КОЛУМНЕ – „Сјај жене” – о филму „Сјај жене” Косте Гавраса – проф. Драги Ивић, продуцент сценских делатности.
МИСАО · ФОТОГРАФИЈА · РУБРИКЕ · ЖИВОТ · СПОРТ · ВИЦ НА ШПИЦ · ДОГАЂАЈИ ·
|
„Ћутао сам. Ћутала је и моја соба. И киша је ћутала, и улица. Дохватио сам папир да забележим нешто, па сам одустао. Сетио сам се, затечен и пренеражен, колико сам се пута до сада насмејао... и пред ким.” – проф. Драги Ивић, продуцент сценских делатности, књижевник, књижевни и позоришни критичар, пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
Урбани књижевни круг® (УКК)
|
проф. Драги Ивић,
продуцент сценских делатности |
Сјај жене
|
Ову цртицу посвећујем својој некадашњој ученици Јелени Ћирић (Митковић), свом „другом ја” супротног пола, правој, истинској Дами. Разлога за посвету има много, дуже бих их набрајао него што ће потрајати ова цртица, те стога одустајем. Допишите сами...
Недавно сам се, по ко зна који пут, изненадио сензибилношћу филмског уредника на нашем тзв. Јавном сервису. Требало је, притом, имати и много среће приликом пребирања канала. Зауставио сам се у правом тренутку да одгледам од почетка филм „Сјај жене”. Чини ми се да је ова телевизија једна од ретких оаза где се, још увек, може одгледати прави уметнички филм, а „Сјај жене” то свакако јесте. То је филм који, без проблема, могу одгледати и највеће духовне и културне ленчуге без нервозног хватања за „спасоносни” даљински управљач.
У главним улогама појављују се Роми Шнајдер, вечита девојчица светског филма, и Ив Монтан, вечити дечак великог и малог екрана. Седе у париском бистроу, на раскршћу. Од града их дели само излог који не скрива ништа, али их брани од свега. Та оаза приватности брижљиво и додатно је заштићена и мудрим гарсоном, који је невидљивом руком додао две кафе и онда се нечујно претворио у окамењену дискрецију, по чему су париски официјанти најпознатији на свету. Дијалог тече ремарковски зачудно, при чему су дуге тишине најречитије, док асоцијације неспутано витлају по сећањима. Два очајника прве класе стидљиво шаљу једно другом поруке спаса, изговарајући опрезно давно заборављене, зарђале и патиниране речи. У односу на увредљиво прозаичне дијалоге холивудских филмова, овде речи теку преверовски загонетно, а одјекују као да их акцентује Булгаков, изазивајући земљотресе које осећају само они који их разумеју. У једној секвенци, акционо брзо, смењују се два кадра не остављајући гледаоцу времена да се припреми или одбрани од долазећих удараца. Монтанове очи се налазе у крупном плану и чују се његове речи: „По осмеху Вам се види да сте некада били срећни...”. Следећи кадар се стропоштава пред гледаоца, јер се у њему налазе усне Роми Шнајдер док се слика шири и на њене очи. У њима нема више ни трага одбране или скривања. Само огољена експресија и коначна туга. Све је речено, ништа није прећутано, а настала тишина грмела је о промашеном животу, о погрешно изговореним речима, о пропуштеним, неповратно изгубљеним приликама. Камера је њиховим очима гледала низ сјајни, кишом акварелисани тротоар, на ретке пролазнике који су журили у време када се, обично, не седи по бистроима, на сивило Града светлости, на Барбаре које су промицале улицом идући ка обали у магли... |
|
Ћутао сам. Ћутала је и моја соба. И киша је ћутала, и улица. Дохватио сам папир да забележим нешто, па сам одустао. Сетио сам се, затечен и пренеражен, колико сам се пута до сада насмејао... и пред ким.
__________________________
__________________________
|
проф. Драги Ивић,
продуцент сценских делатности |
__________________________
__________________________
__________________________
проф. Драги Ивић / Фотографија: из архиве Урбаног књижевног круга.
|
проф. Драги Ивић,
продуцент сценских делатности, књижевник, књижевни и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
продуцент сценских делатности, књижевник, књижевни и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
Прича о новокомпонованом српском (?) језику у једној речи – ри(ј)алити.
Прича о новокомпонованом српском (?) језику у једној речи – ри(ј)алити.
Прича о једном графиту у Пожаревцу.
Прича о грбу првог Клуба читалаца у Пожаревцу.
О филму „Сунчаница” Никите Михалкова.
проф. Драги Ивић,
продуцент сценских делатности, књижевник, књижевни и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
продуцент сценских делатности, књижевник, књижевни и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
Прича о најбољем пријатељу човека у човеку.
Прича у којој се може видети оно – цело Сарајево.
Прича о парку – у Пожаревцу – и нама у њему.
Прича о једном дану, на Пионирском тргу, у Пожаревцу.
Прича о Смиљани Гавриловић Беби, љубави из гимназије.
Прича о корзоу на коме је постојао млечни ресторан.
Прича о детињству.
О старом биоскопу „Култури” (сада запуштеној сали Политехничке школе у Пожаревцу).
О филму у коме је у главној улози град Пожаревац.
О барду позоришне сцене Миливоју Живановићу.
„Ожалошћена породица”, према комедији Бранислава Нушића, у редитељском тумачењу Дејана Цицмиловића; Камерна сцена „Мирослав Антић” Сента.
О затвору у коме је позориште слобода.
проф. Драги Ивић,
продуцент сценских делатности, књижевник, књижевни и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
продуцент сценских делатности, књижевник, књижевни и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
Прича о пријатељству у Русуји.
Прочитајте правила коришћења – на енглеском језику (Terms and Conditions, Privacy Policy, Disclaimer) – пре него што пошаљете коментар. Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Круга УКК” – онлајн часописа примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, задржава право да – уколико их процени као неумесне – скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или сарадника и чланова Урбаног књижевног круга и чланова редакције „Круга УКК”, као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Урбани књижевни круг и „Круг УКК” нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара прочитали и разумели правила коришћења која су искључиво на енглеском језику – и потврдили сагласност са наведеним правилима.
|
Note: The Urban Book Circle does not necessarily endorse any of the views posted. By submitting your comments, you acknowledge that the Urban Book Circle has the right to reproduce, broadcast and publicize those comments or any part thereof in any manner whatsoever. Please note that comments are moderated and published according to our Terms and Conditions.
|
|
· Column & Photographs: Dragi Ivic / All rights reserved 2015. Copyright © Dragi Ivic ·
Last updated on November 10, 2015.
Published by Urban Book Circle on November 10, 2015 Urban Book Circle® (UBC) |
· Photos of Womanlight courtesy of Costa-Gavras / All rights reserved 1979. Copyright © Costa-Gavras ·
· Photo of Samuel Beckett’s bookshelf in the study of his apartment at the Boulevard St Jacques in Paris courtesy of John Minihan / All rights reserved 1985. Copyright © John Minihan ·
· Design & Artwork by Djuradj Vujcic and Prvoslav Vujcic · Illustrated by Sarah Riordan and Deidre McAuliffe ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
All rights reserved 2015. Copyright © Urban Book Circle®