МИСАО · ФОТОГРАФИЈА · ЖИВОТ · СПОРТ · ВИЦ НА ШПИЦ · ДОГАЂАЈИ · HOME PAGE ·
|
- „Иако црпи бројне теме, овај комад се ипак централно бави понижавањем културе у нашем политизованом друштву.” – др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар, пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
- Урбани књижевни круг (УКК) је књижевно друштво са седиштем у Канади. УКК окупља писце и уметнике широм света. УКК тренутно има сараднике и почасне чланове у Канади, Ирској, Србији, Сједињеним Америчким Државама, Словенији, Црној Гори, Енглеској, Босни и Херцеговини, Хрватској, Македонији, Индији, Италији, Француској, Израелу – и наставља са експанзијом.
Укорењеност бестидних муљавина
И
„Бајка о позоришту” Владимира Ђурђевића је снажно
савремена политичка комедија, тематски и жанровски изузетно блиска
текстовима Небојше Ромчевића, у погледу накривљено смешног одраза
овдашњег свеприсутног политикантства, канцерозног уплитања партијских
заврзлама у сваку друштвену пору.
|
Београд,
Србија – „Бајка о позоришту”, Владимир Ђурђевић – Марко Мисирача, Звездара театар и „Родољубац”, Милован Витезовић – Небојша Брадић, Звездара театар.
|
Заплет ове сочне комедије је изграђен на традиционалном комичком
обрасцу замене идентитета, затим на сукобу између тзв. традиционалне и
прогресивне, односно, руралне и грађанске Србије, као и на критици
укорењености бестидних политичких муљавина. Иако црпи бројне теме, овај
комад се ипак централно бави понижавањем културе у нашем политизованом
друштву.
Ненаметљива и спретно вођена режија Марка Мисираче успешно је сценски отелотворила трагикомичну окренутост наглавачке политичког живота у данашњој Србији, бруталну подређеност позоришта вољи неотесаних политичара.
Балансирајући на граници између реализма и гротеске, млади редитељ је сценско читање Ђурђевићеве суверено написане комедије базирао на пажљивом обликовању ликова и њихових односа.
Тихомир Станић је – сведенијим, више реалистичким средствима – приказао стрпљивог позоришног редитеља Данијела који се лавовски бори за опстанак позоришта. Милош Самолов је театралније, и комички свакако раскошније, представио његовог животног и професионалног партнера, феминизираног глумца Јована, неприкосновену краљицу драме.
Снежана Савић је, такође, више реалистички, самоуверено и са лакоћом, наступила као Данијелова бивша партнерка Марија, а њиховог сина Дениса је одлучно, карикатуралније, дао Петар Стругар.
Миодраг Крстовић је чврсто представио препреденог политичара Хаџи Петра Протића, прелетача који само жели да задржи власт, а његову магбетовски амбициозну супругу Стану, Весна Станковић.
Њихову младу заљубљену ћерку Анђелу, са фином мером младалачке наивности и наметнуте послушности, игра Искра Брајовић.
Док је „Бајка о позоришту” истовремено забавна, савремена и критички окренута према трагикомичним неозбиљностима у нашем размаханом политичком и умирућем културном животу, представа „Родољубац” која, такође, копа по питањима односа политике и позоришта, са друге стране, трома је и отегнута.
Настала према тексту Милована Витезовића, биографског одраза живота и рада Јована Стерије Поповића, представа редитеља Небојше Брадића исписује последње Стеријине дане, време премотавања животног филма. Болестан и непокретан, Стерија се суочава са привиђењима у магловитом времену надомак оног света.
У такве околности је постављен трапав оглед о пишчевом односу према породици, супрузи, оцу и мајци. Превише је општих места и у разматрањима о Стеријином раду, ликовима које је створио, позоришту и ондашњем српском друштву.
