ПОЗОРИШНА КРИТИКА – Београд, Србија – „Ромео и Јулија”, према Вилијаму Шекспиру, редитељ Предраг Мики Манојловић, копродукција „Радионица интеграције”, Београд, и „Ћендра мултимедија”, Приштина, премијера у Народном позоришту у Београду.
УКК · КЊИЖЕВНОСТ · КОЛУМНЕ · ПОЕЗИЈА · ИНТЕРВЈУ · АРТ · ПОЗОРИШТЕ · МЕЛОДИЈА ·
МИСАО · ФОТОГРАФИЈА · ЖИВОТ · СПОРТ · ВИЦ НА ШПИЦ · ДОГАЂАЈИ · HOME PAGE ·
Picture
„Ромео и Јулија” – редитељ Предраг Мики Манојловић са глумцима и сарадницима / Фотографија: из архиве „Радионице интеграције”.
Универзум судареног мрака и светла – др Ана Тасић
ПОЗОРИШНА КРИТИКА
  • „Глумци се директно обраћају гледаоцима, представљају се скоро сваком посебно, рукују се са нама, нуде нам храну, бришући тако границе између нас, стварају простор заједништва. Гледаоци симболички постају део представе, а драма на сцени продире у друштвено тело, постаје друштвена драма, чиме се сугерише и идеја ширег друштвеног помирења, не само сценског.” – др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар, пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
Круг УКК® – онлајн часопис примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга®
Универзум судареног мрака и светла
Значења Шекспирове трагедије „Ромео и Јулија” у редитељском тумачењу Предрага Микија Манојловића концентрисана су на теме односа љубави и мржње, на неопходност комуникације и превазилажења напетости у конфликтним околностима (драматургија Олга Димитријевић). Представу изводе албански и српски глумци, на албанском и српском језику. Избор да се на београдској сцени говори двојезично, без превода текста на албанском језику, значајан је и храбар. Реч је о симболички ефектном чину који у себи носи метапоруку, идеју да се морамо разумети и онда када се не разумемо, то јест да комуникација треба да се одвија упркос конкретној (језичкој, политичкој) баријери. У дијалозима често долази до прелажења из српског у албански језик и обрнуто, чиме се важност те идеје непрестано наглашава.
РОМЕО И ЈУЛИЈА
Београд, Србија – „Ромео и Јулија”, према Вилијаму Шекспиру, редитељ Предраг Мики Манојловић, копродукција „Радионица интеграције”, Београд, и „Ћендра мултимедија”, Приштина, премијера у Народном позоришту у Београду.
Picture
„Ромео и Јулија” / Фотографија: из архиве „Радионице интеграције”.
Манојловићев сценски рукопис карактерише минимализам знакова и суптилна стилизација. Сценски простор је сведен, одређују га две укрштене стазе, као симболички, коси, Андрејин крст. У сценама у којима се Капулети и Монтеки сукобљавају, позиционираност на супротним крајевима ових стаза једноставно а сугестивно визуализује њихов конфликт (сценограф Бранко Хојник). Кореографија Соње Вукићевић упечатљиво изражава динамику борби у сценама физичких сукоба, али и страсну љубав између Ромеа и Јулије у призорима физичког остваривања њихових осећања. Љубавне сцене су обогаћене додатним поетским зачинима, на пример нежним лебдењем балона од сапунице, што прати и уживо извођена музика (композитор Владимир Пејковић). Призори насиља су стилизовани, зачудни, блиски језику немачког театра, на пример у сликама страдања Меркуција (Горан Јевтић) и Тибалта (Фарис Бериша), када Наратор (Арта Селими) брише њихову крв џогером, при томе веома емотивно певајући.

Трагичност љубавника који падају због политичких нетрпељивости драмски снажно су представили Албан Укај, као мекши Ромео, и Милица Јаневски као жустрија, бунтовна Јулија. Ова помереност њихових родних идентитета у представи означава могућа queer тумачења, односно прикривену Ромеову хомосексуалност. Овакво разумевање учвршћује Меркуцијева театрална враголастост, његово самоиронично представљање као „Гонџе цвета” (у Голдберговој queer теорији Меркуцио је интерпретиран као Ромеов латентни, могући сексуални партнер).

