Трагедија индивидуалности у освојеном

ПОЗОРИШНА КРИТИКА – Нови Сад, Војводина, Србија – Фестивал ИНФАНТ – „Хеда Габлер”, према тексту (1890) норвешког драмског писца Хенрика Ибзена, режија Матеја Колежник, Словеначко народно позориште из Марибора.

УКК · КЊИЖЕВНОСТ · КОЛУМНЕ · ПОЕЗИЈА · ИНТЕРВЈУ · АРТ · ПОЗОРИШТЕ · МЕЛОДИЈА ·

МИСАО · ФОТОГРАФИЈА · РУБРИКЕ · ЖИВОТ · СПОРТ · ВИЦ НА ШПИЦ · ДОГАЂАЈИ ·

ПОЗОРИШТЕ

Трагедија индивидуалности у освојеном – др Ана Тасић

„Хеда Габлер” / Фотографија: из архиве Словеначког народног позоришта из Марибора.

ПОЗОРИШНА КРИТИКА

THEATRE

„Једна од најизвођенијих Ибзенових драма, ’Хеда Габлер’ (1890) у тумачењу Матеје Колежник је представа изванредне прецизности, високе естетизације, разорне поетске снаге. Симболички је снажна, визуелно фасцинантна, извођачки надмоћна, значењски деликатно савремена.” – др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар, пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.

др Ана Тасић

– позориште –

Урбани књижевни круг® (УКК)

др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар

Трагедија индивидуалности у освојеном

Нови Сад, Војводина, Србија – Друго вече фестивала ИНФАНТ чији је овогодишњи програм на завидном уметничком нивоу (селектор Јелена Кајго), након „Јулија Цезара” Кокана Младеновића о којем смо раније писали, играна је представа „Хеда Габлер” словеначке редитељке Матеје Колежник. Изведена на сцени „Јован Ђорђевић” Српског народног позоришта, ова продукција Словеначког народног позоришта из Марибора репрезентативан је пример за изузетне уметничке висине словеначке театарске праксе. Такође је добитник најважнијих награда на последњем издању најугледнијег словеначког позоришног фестивала „Борштниково сречање”, и у вези са тиме треба нагласити да је ИНФАНТ новосадској публици дао врло драгоцену прилику да види ову представу.

Једна од најизвођенијих Ибзенових драма, „Хеда Габлер” (1890) у тумачењу Матеје Колежник је представа изванредне прецизности, високе естетизације, разорне поетске снаге. Симболички је снажна, визуелно фасцинантна, извођачки надмоћна, значењски деликатно савремена. Цела радња се дешава у једној стакленој просторији, дијагонално постављеној на сцени, затвореној, клаустрофобичној, али истовремено и врло крхкој, као што су крхке околности Хединог живота (дизајн Марко Јапељ). У тој фражилној просторији се упетљавају и распетљавају сложени односи између ликова, брачне заврзламе, прељубе и разочарања, што је све обложено омиљеном Ибзеновом темом наслеђених дугова. Хеда је плод прошлости, генералска је кћи заражена етичком ништавношћу своје класе. Она не може да пронађе смисао у слободи, а каже да је једина ствар за коју има дара да се досађује до смрти. Ове Ибзенове мисли о последицама освојених слобода, трагедији индивидуалности, указују се као веома савремене, кључне у описивању сензибилитета неолибералних друштава.

Словеначки глумци Наташа Матјашец Рошкер (Хеда), Јуриј Древеншек (Јерген), Маша Жилавец (Јулијана Тесман), Матеја Пуцко (госпођа Елвстед), Иво Бан (судија Брак), Матјаж Трибушон (Ејлерт Евборг) играју психолошки веродостојно, али и помало одсутно, као да су месечари, сабласти заробљене у туђим животима. У вези с тим, посебно су занимљиво решени прекиди делова разговора, који се завршавају одсечно, што наглашава и нагло гашење светла. Та врста упадљиве стилизације дијалога у функцији је означавања отуђености, удаљености између ликова.

Кључно осећање отуђености се одсликава и на звучном плану (композитор Митја Врховник Смекар). Тихи, меланхолични тонови су у пуном складу са Хедином издвојеношћу, усамљеношћу, њеном унутрашњом празнином, појачавају је и продубљују. То је посебно експресивно у невербалним детаљима, када је Хеда приљубљена за стакло, зид просторије из које (симболички) нема излаза, где се грчи, попут неке животиње, инсекта заробљеног у стакленој тегли.

Ова изузетно замишљена и остварена стаклена конструкција асоцира и на „стаклено звоно” Силвије Плат, уметнице снажне индивидуалности, растрзаване противуречностима, чији се живот и његов насилни прекид може упоредити са Хединим. Обе су трпеле последице немогућности уклапања у мутну бару друштвених конвенција, и у извесном смислу су оне метафоричне фигуре савремене осећајности, одрастајућих генерација неолибералних друштава, заглављених у депресији.

Нови Сад, Војводина, Србија – Фестивал ИНФАНТ – „Хеда Габлер”, према тексту (1890) норвешког драмског писца Хенрика Ибзена, режија Матеја Колежник, Словеначко народно позориште из Марибора, на сцени „Јован Ђорђевић” Српског народног позоришта.

ХЕДА ГАБЛЕР

„Хеда Габлер” / Фотографије: из архиве Словеначког народног позоришта из Марибора.

Сумирајући своја искуства борбе са депресијама и зависношћу од хемијских супстанци, Елизабет Вурцел их је подигла на шири друштвени ниво и западни свет дефинисала као „прозак нацију”. У истоименој књизи је написала да савремено друштво чине нације на прозаку, Сједињене државе депресије, у којима хемија неподношљиву (хедагаблеровску) досаду чини подношљивом. Ибзенов песимизам се тако указује као визионарски, а нама остаје да га разумемо као изазов, као позив на превазилажење слабости и враћање у живот, у борбу, јер другог пута нема.

др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар

__________________________

К О Н Т А К Т
Урбани књижевни круг (УКК)

__________________________

др Ана Тасић / Фотографија: из архиве Урбаног књижевног круга.

ПОЧАСНИ ЧЛАН УКК ЗА КРУГ УКК

др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга

2016.

2015.

2014.

2013.

К О М Е Н Т А Р И

Прочитајте правила коришћења – на енглеском језику (Terms and Conditions, Privacy Policy, Disclaimer) – пре него што пошаљете коментар. Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Круга УКК” – онлајн часописа примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, задржава право да – уколико их процени као неумесне – скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или сарадника и чланова Урбаног књижевног круга и чланова редакције „Круга УКК”, као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Урбани књижевни круг и „Круг УКК” нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара прочитали и разумели правила коришћења која су искључиво на енглеском језику – и потврдили сагласност са наведеним правилима.

Note: The Urban Book Circle does not necessarily endorse any of the views posted. By submitting your comments, you acknowledge that the Urban Book Circle has the right to reproduce, broadcast and publicize those comments or any part thereof in any manner whatsoever. Please note that comments are moderated and published according to our Terms and Conditions.