ПОЗОРИШНА КРИТИКА – Београд, Србија – „Родољупци”, према Јовану Стерији Поповићу, у редитељском рукопису Андраша Урбана, Народно позориште у Београду.
МИСАО · ФОТОГРАФИЈА · ЖИВОТ · СПОРТ · ВИЦ НА ШПИЦ · ДОГАЂАЈИ · HOME PAGE ·
|
|
„Родољупци” / Фотографије: из архиве Народног позоришта у Београду.
„Настојеће позорије нисам измислио, него све што се у њему находи, пак и саме изразе и речи, покупио сам, које из живота, које из новина; и читатељи ће се из гдикоји’ општина зачудити, кад своје Смрдиће, Шербулиће, Жутилове, итд. у свој истоветности нађу. Ништа ми дакле не остаје, него проговорити коју реч, зашто таково дело, с таквим погрешкама, на свет издајем; јер напред знам, да ће то свима онима неправо бити, који народ не иначе него као мати своје дете гледају, и све би желили да се за њима добро говори. Докле се год будемо само хвалили, слабости и погрешке прикривали, у повесници учили колико је ко од предака наших јуначких глава одрубио, a не и гди је с пута сишао; донде ћемо храмати и ни за длаку нећемо бити бољи; јер простаци и млади људи, који се тако запајају, и не мисле да може бити и погрешака у нас, пак све, што им се предлаже, за чисту истину и добродетељ сматрају. Бацимо поглед на најпознију повесницу нашу. Што је било луђе, претераније, несмисленије, то је имало више уважатеља, a глас умерености сматрао се као ненародност, као противност и издајство; јер је сваки човек склоњен на чрезвичајности, пa кад не зна да може бити несреће, трчи као слеп за тим, и срди се на сваку паметну реч. Отуд није чудо што неваљали и покварени, a таквих има свуда, под видом родољубија сваку прилику за своју себичност употребљавају, и најбезумније совете дају, не марећи хоће ли се тиме својој општини, или своме народу каква штета нанети. Себичном је довољно кад је само њему добро и кад простака може на своју руку да преокрене, a за даље се ништа не брине. Позорије дакле ово нека буде као приватна повесница српског покрета. Све што је било добро, описаће историја; овде се само представљају страсти и себичности. A да моја намера није с отим љагу бацити на народ, него поучити га и освестити како се и у највећој ствари умеју пороци довијати, сваки ће благоразуман родољубац са мном бити сагласан.” – Јован Стерија Поповић (Вршац, 13. јануар 1806 – Вршац, 10. март 1856), српски књижевник и комедиограф, оснивач српске драме и министар просвете – донео је указ (10. маја 1844. године), којим је основан „Музеум сербски” у Београду чиме се сматра оснивачем ове установе.
„Представа је на сцени Народног позоришта у Београду букнула у протесту против празног, вербалног родољубља, политичких егоизама и камелеонстава. Театар је овде неопходни простор истине, разобличавања свеприсутних лажи лидерa који вуку народ у провалију без дна.” – др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар, пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
|
Урбани књижевни круг® (УКК)
|
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар |
Судар суровости и поезије
|
|
Београд, Србија – Полазећи од Стеријиног вероватно најбољег комада, „веселог позорја које је црна и жалосна слика, сатира оштра и горка”, како је записао Јован Скерлић, аутори најновије представе „Родољупци”, Народног позоришта у Београду, експлозивно су на сцену донели његово савремено тумачење (драматургија Славко Милановић, Сузана Вуковић). Тај нови сценски текст, поред основне радње Стеријине драме, укључује савремене расправе о националним питањима, ратничке сонгове, као и учестало црквено појање. Основни смисао Стеријине драме крцате гогољевском горчином, комада који претреса лажне родољубиве заносе, неоспорно је очуван, али је и идејно доста надграђен. На пример, упадљиво је уведен лик свештеника који доноси значење критике лицемерја институције цркве, њеног удела у погледу бомбастичног величања патриотизма. Делови текста се изводе на мађарском језику, што је такође луцидан и оправдан избор, али и веома смео, посебно имајући у виду да се представа игра на сцени Народног позоришта.