Непопустљивост родитеља приказали су Небојша Глоговац (Капулет) и Наташа Тапушковић (Госпођа Капулет), хладно, одлучно, гордо. Арменд Исмајли је Монтеки, а Едона Решитај Госпођа Монтеки, блажа и самилоснија. Лоренцо Уликса Фехмијуа функционално је благ и прибран, а Парис Николе Ракочевића хладно прагматичан. Тонове лежерности и комичности посебно су донеле Анита Манчић (Јулијина дадиља) и Арта Селими (Наратор). Ови елементи комике важни су у погледу веродостојног представљања Шекспировог трагикомичног погледа на свет. Он је често и највећу таму прожимао комичним цртама, стварајући тако идејно згуснути драмски универзум, исплетен од супротстављених значења, судареног мрака и светла.

Финале представе доноси јасну мисао о неопходности помирења супротстављених страна, Капулета и Монтекија, Срба и Албанаца, након трагедије, болне за обе стране. То је уобличено на сценски узбудљив начин, у околностима скидања маски, разбијања позоришне илузије. Глумци се директно обраћају гледаоцима, представљају се скоро сваком посебно, рукују се са нама, нуде нам храну, бришући тако границе између нас, стварају простор заједништва. Гледаоци симболички постају део представе, а драма на сцени продире у друштвено тело, постаје друштвена драма, чиме се сугерише и идеја ширег друштвеног помирења, не само сценског.

Томе претходи сцена у којој глумица Анита Манчић, не више у улози Дадиље, већ под својим стварним именом, критички говори о изговорима и вечитим окривљавањима других за сопствене грешке. Под упаљеним светлима сценски простор постаје друштвени форум, критичка платформа сагледавања осетљивих политичких проблема, а не само изоловани естетски чин, какав уметност често јесте. Манојловићево сценско читање Шекспирове трагичне романсе, представљено на сцени Народног позоришта у Београду, значајан је и политички и уметнички чин.
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар
__________________________
К     О     Н     Т     А     К     Т
Урбани књижевни круг (УКК)
__________________________
__________________________
__________________________
__________________________
ПОЧАСНИ ЧЛАН УКК ЗА КРУГ УКК
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
2015.
Београд, Србија – „Ромео и Јулија”, према Вилијаму Шекспиру, редитељ Предраг Мики Манојловић, копродукција „Радионица интеграције”, Београд, и „Ћендра мултимедија”, Приштина, премијера у Народном позоришту у Београду.
Београд, Србија – „Мале тајне”, текст и режија Горан Марковић, Мадленијанум и „Мајстори, мајстори”, текст Горан Марковић, режија Милан Караџић, позориште „Бошко Буха”.
Београд, Србија – „Мама мија”, према тексту Кетрин Џонсон, музика и текстови песама Бени Андерсон и Бјорн Улваеус, редитељ Југ Радивојевић, Позориште на Теразијама.
Београд, Србија – „Живот стоји, живот иде даље”, текст Филип Вујошевић, режија Јелена Богавац, Битеф театар; „Рулет-плес”, текст Александар Југовић, режија Марко Живић, Београдско драмско позориште, Нова сцена; „Струјосек”, текст Александар Радивојевић, режија Александар Швабић, Атеље 212.
Лондон, Енглеска – „Како задржати дах”, драма енглеске ауторке Зини Харис, у режији уметничке директорке Ројал корта Вики Федерстоун, на сцени Ројал корта, вероватно најзначајнијег и најуваженијег позоришта за продукцију и промоцију савременог драмског текста у целој Великој Британији.
Лондон, Енглеска – Софоклова „Антигона” у сценском тумачењу холандског редитеља Ива ван Ховеа и француске глумице Жилијет Бинош у насловној улози, премијерно изведена у „Барбикан центру”.
