... и лепше... Замислите само како би било чудеснo...
|
|
|
Урбани књижевни круг (УКК), с благословом Драгослава Бокана, објављује приче филмског режисера и књижевника Драгослава Бокана, сарадника и почасног члана УКК, из две књиге у настајању – „Некоректне мисли, фејсбук дневник” и „Несвакидашње мисли, фејсбук ноћник”.
|
Тако је мало потребно да ствари буду боље и лепше
Тако је мало потребно да ствари буду много боље и лепше. И то у свему што нас окружује.
На данашњи свечани дан ћу само поменути једну од тих потенцијално много лепших и бољих ствари:
На данашњи свечани дан ћу само поменути једну од тих потенцијално много лепших и бољих ствари:
ЦРКВУ.
1.
Замислите само како би било чудесно када би наше цркве биле отворене и дању и ноћу. Када се њихова „врата наде” никада не би затварала.
Па ваљда се усред мркле ноћи чешће појављује потреба за Богом, анђелима и хитном утехом него за цигарама и „кока-колом”. Па ипак су драгстори и радње са нон-стоп радним временом наша добродошла реалност, а цркве се уредно затварају тачно у седам увече (негде и пре тога).
Не знам само коме је пало на памет да нам је утеха потребна само по дану, а да нам не треба кад падне ноћ и тама се рашири свуд око нас. И да заборави како је Дом Божји, Његова амбасада на Земљи – оно последње (људском чежњом у живот нам призвано) свратиште што нам треба увек, без обзира на доба дана и то да ли је или није прошло седам сати.
А ноћу и те како постоји наша потреба за оном надземаљском и надвасионском утехом на једином месту где нема расправа, стрепње, и страха. Чак и више него преко дана...
Па ваљда се усред мркле ноћи чешће појављује потреба за Богом, анђелима и хитном утехом него за цигарама и „кока-колом”. Па ипак су драгстори и радње са нон-стоп радним временом наша добродошла реалност, а цркве се уредно затварају тачно у седам увече (негде и пре тога).
Не знам само коме је пало на памет да нам је утеха потребна само по дану, а да нам не треба кад падне ноћ и тама се рашири свуд око нас. И да заборави како је Дом Божји, Његова амбасада на Земљи – оно последње (људском чежњом у живот нам призвано) свратиште што нам треба увек, без обзира на доба дана и то да ли је или није прошло седам сати.
А ноћу и те како постоји наша потреба за оном надземаљском и надвасионском утехом на једином месту где нема расправа, стрепње, и страха. Чак и више него преко дана...
2.
А и оно ритуално и „старозаветно-законско” некако и данас (2.000 година после новозаветне објаве „благе вести”) надјачава Христову поруку ведрине и наде људском роду (од тада срећно ослобођеног многих формалних стега и обавезних богослужбених правила).
Да, знам да православље није никаква „хипи” религија у којој се сви држе за руке и певају, али, такође, одлично знам да је у њему, пре свега, реч о обзнани јеванђеља љубави што нас учи како је сваки намргођени поглед или сувишни прекор у цркви неупоредиво већи грех од кашњења на литургију или случајно стављених руку „на леђа”.
Та „ситница” – коју многи код нас тако често и трагично заборављају – да су љубав, праштање и доброта психолошки и суштински темељи вере за нас Распетог Човекољупца, јесте и тврдо и нежно језгро хришћанства каквим нас уче Нови завет, јеванђелисти и апостоли, свеци и исповедници наше вере.
Ничег мрачног нема у аутентичном православном и светосавском хришћанству. И строго је забрањено држање лекција и олако осуђивање што претходи стварном „крају приче” и оном Последњем Суду.
Да, знам да православље није никаква „хипи” религија у којој се сви држе за руке и певају, али, такође, одлично знам да је у њему, пре свега, реч о обзнани јеванђеља љубави што нас учи како је сваки намргођени поглед или сувишни прекор у цркви неупоредиво већи грех од кашњења на литургију или случајно стављених руку „на леђа”.
Та „ситница” – коју многи код нас тако често и трагично заборављају – да су љубав, праштање и доброта психолошки и суштински темељи вере за нас Распетог Човекољупца, јесте и тврдо и нежно језгро хришћанства каквим нас уче Нови завет, јеванђелисти и апостоли, свеци и исповедници наше вере.
Ничег мрачног нема у аутентичном православном и светосавском хришћанству. И строго је забрањено држање лекција и олако осуђивање што претходи стварном „крају приче” и оном Последњем Суду.
УМЕСТО ЗАКЉУЧКА
Могао бих још много да китим и плетем свој чежњиви опис свега што може (с наше, људске стране) да се поправи, а на општу корист и заједничко добро, али ево оволико за сад.
Када би се макар ове две ствари – ноћу и увек отворене цркве и више великодушне доброте у нашем „хришћанском ставу” – поправиле, свет би био много лепше и лакше место за боравак...
Када би се макар ове две ствари – ноћу и увек отворене цркве и више великодушне доброте у нашем „хришћанском ставу” – поправиле, свет би био много лепше и лакше место за боравак...
|
Драгослав Бокан,
филмски режисер и књижевник __________________________ К О Н Т А К Т Урбани књижевни круг (УКК) __________________________ |
|
__________________________
|
Петрова црква код Новог Пазара у Расу, Црква Светих Апостола Петра и Павла, најстарији споменик црквене архитектуре на простору Србије (потиче из 8. века).
Аутор фотографије: Павле Марјановић. |
Column & Photograph: Dragoslav Bokan
All rights reserved 2014. Copyright © Dragoslav Bokan
The Church of St. Apostles Peter and Paul (also known as Church of Peter) – photo by Pavle Marjanovic
All rights reserved 2009. Copyright © Pavle Marjanovic
Illustrated by Sarah Riordan
All rights reserved 2014. Copyright © Sarah Riordan
All rights reserved 2014. Copyright © Urban Book Circle
C O N T A C T
Published by Urban Book Circle on January 7, 2014
Urban Book Circle® (UBC)
All rights reserved 2014. Copyright © Dragoslav Bokan
The Church of St. Apostles Peter and Paul (also known as Church of Peter) – photo by Pavle Marjanovic
All rights reserved 2009. Copyright © Pavle Marjanovic
Illustrated by Sarah Riordan
All rights reserved 2014. Copyright © Sarah Riordan
All rights reserved 2014. Copyright © Urban Book Circle
C O N T A C T
Published by Urban Book Circle on January 7, 2014
Urban Book Circle® (UBC)