Редитељски рукопис Андраша Урбана овде је препознатљив, жесток, директан и бруталан, брехтовски критичан, али на тренутке и поетски, суптилан, фино ироничан. Судар суровости и поезије је посебно експресиван, продоран до сржи, на крају трећег чина, када женски део хора једнолично понавља „рат”, стварајући раздируће јак контраст према свеприсутном клању. Ова сцена је естетски врхунац представе, узбудљиви спој пакла рата и меланхолије опстанка. Сензуалној снази те сцене битно су допринели мириси упаљених свећа, који су појачали доживљај атмосфере, што је такође препознатљиво урбановски, у смислу подстицања свих чула гледалаца, на трагу авангардног наслеђа.
Редитељски рукопис Андраша Урбана овде је препознатљив, жесток, директан и бруталан, брехтовски критичан, али на тренутке и поетски, суптилан, фино ироничан. Судар суровости и поезије је посебно експресиван, продоран до сржи, на крају трећег чина, када женски део хора једнолично понавља „рат”, стварајући раздируће јак контраст према свеприсутном клању. Ова сцена је естетски врхунац представе, узбудљиви спој пакла рата и меланхолије опстанка. Сензуалној снази те сцене битно су допринели мириси упаљених свећа, који су појачали доживљај атмосфере, што је такође препознатљиво урбановски, у смислу подстицања свих чула гледалаца, на трагу авангардног наслеђа.
|
Жанрови и стилови игре се смењују, од оштре комедије која се шегачи са нискостима патворених родољубаца, преко трагедије античких размера, до ироничног документаризма у форумском делу петог чина, када актери седе у низу и причају вицеве на националним основама. У представу су уведени и хорски сонгови који имају брехтовска критичка значења, а подсећају и на антички хор, песме које су нераздвојиво уткане у трагедију (композитор Ирена Поповић Драговић). Оне у Ничеовом смислу трансцендирају примарна значења, на сцену доносе поезију која надраста реалну радњу, преводећи је у метафизички простор. Поред поетске надградње коју обезбеђују, хорски пасажи су битни и у погледу успостављања савремених значења, јер доводе у везу данашње политичаре са Стеријиним похлепним створовима. А музика се уживо изводи – три музичара смештена у дубини сцене битно појачавају физичку енергију игре (бубњеви, хармоника, тромбон).
|
„Родољупци” / Фотографија: из архиве Народног позоришта у Београду.
|
Глумци су одговарајуће силовито представили Стеријину галерију хвалисавих и грамзивих гнусоба: Шандора Лепршића, већег Србина од свих Срба (Павле Јеринић), Смрдића (Никола Вујовић), Шербулића (Хаџи Ненад Маричић), Жутилова којег је Слободан Бештић дискретније и дијаболичније уобличио. Зеленићку прекомерно
театрално игра Нела Михаиловић, Анастасиа Мандић умереније ствара Нанчику, као и Сузана Лукић Милчику. Бранко Јеринић је ауторитативни, ледено озбиљни Нађ Пал, а Предраг Ејдус Гавриловић, издвојен из те масе грлатих лупежа, прибран, честит и одговоран. Расплет његове изолованости у представи је буран и радикалан, другачији него у Стеријином тексту, а сасвим одговарајући нашем духу времена. Родољупци, ти подмукли фарисеји, брутално ће га убити, како би у миру могли да се уједине у колу љубави, у последњој сцени представе, дубоко прожетој иронијом.
Урбанови „Родољупци” су узнемирујуће добри. Представа је на сцени Народног позоришта у Београду букнула у протесту против празног, вербалног родољубља, политичких егоизама и камелеонстава. Театар је овде неопходни простор истине, разобличавања свеприсутних лажи лидерa који вуку народ у провалију без дна.