Београд, Србија – „Чудо у Шаргану”, према драми Љубомира Симовића, редитељ Егон Савин, Народно позориште у Београду.
Београд, Србија – „Хотел Косово”, текст и режија Ненад Тодоровић, Народно позориште из Приштине са седиштем у Грачаници, гостовање у Народном позоришту у Београду.
Београд, Србија – „Разбијени крчаг”, Хајнрих фон Клајст / Игор Вук Торбица, Југословенско драмско позориште, Театар „Бојан Ступица”.
Београд, Србија – „Хотел Европа” Синише Ковачевића, Београдско драмско позориште.
Београд, Србија – „Бајка о позоришту”, Владимир Ђурђевић – Марко Мисирача, Звездара театар и „Родољубац”, Милован Витезовић – Небојша Брадић, Звездара театар.
„Кратка прича о антихристу” – представа редитеља Андраша Урбана, настала према мотивима дела „Три разговора” Владимира Соловјева – продукција: Битеф театар, Београд, Србија.
„Јање / Кокош / Орао” – копродукција хрватских, босанских и српских позоришних институција – три представе које се баве темом ратова и њихових последица.
Подгорица, Црна Гора – „Урнебесна трагедија” Душана Ковачевића, редитељ Вељко Мићуновић, Црногорско народно позориште.
ПОЧАСНИ ЧЛАН УКК ЗА КРУГ УКК
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
2014.
Београд, Србија – „Догвил”, сценска адаптација филма Ларса фон Трира, редитељ Кокан Младеновић, Миксер хаус и „Ибзенов Непријатељ народа као Брехтов поучни комад”, аутор и редитељ Златко Паковић, Центар за културну деконтаминацију.
Београд, Србија – „Казимир и Каролина”, према драми Едена фон Хорвата, режија Снежана Тришић, Атеље 212. Драма Едена фон Хорвата (1932) је друштвено-критичка хроника малограђанштине у време успона нацизма.
Београд, Србија – „Дневник о Чарнојевићу”, према роману Милоша Црњанског, режија Милош Лолић, Југословенско драмско позориште. Текст је донео сусрет прозе и поезије, епског и лирског, претапање јаве и сна...
Београд, Србија – „Волво камиони”, према роману Ерленда Луа, режија Маја Малетковић, Атеље 212, сцена „Петар Краљ” и „Чехов је Толстоју рекао збогом”, према драмском тексту Мира Гаврана, режија Ирфан Менсур, Битеф театар.
Београд, Србија – Мини-фестивал „Пали анђео историје 1914–2014”, ЈДП: „1914“, редитељ Роберт Вилсон, Народно позориште у Прагу и „Талерхоф”, редитељ Ана Бадора, Шаушпилхаус, Грац.
Београд, Србија – „Пут у Дамаск”, аутор Аугуст Стриндберг – режија Никита Миливојевић, Народно позориште у Београду. Први део Стриндбергове трилогије „Пут у Дамаск” (1898).
„Три класе и госпођа Нушић”, Владимир Ђурђевић – Милица Краљ, Београдско драмско позориште и „Ожалошћена породица”, Бранислав Нушић – Марко Манојловић, Атеље 212.
Стокхолм, Шведска – У организацији Шведског института од 2. до 5. новембра реализован је програм „Шведска сцена” у оквиру којег су представљени савремени трендови у шведском позоришту.
Стокхолм, Шведска – У организацији Шведског института од 2. до 5. новембра реализован је програм „Шведска сцена” у оквиру којег су представљени савремени трендови у шведском позоришту.
Нушићу у част – на сцени „Раша Плаовић” Народног позоришта „Књига друга”, премијера и „Кабаре Нушић”, Позориште Тимочке Крајине „Зоран Радмиловић”, Зајечар, гостовање.
Бертолд Брехт, Курт Вајл – „Опера за три гроша”, режија Томи Јанежич, копродукција Краљевско позориште Зетски дом, Цетиње, Црна Гора и Српско народно позориште, Нови Сад, Србија.
