• Представа „Мали ми је овај гроб”, према драми Биљане Србљановић, режија Дино Мустафић, копродукција Хартефакт, Битеф театар, Камерни театар 55, Казалиште „Ulysses”.
П О З О Р И Ш Н А   К Р И Т И К А
Трагичност укупне радње – др Ана Тасић
  • „Круг УКК” – онлајн часопис примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, с благословом др Ане Тасић, објављује позоришне критике др Ане Тасић, театролога и позоришног критичара, сарадника и почасног члана Урбаног књижевног круга.
Picture
др Ана Тасић
др Ана Тасић
Трагичност укупне радње
МАЛИ МИ ЈЕ ОВАЈ ГРОБ
У најновијој, дводелној драми „Мали ми је овај гроб” Биљане Србљановић, вешто је уплетена замршена мрежа догађаја увезаних са атентатом на Франца Фердинанда. Централни актери ове значајне драме су младобосанци Гаврило Принцип, Недељко Чабриновић, Данило Илић и његова сестра Љубица, наивни и млади идеалисти, аутентично спремни да по сваку цену промене неправедно друштво у којем живе. У њиховом обличју има нешто од ведекиндовске специфичне гротеске која појачава трагичност укупне радње, донекле блиско ликовима деце из Србљановићкиног ранијег комада „Породичне приче”.

Текст садржи вредне дидаскалије које носе продорно субјективне, виспрене, ироничне коментаре. Они усложњавају значења радње и ликова, универзализују их, појачавају њихов поетски и епски смисао. Такође, свака од четрнаест сцена почиње цитатима који су важни зато што догађаје око атентата смештају у шири друштвено-политички контекст, посматрајући га као део континуитета крваве балканске историје, али и као део глобалних ослободилачких покрета, па и наслеђа популарне културе (цитирају се речи Зорана Ђинђића, делови из декларације групе радикалних левичара „Weather Underground”, реплике Томија де Вита, лика у гангстерском филму „Добри момци” Мартина Скорсезеа итд.). У међучину драме су обелодањени различити документарни исечци из штампе поводом Фердинандовог убиства, подсећајући у томе на поступке ангажованог експресионизма Ернста Толера. Комад је прошаран и епском зачудношћу која отвара простор мешања света живих и света упокојених, историје и фикције, објективног и субјективног, прошлости и будућности.

Редитељско читање Дина Мустафића није нажалост донело одговарајуће сценско тумачење ове драме, није пронађен стил интерпретације који би успео да доследно прикаже њену значењску сложеност и стилску слојевитост. Сценски језик је некохерентан, преочигледан, површан. Поменути цитати, којима почиње свака сцена, емитују се преко звучника у мраку. Ово решење није фино уклопљено у сценску радњу, рогобатно је и зато има контраефекат. Уместо да ти наводи представљају луцидне коментаре из оффа, да дискретно, рафинирано надграђују радњу, они је грубо уоквирују, убијајући смисао њихове суптилне асоцијативности. Међучин је постављен као треш музички интерлудиј, као некаква фалш опера – глумци театрално певају цитате из штампе, док касапе живо месо сатарама, испрскани крвљу. Симболика овог поступка је банална, стил представљања је потпуно неадекватан, штрчећи, он кочи документарно-историјски значај сцене, а при томе и дуго траје, изазивајући још и монотонију. Стилизовани дизајн сценског простора који може да означава затворску ћелију, али и кланицу, делује јефтино (сценограф Драгутин Броз).
Picture
Представа „Мали ми је овај гроб”.
Глумци Милан Марић (Гаврило), Марко Јанкетић (Недељко), Ермин Браво (Данило) и Амила Терзимехић (Љубица) посвећено су приказали младалачку наивност и слепи хероизам ликова, путем интензивно психологизоване игре. Свако од њих носи неку особеност – Гаврило је замишљенији, Недељко експлозивнији, као напета пушка, Љубица је инфантилно тврдоглава, док је Данило слепо послушан Апису, помало и гротескно комичан у тој својој хипнотисаности.

Но, због сужене грубости редитељског поступка нису остварене друге, изузетно важне, поетске и метафоричке димензије ових ликова. Реализам са зачинима гротеске немоћан је у изражавању значења једне свеобухватне, дубоке фаталности, ритуалног понављања историје у времену, свести о томе да су актери зупчаници у великом точку историје, потрошна роба коју ће стварност самлети. Та слојевитост идеја која постоји у тексту тражи финију, промишљенију стилизацију извођења, а она овде изостаје.