театрално игра Нела Михаиловић, Анастасиа Мандић умереније ствара Нанчику, као и Сузана Лукић Милчику. Бранко Јеринић је ауторитативни, ледено озбиљни Нађ Пал, а Предраг Ејдус Гавриловић, издвојен из те масе грлатих лупежа, прибран, честит и одговоран. Расплет његове изолованости у представи је буран и радикалан, другачији него у Стеријином тексту, а сасвим одговарајући нашем духу времена. Родољупци, ти подмукли фарисеји, брутално ће га убити, како би у миру могли да се уједине у колу љубави, у последњој сцени представе, дубоко прожетој иронијом.
Урбанови „Родољупци” су узнемирујуће добри. Представа је на сцени Народног позоришта у Београду букнула у протесту против празног, вербалног родољубља, политичких егоизама и камелеонстава. Театар је овде неопходни простор истине, разобличавања свеприсутних лажи лидерa који вуку народ у провалију без дна.
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар
театролог и позоришни критичар
|
__________________________
__________________________
|
|
__________________________
__________________________
__________________________
др Ана Тасић / Фотографија: из архиве Урбаног књижевног круга.
|
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
|
Београд, Србија – „Родољупци”, према Јовану Стерији Поповићу (за песме су коришћени текстови Јована Стерије Поповића, Ђуре Јакшића, Јована Хаџића и Стевана Владислава Каћанског), редитељ и сценограф Андраш Урбан, Народно позориште у Београду.
|
Ниш, Србија – „Где је нестао Хармс”, фрагментарна драма о лику и делу санктпетрсбуршког књижевника Данила Хармса, према тексту Миле Машовић Николић, режија Ангелчо Илиевски, Народно позориште у Нишу.
|
Београд, Србија – „На дну”, према Максиму Горком, режија Ана Ђорђевић, Народно позориште у Београду, и „Позив на погубљење”, према Александру Червинском, режија Бобан Скерлић, Београдско драмско позориште.
|
|
Београд, Србија – „Кафа и цигарете – поздрав из Београда”, посвећено филму Џима Џармуша „Coffee and Cigarettes”, текст и режија Миа Кнежевић, Атеље 212, и „Истрајност”, инспирисано драмом „Пароброд истрајност” Шарла Вилдрака, редитељ Жан-Батист Демарињи, копродукција „Ле Студио”, Београд, и „Пулс театар”.
|
Београд, Србија – „Ми смо краљеви а не људи”, режија и кореографија Матија Ферлин, ХНК, Загреб, „Збогом”, аутор и редитељ Џонатан Капдевијел, Биро Касиопеја, Париз, „Common Ground”, режија Јаел Ронен, Максим Горки театар, Берлин, и „Мртве душе”, према роману Гогоља, режија Кирил Серебреников, Гогољ центар, Москва, на БИТЕФ-у.
|
Београд, Србија – „Смрт Ивана Иљича”, према приповеци Лава Николајевича Толстоја (1886), редитељ Томи Јанежич, Српско народно позориште, Нови Сад, и „Комплекс Ристић”, концепт и режија Оливер Фрљић, Словенско младинско гледалишче, Љубљана, ХНК Ивана пл. Зајца, Ријека, БИТЕФ, Београд, и МОТ, Скопље, на БИТЕФ-у.
|
|
Београд, Србија – „Мурмел, Мурмел”, према тексту Дитера Рота, у режији Херберта Фрича, Фолксбине ам Роза-Луксембург плац, и „Илијада”, према Хомеровом епу, у режији Јернеја Лоренција, Словенско народно гледалишче Драма Љубљана, на Београдском интернационалном театарском фестивалу (БИТЕФ).
|
Подгорица, Црна Гора – „Слика Доријана Греја”, према роману Оскара Вајлда, у режији Нини Чакветадзе, Градско позориште из Тбилисија, и „Електра”, у драматуршком и редитељском тумачењу Андреја Жолдака, Македонски национални театар из Скопља, на Фестивалу интернационалног алтернативног театра (ФИАТ).
|
Подгорица, Црна Гора – „Помутње”, према роману „Помутње гојенца Торлеса” Роберта Музила, у режији Бранка Брезовеца, загребачка копродукција, и „Мушкарчине”, београдска копродукција Битеф театра и групе „Е8”, аутора Милене Богавац и Војкана Арсића, на Фестивалу интернационалног алтернативног театра (ФИАТ).