48. Битеф – „Александра Зец”, Оливер Фрљић, ХКД театар, Ријека и „Полудела локомотива”, текст Станислав Игнаци Виткијевич, режија Јернеј Лоренци, Словенско народно гледалишче Љубљана.
48. Битеф – „Гробница за Бориса Давидовича”, према насловној новели из Кишове истоимене збирке новела (1976), режија Ивица Буљан, копродукција Хартефакт, „Битеф театар”.
48. Битеф – „Прошлост је сада”, редитељке Корине Мајер, Базел, Швајцарска и продукција „Бојно поље сећања 1914–2014” аутора Ханса Вернера Крезингера и Регине Дуре, Берлин, Немачка.
_48. Битеф – „(А)полонија”, Кжиштоф Варликовски, Нови театар, Варшава, Пољска и „Наш разред”, Тадеуш Слобођанек – Јана Рос, Литванско национално драмско позориште, Вилњус.
48. Битеф – Представа „А где је револуција стоко” редитеља Борута Шепаровића, премијерно изведена продукција која је отворила 48. Битеф, на сцени Дома омладине, у Београду.
Единбург, Шкотска – Фринџ фестивал је одржан од 1. до 25. августа 2014. године. Са 3.193 различите представе, направљен је фасцинантан рекорд – овогодишњи програм је имао највише представа у историји Фринџа!
Единбург, Шкотска – У завршници позоришног програма Единбуршког интернационалног фестивала приказане су две премијере, „Хелен Лоренс” и „Слатки мамбо”. „Хелен Лоренс” је продукција Канадске сцене, групе основане 1987. године у Торонту (Канада).
Единбург, Шкотска – Овогодишњи Фринџ фестивал, одржан од 1. до 25. августа 2014. године, поново је, по фасцинантном броју наступа, потврдио да је (необориво) реч о најквантитативнијој театарској смотри на свету.
Единбург, Шкотска – Единбуршки интернационални фестивал, од 8. до 31. августа, посвећен је стогодишњици Великог рата.
Будва, Црна Гора – Званичан програм овогодишњег, 28. издања фестивала „Град театар” затворен је извођењем „Опере ултиме” редитеља Кокана Младеновића.
Будва, Црна Гора – Град театар Будва: премијера Чеховљеве „Три сестре” у Цркви Свете Марије, у режији и адаптацији Ане Вукотић и Слободана Милатовића.
Тиват, Црна Гора – У оквиру фестивала „Пургаторије”, у Центру за културу премијерно је изведена представа „Провиденца”, настала на основу Чеховљевог „Ујка Вање”, у адаптацији Стевана Копривице и режији Егона Савина; продукција Центар за културу Тиват.
Котор, Црна Гора – На Летњој позорници, у оквиру Међународног фестивала „Котор арт”, премијерно је изведена Брешанова „Представа Хамлета у селу Мрдуша Доња”, у режији Луке Кортине, копродукција Котор арта и Црногорског народног позоришта.
Представа „Шекспирова наушница” Љубише Ристића, према текстовима Јонеска, Бејкона и Шекспира. Основну драматуршку линију ствара Јонескова антидрама „Ћелава певачица”, сцене из Шекспирових драма и делови из филозофских расправа Френсиса Бејкона, из дела „Нови органон”.
Чортановци, Србија – Фестивал „Нови тврђава театар” одржан је у Вили „Станковић” у Чортановцима код Инђије, од 5. до 9. јула, у прилично необичним околностима. Фестивал је реализован у особеном избеглиштву, после прогона дирекције фестивала с њихове иницијалне, оснивачке адресе у Смедереву.
Лондон, Енглеска – У оквиру овогодишњег јубиларног 20. издања респектабилног ЛИФТ-а, Лондонског интернационалног театарског фестивала који се одржава бијенално, од 2. до 29. јуна, посебно је организован потпрограм „После рата” посвећен преиспитивању узрока и последица Првог светског рата.