Светозар Цветковић у представљању Аписа не доноси разорну снагу једног архетипског гада, зликовца из сенке који служи свим режимима, манипуланта који контролише токове политике, трујући и извитоперујући сваку искрену идеју. Он на сцени нема дубине које се наслућују у тексту, сведен је на једног простог бедника и фолиранта, смешну креатуру. Он више личи на оне Стеријине лажне родољупце, Смрдиће и Лепршиће, него што има дубинску, злокобну препреденост Шекспирових зликоваца, Јага или Ричарда Трећег, како је могло да буде.

Упркос значају продукције која је повезала институције из неколико држава бивше Југославије, нисмо добили представу коју овај текст заслужује.
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар
__________________________
К     О     Н     Т     А     К     Т
Урбани књижевни круг (УКК)
__________________________
П О З О Р И Ш Н А   К Р И Т И К А
др Ана Тасић
Представа „Мали ми је овај гроб”, према драми Биљане Србљановић, режија Дино Мустафић, копродукција Хартефакт, Битеф театар, Камерни театар 55, Казалиште Ulysses.
„Уносно место”, према тексту Александра Николајевича Островског, редитељ Егон Савин, Југословенско драмско позориште.
Представа „Август у округу Осејџ”, према тексту Трејсија Летса, режија Љиљана Тодоровић, Атеље 212.
Представа „Неопланта”, према роману Ласла Вегела, редитељ Андраш Урбан, драматург Ката Ђармати, Новосадско позориште (Ујвидеки синхаз).
Две нове представе у Дому омладине Београда: „Бања Робија”, продукција АпсАрт – Центар за позоришна истраживања, и „Мерлинкина исповест”, према тексту Миладина Шеварлића, редитељ Стеван Бодрожа.
Представа „Наши синови”, према драми Војислава М. Јовановића Марамбоа, адаптација и режија Татјана Мандић–Ригонат, Народно позориште у Београду, сцена Раша Плаовић.
Представа „Случајеви – Изгубљени у Србији”, ауторски пројект Кокана Младеновића, Омладинско позориште Дадов.
„Маратонци трче почасни круг”, Душан Ковачевић / Милица Краљ, Звездара театар и „Коштана”, Борисав Станковић / Андраш Урбан, Народно позориште Суботица.
„Los Jugoslavos”, Хуан Мајорга / Стеван Бодрожа, копродукција Народно позориште из Ужица, Пулс театар из Лазаревца и Битеф театар; „Издаја”, Харолд Пинтер / Горан Шушљик, Југословенско драмско позориште, сцена Бојан Ступица.
Трилогија „Passport”, редитељ Андраш Урбан, позориште Деже Костолањи, Суботица, београдска премијера на сцени Битеф театра.
„Мој син само мало спорије хода”, Београдско драмско позориште; и „Успаванка за Вука Ничијег”, копродукција Народног позоришта у Београду и Град-театра Будва.
„Српска трилогија”, по роману Стевана Јаковљевића, драматизација Миодраг и Светолик Никачевић, режија Славенко Салетовић; Народно позориште у Београду.
П О З О Р И Ш Н Е   М И С Л И
др Ана Тасић
Мисли – др Ане Тасић, театролога и позоришног критичара – о позоришту.
Picture
др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар
Picture
Представа „Мали ми је овај гроб”.
  • Представа „Мали ми је овај гроб”, према драми Биљане Србљановић, режија Дино Мустафић, копродукција Хартефакт, Битеф театар, Камерни театар 55, Казалиште Ulysses.
Picture
Представа „Мали ми је овај гроб”.
Picture
„Трагичност укупне радње” – др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар.
Theatre criticism & Photographs: Ana Tasic
All rights reserved 2014. Copyright © Ana Tasic

Published March 14, 2014 on Urban Book Circle
Published March 14, 2014 on Politika Online

Design & Artwork by Djuradj Vujcic
Illustrated by Sarah Riordan
Edited by Prvoslav Vujcic
and Deidre McAuliffe

All rights reserved 2014. Copyright © Urban Book Circle

C     O     N     T     A     C     T

Published by Urban Book Circle on March 14, 2014
Urban Book Circle® (UBC)
Урбани књижевни круг – круг даровитих, писмених и храбрих.