Редитељ Небојша Брадић се потрудио да сценски обогати овај суви драмски текст, на пример, увођењем сенки, нежним приказом силуета, Стеријиних привиђења. Но, покушај да поетски зачини безбојну радњу, нажалост, није много помогао.
Глумци су се узалудно мучили да одрже пажњу гледалаца. Исидора Минић стрпљиво игра Јованову брижну, али и строгу супругу Јелену, Игор Ђорђевић је трагичким тоновима извајао болесног, измученог Стерију. Радослав Миленковић је дао комичке слојеве Кир Јањи, а драмске Јовановом оцу.
Дејан Луткић је театрално и иронијом обојио кратку појаву Краљевића Марка, као и посету Томе Вучића Перишића, надобудног политичара, са јасним алузијама на актере данашње политичке сцене. Али, чак ни ова актуелизација није допринела истинској занимљивости представе, због површности досетки.
Представа „Родољубац” се надовезује на представу „Рођендан господина Нушића”, у погледу намере управе Звездара театра да на сцену постави биографска драмска дела о највећим српским писцима.
То је, наравно, похвална и оправдана замисао уколико су представе по себи уметнички вредне или сценски разигране и заводљиве, а не само површна пригодна посвета, што је, нажалост, случај са „Родољупцем”.
Ненаметљива и спретно вођена режија Марка Мисираче успешно је сценски отелотворила трагикомичну окренутост наглавачке политичког живота у данашњој Србији, бруталну подређеност позоришта вољи неотесаних политичара.
Балансирајући на граници између реализма и гротеске, млади редитељ је сценско читање Ђурђевићеве суверено написане комедије базирао на пажљивом обликовању ликова и њихових односа.
Тихомир Станић је – сведенијим, више реалистичким средствима – приказао стрпљивог позоришног редитеља Данијела који се лавовски бори за опстанак позоришта. Милош Самолов је театралније, и комички свакако раскошније, представио његовог животног и професионалног партнера, феминизираног глумца Јована, неприкосновену краљицу драме.
Снежана Савић је, такође, више реалистички, самоуверено и са лакоћом, наступила као Данијелова бивша партнерка Марија, а њиховог сина Дениса је одлучно, карикатуралније, дао Петар Стругар.
Миодраг Крстовић је чврсто представио препреденог политичара Хаџи Петра Протића, прелетача који само жели да задржи власт, а његову магбетовски амбициозну супругу Стану, Весна Станковић.
Њихову младу заљубљену ћерку Анђелу, са фином мером младалачке наивности и наметнуте послушности, игра Искра Брајовић.
Док је „Бајка о позоришту” истовремено забавна, савремена и критички окренута према трагикомичним неозбиљностима у нашем размаханом политичком и умирућем културном животу, представа „Родољубац” која, такође, копа по питањима односа политике и позоришта, са друге стране, трома је и отегнута.
Настала према тексту Милована Витезовића, биографског одраза живота и рада Јована Стерије Поповића, представа редитеља Небојше Брадића исписује последње Стеријине дане, време премотавања животног филма. Болестан и непокретан, Стерија се суочава са привиђењима у магловитом времену надомак оног света.
У такве околности је постављен трапав оглед о пишчевом односу према породици, супрузи, оцу и мајци. Превише је општих места и у разматрањима о Стеријином раду, ликовима које је створио, позоришту и ондашњем српском друштву.
Редитељ Небојша Брадић се потрудио да сценски обогати овај суви драмски текст, на пример, увођењем сенки, нежним приказом силуета, Стеријиних привиђења. Но, покушај да поетски зачини безбојну радњу, нажалост, није много помогао.
Глумци су се узалудно мучили да одрже пажњу гледалаца. Исидора Минић стрпљиво игра Јованову брижну, али и строгу супругу Јелену, Игор Ђорђевић је трагичким тоновима извајао болесног, измученог Стерију. Радослав Миленковић је дао комичке слојеве Кир Јањи, а драмске Јовановом оцу.