Лондон, Енглеска – „Прст обарач метак пиштољ”, нова драма Ненада Прокића премијерно изведена у суботу 28. јуна 2014. године, тачно на стогодишњицу од атентата на Франца Фердинанда, у оквиру програма Лондонског интернационалног театарског фестивала, на сцени Уметничког центра Батерси, у јужном Лондону.
У оквиру овогодишњег јубиларног 20. издања ЛИФТ-а, Лондонског интернационалног театарског фестивала, организован је потпрограм „После рата”.
„Хамлет” редитеља Доминика Дромгула и Била Бакхурста – лондонски Глоуб театар, на сцени Народног позоришта у Београду. На великој светској турнеји, Србија је 23. земља коју су посетили.
Мјузикл „Виктор Викторија”, према тексту Блејка Едвардса, музика Хенри Манцини, режија Михаило Вукобратовић, Позориште на Теразијама.
Београд, Србија – „Змајеубице”, представа настала према тексту Милене Марковић, режија Ива Милошевић, Југословенско драмско позориште.
Стеријино позорјe – „Принцип (мали ми је ово гроб)”, према драми Биљане Србљановић, у тумачењу пољског редитеља Михала Задаре и извођењу бечког позоришта Шаушпилхаус.
Стеријино позорјe – „Још увек олуја”, драма Петера Хандкеа, на сцени Српског народног позоришта, у извођењу Словенског народног гледалишча из Љубљане.
Стеријино позорјe – „Ожалошћена породица”, према комедији Бранислава Нушића, у редитељском тумачењу Николе Пејаковића, а у извођењу ансамбла Народног позоришта Републике Српске из Бањалуке.
Београд, Србија – „Кад су цветале тикве”, представа настала према забрањиваној драми „Кад су цветале тикве” Драгослава Михаиловића (1969), режија Бобан Скерлић, Београдско драмско позориште.
Братислава – У главном граду Словачке је од понедељка 12. до суботе 17. маја одржан 10. Интернационални фестивал Нове драме, по угледу, значају и програмској оријентацији пандан српском Стеријином позорју.
„Оставите поруку или Бегунци”, према мотивима из романа „У старини име му беше Хемус” Борислава Чичовачког, текст и режија Вида Огњеновић, Српско народно позориште, Нови Сад.
„Мизери”, по мотивима романа Стивена Кинга, редитељ Петар Поповић и „Славна Флоренс”, према тексту Питера Квилтера, режија Ђурђа Тешић, Атеље 212, Сцена „Петар Краљ”.
Представа „Код вечите славине”, по тексту Момчила Настасијевића, у адаптацији Слободана Обрадовића и режији Милана Нешковића; Сценa „Раша Плаовић”, Народно позориште у Београду.
„Рођендан господина Нушића”, Душан Ковачевић – Небојша Брадић, Звездара театар. Радња је смештена у скадарлијску кафану „Златни пехар”, где Нушић свраћа на свој шездесети рођендан.
У Прешерновом гледалишчу у Крању је 27. марта 2014. године отворен 44. фестивал Недеља словеначке драме. Представе Јернеја Лоренција, Душана Јовановића, Матјажа Бергера.
Представа „Мали ми је овај гроб”, према најновијој дводелној драми књижевнице Биљане Србљановић, режија Дино Мустафић, копродукција Хартефакт, Битеф театар, Камерни театар 55, Казалиште Ulysses.
„Уносно место”, према тексту Александра Николајевича Островског, редитељ Егон Савин, Југословенско драмско позориште.
Београд, Србија – „Август у округу Осејџ”, представа према истоименој драми америчког писца и глумца Трејсија Летса (2007), режија Љиљана Тодоровић, Атеље 212.
Представа „Неопланта”, према роману Ласла Вегела, редитељ Андраш Урбан, драматург Ката Ђармати, Новосадско позориште (Ујвидеки синхаз).
Дом омладине Београда: „Бања Робија”, продукција АпсАрт – Центар за позоришна истраживања, и „Мерлинкина исповест”, према тексту Миладина Шеварлића, редитељ Стеван Бодрожа.