|
|
Лондон, Енглеска – „Баханткиње”, према Еурипидовој трагедији, у преводу канадске песникиње Ен Карсон, у режији Џејмса Мекдоналда, позориште „Алмеида”.
|
Единбург, Шкотска – Светска премијера представе „Сусрет” Сајмона МекБарнија, енглеског редитеља, у продукцији компаније „Complicite”, на Единбуршком интернационалном фестивалу.
|
Единбург, Шкотска – Европска премијера представе „887” Роберта Лепажа, канадског писца и редитеља, у продукцији компаније „Ex Machina”, на Единбуршком интернационалном фестивалу.
|
|
Дубровник, Хрватска – „Дубровачка трилогија”, према драмском триптиху Иве Војновића (1901), у режији Сташе Зуровца – 66. Дубровачке летње игре.
|
Свети Стефан, Црна Гора – „Авети”, према Хенрику Ибзену, у редитељском виђењу Андреја Носова, копродукција Град театар Будва, Битеф театар, Heartefact и MESS, на фестивалу „Град театар”.
|
Локрум, Дубровник, Хрватска – „Еквиноцијо”, према тексту Ива Војновића (1895), у редитељском виђењу Јошка Јуванчића, Фестивалски драмски ансамбл – 66. Дубровачке летње игре.
|
|
Дубровник, Хрватска – „Елементарне честице”, према роману Мишела Уелбека, у режији Ивице Буљана, Фестивалски ансамбл – Дубровачке летње игре.
|
Тиват, Црна Гора – „Животињска фарма”, представа ХНК Ивана пл. Зајца из Ријеке, према роману Џорџа Орвела, у режији Андраша Урбана – фестивал „Пургаторије”.
|
Будва, Свети Стефан, Црна Гора – „Јулије Цезар”, према Вилијаму Шекспиру, у редитељском виђењу Кокана Младеновића, копродукција Града театра и Центра за културу – фестивал „Град театар”.
|
|
Чортановци, Војводина, Србија – „Бан Банк”, представа Новосадског позоришта (Ујвидеки синхаз), у режији Андраша Урбана, на „Шекспир фестивалу”.
|
Чортановци, Војводина, Србија – „Дивље месо”, представа Народног позоришта Сарајево, у режији Дина Мустафића, на „Шекспир фестивалу”.
|
Чортановци, Војводина, Србија – „Краљ Лир”, представа Белоруског слободног позоришта, у режији Владимира Шчербања, на „Шекспир фестивалу”.
|
|
Амстердам, Холандија – „Краљеви рата”, представа компаније „Тонелгроеп”, у режији Ива Ван Ховеа, на „Холанд фестивалу”.
|
Београд, Србија – „Палилулски роман”, по мотивима драме „Иза Божјих леђа” Бранислава Нушића у режији Егона Савина, Београдско драмско позориште.
|
Нови Сад, Војводина, Србија – Цанкарев „Краљ Бетајнове” у режији Едуарда Милера отворио међународни програм „Кругови” на 60. Стеријином позорју.
|
|
Београд, Србија – „Моје награде”, Народно позориште у Београду и Културни центар Панчева, и „Рахелина кутија”, „Кино-Театар”.
|
Београд, Србија – „Бела кафа”, Александар Поповић / Милан Нешковић, Народно позориште у Београду, и „Танго”, режија Филип Гринвалд, „Атеље 212”.
|
Београд, Србија – „Уображени болесник”, последње Молијерово дело – комедија-балет, у режији Јагоша Марковића, Југословенско драмско позориште.
|
|
Загреб, Хрватска – „Шоукејс” – програм представљања хрватског позоришта, кроз увид у продукцију и активности Интернационалног позоришног института.
|
Београд, Србија – „Ромео и Јулија”, према Вилијаму Шекспиру, редитељ Предраг Мики Манојловић, Народно позориште у Београду.
|
Београд, Србија – „Мале тајне”, Горан Марковић, Мадленијанум и „Мајстори, мајстори”, текст Горан Марковић, режија Милан Караџић, позориште „Бошко Буха”.