Дејан Луткић је театрално и иронијом обојио кратку појаву Краљевића Марка, као и посету Томе Вучића Перишића, надобудног политичара, са јасним алузијама на актере данашње политичке сцене. Али, чак ни ова актуелизација није допринела истинској занимљивости представе, због површности досетки.
Представа „Родољубац” се надовезује на представу „Рођендан господина Нушића”, у погледу намере управе Звездара театра да на сцену постави биографска драмска дела о највећим српским писцима.
То је, наравно, похвална и оправдана замисао уколико су представе по себи уметнички вредне или сценски разигране и заводљиве, а не само површна пригодна посвета, што је, нажалост, случај са „Родољупцем”.
__________________________
__________________________
|
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар __________________________
__________________________
|
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
Београд, Србија – „Бајка о позоришту”, Владимир Ђурђевић – Марко Мисирача, Звездара театар и „Родољубац”, Милован Витезовић – Небојша Брадић, Звездара театар.
„Кратка прича о антихристу” – представа редитеља Андраша Урбана, настала према мотивима дела „Три разговора” Владимира Соловјева – продукција: Битеф театар, Београд, Србија.
„Јање / Кокош / Орао” – копродукција хрватских, босанских и српских позоришних институција – три представе које се баве темом ратова и њихових последица.
Подгорица, Црна Гора – „Урнебесна трагедија” Душана Ковачевића, редитељ Вељко Мићуновић, Црногорско народно позориште.
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
Београд, Србија – „Догвил”, сценска адаптација филма Ларса фон Трира, редитељ Кокан Младеновић, Миксер хаус и „Ибзенов Непријатељ народа као Брехтов поучни комад”, аутор и редитељ Златко Паковић, Центар за културну деконтаминацију.
Београд, Србија – „Казимир и Каролина”, према драми Едена фон Хорвата, режија Снежана Тришић, Атеље 212. Драма Едена фон Хорвата (1932) је друштвено-критичка хроника малограђанштине у време успона нацизма.
|
Београд, Србија – „Дневник о Чарнојевићу”, према роману Милоша Црњанског, режија Милош Лолић, Југословенско драмско позориште. Текст је донео сусрет прозе и поезије, епског и лирског, претапање јаве и сна...
|
Београд, Србија – „Волво камиони”, према роману Ерленда Луа, режија Маја Малетковић, Атеље 212, сцена „Петар Краљ” и „Чехов је Толстоју рекао збогом”, према драмском тексту Мира Гаврана, режија Ирфан Менсур, Битеф театар.
|
Београд, Србија – Мини-фестивал „Пали анђео историје 1914–2014”, ЈДП: „1914“, редитељ Роберт Вилсон, Народно позориште у Прагу и „Талерхоф”, редитељ Ана Бадора, Шаушпилхаус, Грац.
|
Београд, Србија – „Пут у Дамаск”, аутор Аугуст Стриндберг – режија Никита Миливојевић, Народно позориште у Београду. Први део Стриндбергове трилогије „Пут у Дамаск” (1898).
|
„Три класе и госпођа Нушић”, Владимир Ђурђевић – Милица Краљ, Београдско драмско позориште и „Ожалошћена породица”, Бранислав Нушић – Марко Манојловић, Атеље 212.
|
Стокхолм, Шведска – У организацији Шведског института од 2. до 5. новембра реализован је програм „Шведска сцена” у оквиру којег су представљени савремени трендови у шведском позоришту.
|
Стокхолм, Шведска – У организацији Шведског института од 2. до 5. новембра реализован је програм „Шведска сцена” у оквиру којег су представљени савремени трендови у шведском позоришту.
|
Нушићу у част – на сцени „Раша Плаовић” Народног позоришта „Књига друга”, премијера и „Кабаре Нушић”, Позориште Тимочке Крајине „Зоран Радмиловић”, Зајечар, гостовање.