Београд, Србија – „Наши синови”, представа према натуралистичкој драми Војислава М. Јовановића Марамбоа (1906), адаптација и режија Татјана Мандић Ригонат, Народно позориште у Београду, сцена „Раша Плаовић”.
„Случајеви – Изгубљени у Србији”, ауторски пројекат редитеља Кокана Младеновића, Омладинско позориште Дадов. Актери и извођачи представе су деца узраста између десет и двадесет година.
ПОЧАСНИ ЧЛАН УКК ЗА КРУГ УКК
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
2013.
Мисли – др Ане Тасић, театролога и позоришног критичара – о позоришту. Позориште, по дефиницији, треба да мења наше ставове, да изазива конвенције и клишее, да нас суочава са истином, подсећа на историју...
Србија – „Маратонци трче почасни круг”, аутор Душан Ковачевић (1972), режија Милица Краљ, Звездара театар и представа „Коштана”, аутор Борисав Станковић, режија Андраш Урбан, Народно позориште Суботица.
„Los Jugoslavos”, Хуан Мајорга – Стеван Бодрожа, копродукција Народно позориште из Ужица, Пулс театар из Лазаревца и Битеф театар; представа „Издаја”, Харолд Пинтер – Горан Шушљик, ЈДП.
Београд, Србија – Трилогија „Passport” редитеља Андраша Урбана, у продукцији суботичког позоришта „Деже Костолањи”, београдска премијера на сцени Битеф театра.
„Мој син само мало спорије хода” Предрага Стојменовића, Београдско драмско позориште и  „Успаванка за Вука Ничијег”, према роману Ксеније Поповић, копродукција Народног позоришта у Београду и Град-театра Будва.
Београд, Србија – „Српска трилогија”, по роману Стевана Јаковљевића, драматизација Миодраг и Светолик Никачевић, режија Славенко Салетовић; Народно позориште у Београду.
К О М Е Н Т А Р И
Прочитајте правила коришћења – на енглеском језику (Terms and Conditions, Privacy Policy, Disclaimer) – пре него што пошаљете коментар. Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Круга УКК” – онлајн часописа примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, задржава право да – уколико их процени као неумесне – скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или сарадника и чланова Урбаног књижевног круга и чланова редакције „Круга УКК”, као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Урбани књижевни круг и „Круг УКК” нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара прочитали и разумели правила коришћења која су искључиво на енглеском језику – и потврдили сагласност са наведеним правилима.
Note: The Urban Book Circle does not necessarily endorse any of the views posted. By submitting your comments, you acknowledge that the Urban Book Circle has the right to reproduce, broadcast and publicize those comments or any part thereof in any manner whatsoever. Please note that comments are moderated and published according to our Terms and Conditions.
Универзум судареног мрака и светла – др Ана Тасић
  • Јаков Веселинов | Лондон, Онтарио, Канада | 12. мај 2015.
Потресно дивна позоришна критика. А што се тиче љубави, историја нам је учитељица живота, кад је људски чопор нањуши све ће учинити да је уништи.
· Theatre criticism & Photographs: Ana Tasic / All rights reserved 2015. Copyright © Ana Tasic ·
· Photos of Romeo i Julija courtesy of Radionica integracija / All rights reserved 2015.
Copyright © Radionica integracija ·
· Published on Urban Book Circle · Published on Politika Online ·
· Design & Artwork by Djuradj Vujcic and Prvoslav Vujcic · Illustrated by Sarah Riordan and Deidre McAuliffe ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
All rights reserved 2015. Copyright © Urban Book Circle®
C     O     N     T     A     C     T
· О НАМА · УРЕДНИЦИ · САРАДНИЦИ · ПАРТНЕРИ · УТИСЦИ · АРХИВА · КОНТАКТ ·
Урбани књижевни круг – круг даровитих, писмених и храбрих.
Last updated on May 12, 2015.
Published by Urban Book Circle on April 9, 2015
Urban Book Circle® (UBC)