Прича из збирке прича „Седмица” – „Арте”, Београд, 2014.
Књижевни осврт проф. мср Ирене Милетић на збирку прича Миодрага Јакшића „Седмица” – „Арте”, Београд, 2014.
Миодраг Јакшић,
књижевник,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
књижевник,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
Зборник радова са Пага „Пашка чипка и прилика” – „Арте”, Београд, 2014.
Миодраг Јакшић,
књижевник,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
књижевник,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
Прочитајте правила коришћења – на енглеском језику (Terms and Conditions, Privacy Policy, Disclaimer) – пре него што пошаљете коментар. Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Круга УКК” – онлајн часописа примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, задржава право да – уколико их процени као неумесне – скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или сарадника и чланова Урбаног књижевног круга и чланова редакције „Круга УКК”, као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Урбани књижевни круг и „Круг УКК” нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара прочитали и разумели правила коришћења која су искључиво на енглеском језику – и потврдили сагласност са наведеним правилима.
|
Note: The Urban Book Circle does not necessarily endorse any of the views posted. By submitting your comments, you acknowledge that the Urban Book Circle has the right to reproduce, broadcast and publicize those comments or any part thereof in any manner whatsoever. Please note that comments are moderated and published according to our Terms and Conditions.
|
Четвртак – Миодраг Јакшић
|
|
- мр Џон Ковачевић | Калгари, Алберта, Канада | 19. јун 2015.
|
· Short Story & Photographs: Miodrag Jaksic / All rights reserved 2015. Copyright © Miodrag Jaksic ·
· Photos of Shadows courtesy of Valeria Markovic / All rights reserved 2015. Copyright © Valeria Markovic ·
· Photo of Samuel Beckett’s bookshelf in the study of his apartment at the Boulevard St Jacques in Paris courtesy of John Minihan / All rights reserved 1985. Copyright © John Minihan ·
· Design & Artwork by Djuradj Vujcic and Prvoslav Vujcic · Illustrated by Sarah Riordan and Deidre McAuliffe ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
All rights reserved 2015. Copyright © Urban Book Circle®
Урбани књижевни круг – круг даровитих, писмених и храбрих.
|
Last updated on June 19, 2015.
Published by Urban Book Circle on June 2, 2015 Urban Book Circle® (UBC) |