|
Бертолд Брехт, Курт Вајл – „Опера за три гроша”, режија Томи Јанежич, копродукција Краљевско позориште Зетски дом, Цетиње, Црна Гора и Српско народно позориште, Нови Сад, Србија.
|
48. Битеф – „Александра Зец”, Оливер Фрљић, ХКД театар, Ријека и „Полудела локомотива”, текст Станислав Игнаци Виткијевич, режија Јернеј Лоренци, Словенско народно гледалишче Љубљана.
|
48. Битеф – „Гробница за Бориса Давидовича”, према насловној новели из Кишове истоимене збирке новела (1976), режија Ивица Буљан, копродукција Хартефакт, „Битеф театар”.
|
48. Битеф – „Прошлост је сада”, редитељке Корине Мајер, Базел, Швајцарска и продукција „Бојно поље сећања 1914–2014” аутора Ханса Вернера Крезингера и Регине Дуре, Берлин, Немачка.
|
_48. Битеф – „(А)полонија”, Кжиштоф Варликовски, Нови театар, Варшава, Пољска и „Наш разред”, Тадеуш Слобођанек – Јана Рос, Литванско национално драмско позориште, Вилњус.
|
48. Битеф – Представа „А где је револуција стоко” редитеља Борута Шепаровића, премијерно изведена продукција која је отворила 48. Битеф, на сцени Дома омладине, у Београду.
|
Единбург, Шкотска – Фринџ фестивал је одржан од 1. до 25. августа 2014. године. Са 3.193 различите представе, направљен је фасцинантан рекорд – овогодишњи програм је имао највише представа у историји Фринџа!
|
Единбург, Шкотска – У завршници позоришног програма Единбуршког интернационалног фестивала приказане су две премијере, „Хелен Лоренс” и „Слатки мамбо”. „Хелен Лоренс” је продукција Канадске сцене, групе основане 1987. године у Торонту (Канада).
|
Единбург, Шкотска – Овогодишњи Фринџ фестивал, одржан од 1. до 25. августа 2014. године, поново је, по фасцинантном броју наступа, потврдио да је (необориво) реч о најквантитативнијој театарској смотри на свету.
|
Единбург, Шкотска – Единбуршки интернационални фестивал, од 8. до 31. августа, посвећен је стогодишњици Великог рата.
|
Будва, Црна Гора – Званичан програм овогодишњег, 28. издања фестивала „Град театар” затворен је извођењем „Опере ултиме” редитеља Кокана Младеновића.
|
Будва, Црна Гора – Град театар Будва: премијера Чеховљеве „Три сестре” у Цркви Свете Марије, у режији и адаптацији Ане Вукотић и Слободана Милатовића.
|
Тиват, Црна Гора – У оквиру фестивала „Пургаторије”, у Центру за културу премијерно је изведена представа „Провиденца”, настала на основу Чеховљевог „Ујка Вање”, у адаптацији Стевана Копривице и режији Егона Савина; продукција Центар за културу Тиват.
|
Котор, Црна Гора – На Летњој позорници, у оквиру Међународног фестивала „Котор арт”, премијерно је изведена Брешанова „Представа Хамлета у селу Мрдуша Доња”, у режији Луке Кортине, копродукција Котор арта и Црногорског народног позоришта.
|
Представа „Шекспирова наушница” Љубише Ристића, према текстовима Јонеска, Бејкона и Шекспира. Основну драматуршку линију ствара Јонескова антидрама „Ћелава певачица”, сцене из Шекспирових драма и делови из филозофских расправа Френсиса Бејкона, из дела „Нови органон”.
|
Чортановци, Србија – Фестивал „Нови тврђава театар” одржан је у Вили „Станковић” у Чортановцима код Инђије, од 5. до 9. јула, у прилично необичним околностима. Фестивал је реализован у особеном избеглиштву, после прогона дирекције фестивала с њихове иницијалне, оснивачке адресе у Смедереву.
