• „Рођендан господина Нушића”, према тексту Душана Ковачевића, редитељ Небојша Брадић, Звездара театар.
П О З О Р И Ш Н А К Р И Т И К А
Тотална деградација културе – др Ана Тасић
  • „Круг УКК” – онлајн часопис примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, с благословом др Ане Тасић, објављује позоришне критике др Ане Тасић, театролога и позоришног критичара, сарадника и почасног члана Урбаног књижевног круга.
Тотална деградација културе
РОЂЕНДАН ГОСПОДИНА НУШИЋА
Изграђена на основу текста Душана Ковачевића, биографске драме са ароматичним зачинима комедије, представа „Рођендан господина Нушића” јесте музичко-драмска посвета животу и делу најзначајнијег српског комедиографа Бранислава Нушића. Вероватно најважнији наследник Нушићевог убојито комичног друштвеног критицизма у српској драмској књижевности, Душан Ковачевић, саставио је достојни омаж Нушићевој генијалности. Радња драме је смештена у скадарлијску кафану „Златни пехар”, где Нушић свраћа на свој шездесети рођендан, 6. новембра 1924. године, између званичних пријема организованих у његову част.

Редитељ Небојша Брадић на сцену је донео фину меру односа комичне и трагичне игре, у оквирима стилизованог комичког реализма. Смештени у реалистички склопљени простор који означава кафану, елегантно обучени, како приличи ситуацији рођенданског славља, глумци су вешто умешали смесу ликова и њихових односа (сценограф Миле Јеремић, костимограф Марина Вукасовић Меденица). Драган Петровић Пеле игра Спасоја, власника кафане, дугогодишњег Нушићевог пријатеља и компањона из рата, делартеовски физички наглашено, комички упечатљиво. Глумац на почетку сугестивно води тензију ишчекивања Нушићевог доласка, што има комичке ефекте због задржаване напетости и због замене идентитета жељно очекиваног госта. Пеле продорно изражава и трагичност Спасојеве судбине, последице болног ратног искуства које проваљују кроз пукотине маске слављеничког расположења. Та особена уплетеност комичног и трагичног битно одражава живот у српском друштву, релевантна је рефлексија Јанусових лица Нушићеве и наше Србије.

Петар Бенчина узбудљиво приказује келнера са разорно јаким глумачким амбицијама, Крагујевчанина са преакцентованим јужносрбијанским говором. Комички су ефектне сцене у којима га публика не види, већ га само чује из суседне просторије, из које звучи као плешући слон у порцеланској радњи. А када је на позорници, изразито је театралан, има карактеристичан физички израз, карикатурално вијугаве кретње, као да је слоумоушен одраз диско играча.

Иван Зарић енергичније и оправдано грубље игра Љубу, писца неизведених трагедија, досадног као стеница у убеђивању Нушића да постави његову трагедију о Марку Краљевићу на сцену Народног позоришта. Овај лик подсећа на Перу Писара из административног одељења, гњаватора који не престаје да се индискретно саморекламира – та асоцијација је занимљива због интертекстуалности која има и комичке ефекте. Тамара Драгичевић игра Љубинку Бобић, кокетну и самоуверену глумицу која зна како да оствари своје намере.

Бранислав Лечић представља Бранислава Нушића другачије, углавном изван сфере комичких одредница које дефинишу остале ликове. Он носи трагичне ноте, уморан је, истрошен, похабан искуством, сећањима и ранама урезаним у болним ратним годинама, али је ипак и особа којој не фали стрпљења, саосећања, достојанства. Каћу, певачицу кафанског женског бенда, игра Санда Балабан, а њене три пратиље, чланице бенда, представљају Милена Живадиновић, Сања Марковић и Миа Ковачевић. Њихове песме појачавају мелодрамски штимунг, лирско обличје радње.

„Рођендан господина Нушића” није само пригодно дело поводом стопедесетогодишњице Нушићевог рођења, већ је значењски слојевита представа која се укључује и у актуелна преиспитивања узрока почетка Првог светског рата, сугеришући бесмисленост идеје да је Принцип главни изазивач рата. За разлику од најновијег комада Биљане Србљановић, овде Апис има светлији образ, мада аутори не улазе дубље у тај сложени проблем.

