КЊИЖЕВНОСТ – „Траг”, „Сновиђења”, „Речи” – три кратке приче – из књиге у настајању проф. мср Ирене Соколовић.
МИСАО · ФОТОГРАФИЈА · РУБРИКЕ · ЖИВОТ · СПОРТ · ВИЦ НА ШПИЦ · ДОГАЂАЈИ ·
|
„Јахали су поред воде, ухваћене оком месеца, не видећи да их стабла заустављају, да прете – већ виђеним. Секао је гору, не осећајући литице, не слушајући крик вукова – што моле, последњим дахом одбране. Мирис њене коже улазио му је у ноздрве, а он је заборављао сећања и станишта, докове и обале, опасан њеном тешком и густом косом. Припијао ју је уз себе, јаче, дубље. Није ни слутио да је спознао тајну. Виле.” – проф. мср Ирена Соколовић, професор српског језика и књижевности, филолог српског језика и књижевности – мастер, књижевник и књижевни критичар, пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
Урбани књижевни круг® (УКК)
|
|
Уплео је прсте у њену косу. Небо је постало још један степеник до тајне. Приближавајући се ивици спознатог, тргнуо се.
– Изгубићу трагање, ако је тајна ту, надомак – помислио је.
Осетила је његов немир. Дисање је једно, одискона.
– Нема страха, љубави, тајна не боли – рекла је, шапатом додирујући његове усне.
– Хајдемо – рекао је – зора је близу.
Ставио ју је у седло испред себе, остављајући траг годинама, као знак.
Јахали су поред воде, ухваћене оком месеца, не видећи да их стабла заустављају, да прете – већ виђеним. Секао је гору, не осећајући литице, не слушајући крик вукова – што моле, последњим дахом одбране. Мирис њене коже улазио му је у ноздрве, а он је заборављао сећања и станишта, докове и обале, опасан њеном тешком и густом косом. Припијао ју је уз себе, јаче, дубље. Није ни слутио да је спознао тајну. Виле.
– Изгубићу трагање, ако је тајна ту, надомак – помислио је.
Осетила је његов немир. Дисање је једно, одискона.
– Нема страха, љубави, тајна не боли – рекла је, шапатом додирујући његове усне.
– Хајдемо – рекао је – зора је близу.
Ставио ју је у седло испред себе, остављајући траг годинама, као знак.
Јахали су поред воде, ухваћене оком месеца, не видећи да их стабла заустављају, да прете – већ виђеним. Секао је гору, не осећајући литице, не слушајући крик вукова – што моле, последњим дахом одбране. Мирис њене коже улазио му је у ноздрве, а он је заборављао сећања и станишта, докове и обале, опасан њеном тешком и густом косом. Припијао ју је уз себе, јаче, дубље. Није ни слутио да је спознао тајну. Виле.
Често се срећемо у сновиђењима. Једино тамо. На цветном пропланку поред нашег језера. Тад речи остају као траг и кључ. Ослушкује их вода, непрозирна. И памти. Изнедриће их, кад дође време за то. Право време..., љубави моја – прену се из размишљања млада сликарка, док је гледала у своје платно на штафелају испред себе, сликајући речи из сна који се често понављао последњих шест месеци. Некако је од тада и почела да ствара више, дише другачије, слика дубље... Платна су се множила... А она је дисала кроз њих, шапћући речи из сна, док је четкица клизила, лако и нежно, правећи нестварне линије и облике. Јутром их је изговарала, у магновењу, у тренутку када се буди. Оне су биле једини пут до Њега, једини начин састанка и стварања нове слике; врата сна и последњи потез четкицом као улазак. Оне су стварале те дивне контуре и боје, стварале Њу – нову и другачију. Дању би сликала речи, ноћу их осећала, живела и изнова чекала сусрете, усплахирена, отцепљена од узбурканих духова, што шију мреже посвуда. Пловила је заносно бојама, стварајући бране и насипе, а истовремено отварајући нове токове. Славила обале и докове. Није ни осетила силовито надирање воде, која ју је однела с последњим потезом четкице. У сан.