|
Лондон, Енглеска – У оквиру овогодишњег јубиларног 20. издања респектабилног ЛИФТ-а, Лондонског интернационалног театарског фестивала који се одржава бијенално, од 2. до 29. јуна, посебно је организован потпрограм „После рата” посвећен преиспитивању узрока и последица Првог светског рата.
|
Лондон, Енглеска – „Прст обарач метак пиштољ”, нова драма Ненада Прокића премијерно изведена у суботу 28. јуна 2014. године, тачно на стогодишњицу од атентата на Франца Фердинанда, у оквиру програма Лондонског интернационалног театарског фестивала, на сцени Уметничког центра Батерси, у јужном Лондону.
|
У оквиру овогодишњег јубиларног 20. издања ЛИФТ-а, Лондонског интернационалног театарског фестивала, организован је потпрограм „После рата”.
|
„Хамлет” редитеља Доминика Дромгула и Била Бакхурста – лондонски Глоуб театар, на сцени Народног позоришта у Београду. На великој светској турнеји, Србија је 23. земља коју су посетили.
|
Мјузикл „Виктор Викторија”, према тексту Блејка Едвардса, музика Хенри Манцини, режија Михаило Вукобратовић, Позориште на Теразијама.
|
Београд, Србија – „Змајеубице”, представа настала према тексту Милене Марковић, режија Ива Милошевић, Југословенско драмско позориште.
|
Стеријино позорјe – „Принцип (мали ми је ово гроб)”, према драми Биљане Србљановић, у тумачењу пољског редитеља Михала Задаре и извођењу бечког позоришта Шаушпилхаус.
|
Стеријино позорјe – „Још увек олуја”, драма Петера Хандкеа, на сцени Српског народног позоришта, у извођењу Словенског народног гледалишча из Љубљане.
|
Стеријино позорјe – „Ожалошћена породица”, према комедији Бранислава Нушића, у редитељском тумачењу Николе Пејаковића, а у извођењу ансамбла Народног позоришта Републике Српске из Бањалуке.
|
Београд, Србија – „Кад су цветале тикве”, представа настала према забрањиваној драми „Кад су цветале тикве” Драгослава Михаиловића (1969), режија Бобан Скерлић, Београдско драмско позориште.
|
„Оставите поруку или Бегунци”, према мотивима из романа „У старини име му беше Хемус” Борислава Чичовачког, текст и режија Вида Огњеновић, Српско народно позориште, Нови Сад.
|
„Мизери”, по мотивима романа Стивена Кинга, редитељ Петар Поповић и „Славна Флоренс”, према тексту Питера Квилтера, режија Ђурђа Тешић, Атеље 212, Сцена „Петар Краљ”.
|
Представа „Код вечите славине”, по тексту Момчила Настасијевића, у адаптацији Слободана Обрадовића и режији Милана Нешковића; Сценa „Раша Плаовић”, Народно позориште у Београду.
|
„Рођендан господина Нушића”, Душан Ковачевић – Небојша Брадић, Звездара театар. Радња је смештена у скадарлијску кафану „Златни пехар”, где Нушић свраћа на свој шездесети рођендан.
|
У Прешерновом гледалишчу у Крању је 27. марта 2014. године отворен 44. фестивал Недеља словеначке драме. Представе Јернеја Лоренција, Душана Јовановића, Матјажа Бергера.
|
Представа „Мали ми је овај гроб”, према најновијој дводелној драми књижевнице Биљане Србљановић, режија Дино Мустафић, копродукција Хартефакт, Битеф театар, Камерни театар 55, Казалиште Ulysses.
|
„Уносно место”, према тексту Александра Николајевича Островског, редитељ Егон Савин, Југословенско драмско позориште.
|
Београд, Србија – „Август у округу Осејџ”, представа према истоименој драми америчког писца и глумца Трејсија Летса (2007), режија Љиљана Тодоровић, Атеље 212.