Представа исписује бројне детаље из богатог живота и рада Бранислава Нушића, испреплетеност стварности и позоришта, друштвени утицај позоришта, као и медија, нарочито листа „Политика”. Посебно је важно бављење аутора историјском константношћу расула у политичком животу Србије. Ковачевић и Брадић критички приказују бахатост владајућих српских политичара и њихову ужасавајућу недодирљивост која подстиче и јача ту бахатост (кроз помињање Пашићевог сина Радета), општи неред у друштву, килаво тромесечно формирање владе, тоталну деградацију културе. Ови мотиви упечатљиво представљају Нушићеву Србију, али су такође као истргнути из нашег времена потпуне политизације разореног друштва које се са великом муком котрља од избора до избора.
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар
Picture
Фото: Звездара театар
Picture
Фото: Звездара театар
__________________________
К     О     Н     Т     А     К     Т
Урбани књижевни круг (УКК)
__________________________
П О З О Р И Ш Н А КРИТИКА
др Ана Тасић
„Рођендан господина Нушића”, према тексту Душана Ковачевића, редитељ Небојша Брадић, Звездара театар.
Представе Јернеја Лоренција, Душана Јовановића, Матјажа Бергера.
Представа „Мали ми је овај гроб”, према драми Биљане Србљановић, режија Дино Мустафић, копродукција Хартефакт, Битеф театар, Камерни театар 55, Казалиште Ulysses.
„Уносно место”, према тексту Александра Николајевича Островског, редитељ Егон Савин, Југословенско драмско позориште.
Представа „Август у округу Осејџ”, према тексту Трејсија Летса, режија Љиљана Тодоровић, Атеље 212.
Представа „Неопланта”, према роману Ласла Вегела, редитељ Андраш Урбан, драматург Ката Ђармати, Новосадско позориште (Ујвидеки синхаз).
Две нове представе у Дому омладине Београда: „Бања Робија”, продукција АпсАрт – Центар за позоришна истраживања, и „Мерлинкина исповест”, према тексту Миладина Шеварлића, редитељ Стеван Бодрожа.
Представа „Наши синови”, према драми Војислава М. Јовановића Марамбоа, адаптација и режија Татјана Мандић–Ригонат, Народно позориште у Београду, сцена Раша Плаовић.
Представа „Случајеви – Изгубљени у Србији”, ауторски пројект Кокана Младеновића, Омладинско позориште Дадов.
„Маратонци трче почасни круг”, Душан Ковачевић / Милица Краљ, Звездара театар и „Коштана”, Борисав Станковић / Андраш Урбан, Народно позориште Суботица.
„Los Jugoslavos”, Хуан Мајорга / Стеван Бодрожа, копродукција Народно позориште из Ужица, Пулс театар из Лазаревца и Битеф театар; „Издаја”, Харолд Пинтер / Горан Шушљик, Југословенско драмско позориште, сцена Бојан Ступица.
Трилогија „Passport”, редитељ Андраш Урбан, позориште Деже Костолањи, Суботица, београдска премијера на сцени Битеф театра.
„Мој син само мало спорије хода”, Београдско драмско позориште; и „Успаванка за Вука Ничијег”, копродукција Народног позоришта у Београду и Град-театра Будва.
„Српска трилогија”, по роману Стевана Јаковљевића, драматизација Миодраг и Светолик Никачевић, режија Славенко Салетовић; Народно позориште у Београду.
П О З О Р И Ш Н Е МИСЛИ
др Ана Тасић
Мисли – др Ане Тасић, театролога и позоришног критичара – о позоришту.
Picture
др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар
Picture
„Тоталнa деградација културе” – др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар.
Theatre criticism & Photographs: Ana Tasic
All rights reserved 2014. Copyright © Ana Tasic

Published April 12, 2014 on Urban Book Circle
Published April 12, 2014 on Politika Online

Photos of Rodjendan gospodina Nusica courtesy of Zvezdara teatar
All rights reserved 2014. Copyright © Zvezdara teatar

Design & Artwork by Djuradj Vujcic
Illustrated by Sarah Riordan
Edited by Prvoslav Vujcic
and Deidre McAuliffe

All rights reserved 2014. Copyright © Urban Book Circle

C     O     N     T     A     C     T

Published by Urban Book Circle on April 12, 2014
Urban Book Circle® (UBC)
Урбани књижевни круг – круг даровитих, писмених и храбрих.