|
|
Београд, Србија – „Мама мија”, према тексту Кетрин Џонсон, музика и текстови песама Бени Андерсон и Бјорн Улваеус, редитељ Југ Радивојевић, Позориште на Теразијама. Београдска поставка једног од најуспешнијих џубокс мјузикала „Мама мија” који је премијерно изведен 1999. године у Лондону.
|
Београд, Србија – „Живот стоји, живот иде даље”, текст Филип Вујошевић, режија Јелена Богавац, Битеф театар; „Рулет-плес”, текст Александар Југовић, режија Марко Живић, Београдско драмско позориште, Нова сцена; „Струјосек”, текст Александар Радивојевић, режија Александар Швабић, Атеље 212.
|
Лондон, Енглеска – „Како задржати дах”, драма енглеске ауторке Зини Харис, у режији уметничке директорке Ројал корта Вики Федерстоун, на
сцени Ројал корта, вероватно најзначајнијег и најуваженијег позоришта
за продукцију и промоцију савременог драмског текста у целој Великој
Британији.
|
|
Лондон, Енглеска – Софоклова
„Антигона” у сценском тумачењу редитеља Ива ван Ховеа и
француске глумице Жилијет Бинош.
|
Београд, Србија – „Чудо у Шаргану”, према драми Љубомира Симовића, редитељ Егон Савин, Народно позориште у Београду.
|
Београд, Србија – „Хотел Косово”, текст и режија Ненад Тодоровић, Народно позориште из Приштине са седиштем у Грачаници.
|
|
Београд, Србија – „Разбијени крчаг”, Хајнрих фон Клајст (један од неприлагођених аутора немачког романтизма), редитељ Игор Вук Торбица, Југословенско драмско позориште, Театар „Бојан Ступица”.
|
Београд, Србија – „Хотел Европа” Синише Ковачевића (сентиментална трагикомедија разуђене структуре, написана 1980. године, када се њена радња и дешава), Београдско драмско позориште.
|
Београд, Србија – „Бајка о позоришту”, Владимир Ђурђевић – Марко Мисирача, Звездара театар и „Родољубац”, Милован Витезовић – Небојша Брадић, Звездара театар.
|
|
Београд, Србија – „Кратка прича о антихристу” – представа редитеља Андраша Урбана, према мотивима дела „Три разговора” Владимира Соловјева, Битеф театар.
|
„Јање / Кокош / Орао” – копродукција хрватских, босанских и српских позоришних институција – три представе..
|
Подгорица, Црна Гора – „Урнебесна трагедија” Душана Ковачевића, редитељ Вељко Мићуновић, Црногорско народно позориште.
|
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
Београд, Србија – „Догвил”, сценска адаптација филма Ларса фон Трира, редитељ Кокан Младеновић, Миксер хаус и „Ибзенов Непријатељ народа као Брехтов поучни комад”, аутор и редитељ Златко Паковић, Центар за културну деконтаминацију.
|
Београд, Србија – „Казимир и Каролина”, према драми Едена фон Хорвата, режија Снежана Тришић, Атеље 212. Драма Едена фон Хорвата (1932) је друштвено-критичка хроника малограђанштине у време успона нацизма.
|
Београд, Србија – „Дневник о Чарнојевићу”, према роману Милоша Црњанског, режија Милош Лолић, Југословенско драмско позориште. Текст је донео сусрет прозе и поезије, епског и лирског, претапање јаве и сна...
|
Београд, Србија – „Волво камиони”, према роману Ерленда Луа, режија Маја Малетковић, Атеље 212, сцена „Петар Краљ” и „Чехов је Толстоју рекао збогом”, према драмском тексту Мира Гаврана, режија Ирфан Менсур, Битеф театар.
|
|
Београд, Србија – Мини-фестивал „Пали анђео историје 1914–2014”, ЈДП: „1914“, редитељ Роберт Вилсон, Народно позориште у Прагу и „Талерхоф”, редитељ Ана Бадора, Шаушпилхаус, Грац.