|
Представа „Неопланта”, према роману Ласла Вегела, редитељ Андраш Урбан, драматург Ката Ђармати, Новосадско позориште (Ујвидеки синхаз).
|
Дом омладине Београда: „Бања Робија”, продукција АпсАрт – Центар за позоришна истраживања, и „Мерлинкина исповест”, према тексту Миладина Шеварлића, редитељ Стеван Бодрожа.
|
Београд, Србија – „Наши синови”, представа према натуралистичкој драми Војислава М. Јовановића Марамбоа (1906), адаптација и режија Татјана Мандић Ригонат, Народно позориште у Београду, сцена „Раша Плаовић”.
|
„Случајеви – Изгубљени у Србији”, ауторски пројекат редитеља Кокана Младеновића, Омладинско позориште Дадов. Актери и извођачи представе су деца узраста између десет и двадесет година.
|
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
Мисли – др Ане Тасић, театролога и позоришног критичара – о позоришту. Позориште, по дефиницији, треба да мења наше ставове, да изазива конвенције и клишее, да нас суочава са истином, подсећа на историју...
|
Србија – „Маратонци трче почасни круг”, аутор Душан Ковачевић (1972), режија Милица Краљ, Звездара театар и представа „Коштана”, аутор Борисав Станковић, режија Андраш Урбан, Народно позориште Суботица.
|
„Los Jugoslavos”, Хуан Мајорга – Стеван Бодрожа, копродукција Народно позориште из Ужица, Пулс театар из Лазаревца и Битеф театар; представа „Издаја”, Харолд Пинтер – Горан Шушљик, ЈДП.
|
Београд, Србија – Трилогија „Passport” редитеља Андраша Урбана, у продукцији суботичког позоришта „Деже Костолањи”, београдска премијера на сцени Битеф театра.
|
Београд, Србија – „Српска трилогија”, по роману Стевана Јаковљевића, драматизација Миодраг и Светолик Никачевић, режија Славенко Салетовић; Народно позориште у Београду.
|
Прочитајте правила коришћења – на енглеском језику (Terms and Conditions, Privacy Policy, Disclaimer) – пре него што пошаљете коментар. Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Круга УКК” – онлајн часописа примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, задржава право да – уколико их процени као неумесне – скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или сарадника и чланова Урбаног књижевног круга и чланова редакције „Круга УКК”, као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Урбани књижевни круг и „Круг УКК” нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара прочитали и разумели правила коришћења која су искључиво на енглеском језику – и потврдили сагласност са наведеним правилима.
|
Note: The Urban Book Circle does not necessarily endorse any of the views posted. By submitting your comments, you acknowledge that the Urban Book Circle has the right to reproduce, broadcast and publicize those comments or any part thereof in any manner whatsoever. Please note that comments are moderated and published according to our Terms and Conditions.
|
Укорењеност бестидних муљавина – др Ана Тасић
|
- Марија Ахерн | Торонто, Онтарио, Канада | 28. јануар 2015.
- Џон Ковачевић | Калгари, Алберта, Канада | 29. јануар 2015.
· Theatre criticism & Photographs: Ana Tasic / All rights reserved 2015. Copyright © Ana Tasic ·
· Photos of Bajka o pozoristu and Rodoljubac courtesy of Zvezdara teatar
All rights reserved 2015. Copyright © Zvezdara teatar ·
All rights reserved 2015. Copyright © Zvezdara teatar ·
· Published on Urban Book Circle · Published on Politika Online ·
· Design & Artwork by Djuradj Vujcic and Prvoslav Vujcic · Illustrated by Sarah Riordan and Deidre McAuliffe ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
All rights reserved 2015. Copyright © Urban Book Circle®
Урбани књижевни круг – круг даровитих, писмених и храбрих.
Last updated on January 29, 2015.
Published by Urban Book Circle on January 28, 2015 Urban Book Circle® (UBC) |