|
КЊИЖЕВНОСТ – „Траг”, „Сновиђења”, „Речи” – три кратке приче – из књиге у настајању проф. мср Ирене Соколовић, филолога српског језика и књижевности, књижевника и књижевног критичара, пријатеља и сарадника – почасног члана Урбаног књижевног круга.
|
Окомите су стене сећања. Вуку на дно. У мрак без плода. Црпи ли, ударац из уста, светлост осенченог плаветнила спаса? Загреби. Испрва уплашено. Немани вребају и чекају – да покушаш. Храбрије... Да пребираш по словима сопственог тела. Одају те. Баш онда, када би да повучеш ороз и завршиш са одјецима из одаја, где си се заглавио. И при самој мисли, на прагу, тело се згрчи. Скамени. Не да ван. Из коже. Језиво је унутра. Чујеш само откуцаје и бројиш... Да те не прогута сопствени вир. Па гризеш, и ломиш зубе. Певаш..., као дете када се боји. Замке су свуда постављене. Погрешан корак и нестаћеш у гротлу, оних истих речи, полупаних, пијаних, изломљених, што се враћају као бумеранг. Као пресуда. Као сећање на тебе – коју сам једино волео. Дахћу ми за вратом. Прете. А ја кидам месо. Да заболи! Иако ово ништавило не може болети више од тебе и сазнања да сам те одгурнуо. Мучки! Немилосрдно! Ломећи ти крила. Заглушујући те. Да утихнеш. Да ослепиш. А сломио сам себе. Оглодао се до костију. Зазидао ребра. Обезглавио се. Сад храним немани, оним што је остало од мене. Оним, што се није развејало по путевима, по којима сам садио небо – за тебе. За нас. Зато прозор не затварам. Никада. У овој нашој планинској кућици, фино срезаних линија, на окомитој стени, далеко од Сунца.
__________________________
__________________________
|
__________________________
__________________________
__________________________
проф. Ирена Соколовић / Фото: из архиве Урбаног књижевног круга.
|
проф. мср Ирена Соколовић,
професор српског језика и књижевности, филолог српског језика и књижевности – мастер,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
професор српског језика и књижевности, филолог српског језика и књижевности – мастер,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
Прочитајте правила коришћења – на енглеском језику (Terms and Conditions, Privacy Policy, Disclaimer) – пре него што пошаљете коментар. Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Круга УКК” – онлајн часописа примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, задржава право да – уколико их процени као неумесне – скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или сарадника и чланова Урбаног књижевног круга и чланова редакције „Круга УКК”, као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Урбани књижевни круг и „Круг УКК” нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара прочитали и разумели правила коришћења која су искључиво на енглеском језику – и потврдили сагласност са наведеним правилима.
|
Note: The Urban Book Circle does not necessarily endorse any of the views posted. By submitting your comments, you acknowledge that the Urban Book Circle has the right to reproduce, broadcast and publicize those comments or any part thereof in any manner whatsoever. Please note that comments are moderated and published according to our Terms and Conditions.
|
|
· Short stories & Photographs: Irena Sokolovic / All rights reserved 2016. Copyright © Irena Sokolovic ·
Last updated on October 24, 2017.
Published by Urban Book Circle on July 16, 2016 Urban Book Circle® (UBC) |
· Photo of Bird courtesy of Valeria Markovic / All rights reserved 2016. Copyright © Valeria Markovic ·
· Photo of Samuel Beckett’s bookshelf in the study of his apartment at the Boulevard St Jacques in Paris
courtesy of John Minihan / All rights reserved 1985. Copyright © John Minihan ·
courtesy of John Minihan / All rights reserved 1985. Copyright © John Minihan ·
· Design & Artwork by Djuradj Vujcic and Prvoslav Vujcic · Illustrated by Sarah Riordan and Deidre McAuliffe ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
All rights reserved 2016. Copyright © Urban Book Circle®