|
Београд, Србија – „Пут у Дамаск”, аутор Аугуст Стриндберг – режија Никита Миливојевић, Народно позориште у Београду. Први део Стриндбергове трилогије „Пут у Дамаск” (1898).
|
„Три класе и госпођа Нушић”, Владимир Ђурђевић – Милица Краљ, Београдско драмско позориште и „Ожалошћена породица”, Бранислав Нушић – Марко Манојловић, Атеље 212.
|
|
Стокхолм, Шведска – У организацији Шведског института од 2. до 5. новембра реализован је програм „Шведска сцена” у оквиру којег су представљени савремени трендови у шведском позоришту.
|
Стокхолм, Шведска – У организацији Шведског института од 2. до 5. новембра реализован је програм „Шведска сцена” у оквиру којег су представљени савремени трендови у шведском позоришту.
|
Нушићу у част – на сцени „Раша Плаовић” Народног позоришта „Књига друга”, премијера и „Кабаре Нушић”, Позориште Тимочке Крајине „Зоран Радмиловић”, Зајечар, гостовање.
|
|
Бертолд Брехт, Курт Вајл – „Опера за три гроша”, режија Томи Јанежич, копродукција Краљевско позориште Зетски дом, Цетиње, Црна Гора и Српско народно позориште, Нови Сад, Србија.
|
48. Битеф – „Александра Зец”, Оливер Фрљић, ХКД театар, Ријека и „Полудела локомотива”, текст Станислав Игнаци Виткијевич, режија Јернеј Лоренци, Словенско народно гледалишче Љубљана.
|
48. Битеф – „Гробница за Бориса Давидовича”, према насловној новели из Кишове истоимене збирке новела (1976), режија Ивица Буљан, копродукција Хартефакт, „Битеф театар”.
|
|
48. Битеф – „Прошлост је сада”, редитељке Корине Мајер, Базел, Швајцарска и продукција „Бојно поље сећања 1914–2014” аутора Ханса Вернера Крезингера и Регине Дуре, Берлин, Немачка.
|
48. Битеф – „(А)полонија”, Кжиштоф Варликовски, Нови театар, Варшава, Пољска и „Наш разред”, Тадеуш Слобођанек – Јана Рос, Литванско национално драмско позориште, Вилњус.
|
48. Битеф – Представа „А где је револуција стоко” редитеља Борута Шепаровића, премијерно изведена продукција која је отворила 48. Битеф, на сцени Дома омладине, у Београду.
|
|
Единбург, Шкотска – Фринџ фестивал је одржан од 1. до 25. августа 2014. године. Са 3.193 различите представе, направљен је фасцинантан рекорд – овогодишњи програм је имао највише представа у историји Фринџа!
|
Единбург, Шкотска – У завршници позоришног програма Единбуршког интернационалног фестивала приказане су две премијере, „Хелен Лоренс” и „Слатки мамбо”. „Хелен Лоренс” је продукција Канадске сцене, групе основане 1987. године у Торонту (Канада).
|
Единбург, Шкотска – Овогодишњи Фринџ фестивал, одржан од 1. до 25. августа 2014. године, поново је, по фасцинантном броју наступа, потврдио да је (необориво) реч о најквантитативнијој театарској смотри на свету.
|
|
Единбург, Шкотска – Единбуршки интернационални фестивал, од 8. до 31. августа, посвећен је стогодишњици Великог рата.
|
Будва, Црна Гора – Званичан програм овогодишњег, 28. издања фестивала „Град театар” затворен је извођењем „Опере ултиме” редитеља Кокана Младеновића.
|
Будва, Црна Гора – Град театар Будва: премијера Чеховљеве „Три сестре” у Цркви Свете Марије, у режији и адаптацији Ане Вукотић и Слободана Милатовића.
|
|
Тиват, Црна Гора – У оквиру фестивала „Пургаторије”, у Центру за културу премијерно је изведена представа „Провиденца”, настала на основу Чеховљевог „Ујка Вање”, у адаптацији Стевана Копривице и режији Егона Савина; продукција Центар за културу Тиват.
|
Котор, Црна Гора – На Летњој позорници, у оквиру Међународног фестивала „Котор арт”, премијерно је изведена Брешанова „Представа Хамлета у селу Мрдуша Доња”, у режији Луке Кортине, копродукција Котор арта и Црногорског народног позоришта.
|
Представа „Шекспирова наушница” Љубише Ристића, према текстовима Јонеска, Бејкона и Шекспира. Основну драматуршку линију ствара Јонескова антидрама „Ћелава певачица”, сцене из Шекспирових драма и делови из филозофских расправа Френсиса Бејкона, из дела „Нови органон”.
|
|
Чортановци, Србија – Фестивал „Нови тврђава театар” одржан је у Вили „Станковић” у Чортановцима код Инђије, од 5. до 9. јула, у прилично необичним околностима. Фестивал је реализован у особеном избеглиштву, после прогона дирекције фестивала с њихове иницијалне, оснивачке адресе у Смедереву.
|
Лондон, Енглеска – У оквиру овогодишњег јубиларног 20. издања респектабилног ЛИФТ-а, Лондонског интернационалног театарског фестивала који се одржава бијенално, од 2. до 29. јуна, посебно је организован потпрограм „После рата” посвећен преиспитивању узрока и последица Првог светског рата.
|
Лондон, Енглеска – „Прст обарач метак пиштољ”, нова драма Ненада Прокића премијерно изведена у суботу 28. јуна 2014. године, тачно на стогодишњицу од атентата на Франца Фердинанда, у оквиру програма Лондонског интернационалног театарског фестивала, на сцени Уметничког центра Батерси, у јужном Лондону.
|
|
У оквиру овогодишњег јубиларног 20. издања ЛИФТ-а, Лондонског интернационалног театарског фестивала, организован је потпрограм „После рата”.
|
„Хамлет” редитеља Доминика Дромгула и Била Бакхурста – лондонски Глоуб театар, на сцени Народног позоришта у Београду. На великој светској турнеји, Србија је 23. земља коју су посетили.
|
Мјузикл „Виктор Викторија”, према тексту Блејка Едвардса, музика Хенри Манцини, режија Михаило Вукобратовић, Позориште на Теразијама.
|
|
Београд, Србија – „Змајеубице”, представа настала према тексту Милене Марковић, режија Ива Милошевић, Југословенско драмско позориште.
|
Стеријино позорјe – „Принцип (мали ми је ово гроб)”, према драми Биљане Србљановић, у тумачењу пољског редитеља Михала Задаре и извођењу бечког позоришта Шаушпилхаус.
|
Стеријино позорјe – „Још увек олуја”, драма Петера Хандкеа, на сцени Српског народног позоришта, у извођењу Словенског народног гледалишча из Љубљане.
|
|
Стеријино позорјe – „Ожалошћена породица”, према комедији Бранислава Нушића, у редитељском тумачењу Николе Пејаковића, а у извођењу ансамбла Народног позоришта Републике Српске из Бањалуке.
|
Београд, Србија – „Кад су цветале тикве”, представа настала према забрањиваној драми „Кад су цветале тикве” Драгослава Михаиловића (1969), режија Бобан Скерлић, Београдско драмско позориште.
|
|
„Оставите поруку или Бегунци”, према мотивима из романа „У старини име му беше Хемус” Борислава Чичовачког, текст и режија Вида Огњеновић, Српско народно позориште, Нови Сад.
|
„Мизери”, по мотивима романа Стивена Кинга, редитељ Петар Поповић и „Славна Флоренс”, према тексту Питера Квилтера, режија Ђурђа Тешић, Атеље 212, Сцена „Петар Краљ”.
|
Представа „Код вечите славине”, по тексту Момчила Настасијевића, у адаптацији Слободана Обрадовића и режији Милана Нешковића; Сценa „Раша Плаовић”, Народно позориште у Београду.
|
|
„Рођендан господина Нушића”, Душан Ковачевић – Небојша Брадић, Звездара театар. Радња је смештена у скадарлијску кафану „Златни пехар”, где Нушић свраћа на свој шездесети рођендан.
|
У Прешерновом гледалишчу у Крању је 27. марта 2014. године отворен 44. фестивал Недеља словеначке драме. Представе Јернеја Лоренција, Душана Јовановића, Матјажа Бергера.
|
Представа „Мали ми је овај гроб”, према најновијој дводелној драми књижевнице Биљане Србљановић, режија Дино Мустафић, копродукција Хартефакт, Битеф театар, Камерни театар 55, Казалиште Ulysses.
|
|
„Уносно место”, према тексту Александра Николајевича Островског, редитељ Егон Савин.
|
Београд, Србија – „Август у округу Осејџ” Трејсија Летса, режија Љиљана Тодоровић, Атеље 212.
|
Представа „Неопланта”, према роману Ласла Вегела, редитељ Андраш Урбан, драматург Ката Ђармати, Новосадско позориште.
|
|
Дом омладине Београда: „Бања Робија”, продукција АпсАрт – Центар за позоришна истраживања, и „Мерлинкина исповест”, према тексту Миладина Шеварлића, редитељ Стеван Бодрожа.
|
Београд, Србија – „Наши синови”, представа према натуралистичкој драми Војислава М. Јовановића Марамбоа (1906), адаптација и режија Татјана Мандић Ригонат, Народно позориште у Београду, сцена „Раша Плаовић”.
|
„Случајеви – Изгубљени у Србији”, редитељ Кокан Младеновић, Омладинско позориште Дадов. Актери и извођачи представе су деца узраста између десет и двадесет година.
|
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
|
Мисли – др Ане Тасић, театролога и позоришног критичара – о позоришту. „Позориште, по дефиницији, треба да мења наше ставове, да изазива конвенције и клишее, да нас суочава са истином, подсећа на историју...”
|
Србија – „Маратонци трче почасни круг”, аутор Душан Ковачевић (1972), режија Милица Краљ, Звездара театар и представа „Коштана”, аутор Борисав Станковић, режија Андраш Урбан, Народно позориште Суботица.
|
„Los Jugoslavos”, Хуан Мајорга – Стеван Бодрожа, копродукција Народно позориште из Ужица, Пулс театар из Лазаревца и Битеф театар; представа „Издаја”, Харолд Пинтер – Горан Шушљик, ЈДП.
|
|
Београд, Србија – Трилогија „Passport” редитеља Андраша Урбана, у продукцији суботичког позоришта „Деже Костолањи”, београдска премијера на сцени Битеф театра.
|
Београд, Србија – „Српска трилогија”, по роману Стевана Јаковљевића, драматизација Миодраг и Светолик Никачевић, режија Славенко Салетовић; Народно позориште у Београду.
|
Прочитајте правила коришћења – на енглеском језику (Terms and Conditions, Privacy Policy, Disclaimer) – пре него што пошаљете коментар. Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Круга УКК” – онлајн часописа примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, задржава право да – уколико их процени као неумесне – скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или сарадника и чланова Урбаног књижевног круга и чланова редакције „Круга УКК”, као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Урбани књижевни круг и „Круг УКК” нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара прочитали и разумели правила коришћења која су искључиво на енглеском језику – и потврдили сагласност са наведеним правилима.
|
Note: The Urban Book Circle does not necessarily endorse any of the views posted. By submitting your comments, you acknowledge that the Urban Book Circle has the right to reproduce, broadcast and publicize those comments or any part thereof in any manner whatsoever. Please note that comments are moderated and published according to our Terms and Conditions.
|
|
|
|
· Theatre criticism & Photographs: Ana Tasic / All rights reserved 2015. Copyright © Ana Tasic ·
|
Last updated on November 10, 2015.
Published by Urban Book Circle on November 10, 2015 Urban Book Circle® (UBC) |
· Photos of Rodoljupci courtesy of National Theatre in Belgrade / All rights reserved 2015.
Copyright © National Theatre in Belgrade ·
Copyright © National Theatre in Belgrade ·
· Published on Urban Book Circle · Published In Politika ·
· Design & Artwork by Djuradj Vujcic and Prvoslav Vujcic · Illustrated by Sarah Riordan and Deidre McAuliffe ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
All rights reserved 2015. Copyright © Urban Book Circle®
