|
Стрмоглаво претицање смрти – Драгослав Бокан
|
|
Самоубиство, као свесно и добровољно
одбијање „пропуснице за рај”, једино „Не!” изговорено Богу у лице,
представља феномен који у потпуности измиче људском тумачењу.
|
Стрмоглаво претицање смрти
|
Самоубиство. Једна од најстрашнијих тајни људског постојања и једини грех који на први поглед не изгледа тако (много више подсећа на трагедију него на некакву „кривицу”).
Самоубиство, као свесно и добровољно одбијање „пропуснице за рај”, једино „Не!” изговорено Богу у лице, представља феномен који у потпуности измиче људском тумачењу. Ова лична и нашем уму несхватљива авангарда Страшног суда, окрутна антиципација паклене осуде и затварање сопственог бића у затворени круг (где стара змија у нама радосно одгриза свој календарски реп) уноси нешто подједнако „сатанско” и „дечије радознало” у банално низање овоземаљских дана са свима извесним крајем. Они који реше да претекну смрт у само њој знаном распореду и сами упишу последњи дан својих живота, изазивају истовремено: и страх и ужас и неутаживу радозналост (па чак и дивљење ако су самоубице младе и лепе) у онима који се преко њих суочавају са оваквим одласком са планете Земље. Не знам зашто, али сам увек посебно приступао књигама, филмовима, сликама, музици... оних који су – из неког само њима познатог разлога – убијали сами себе. Истовремено и убице и жртве, ови чудни примерци наше расе свесно прекорачују први аксиом људског постојања – тајну „живота као задатка” (који се мора испунити до краја, до задњег гутљаја и последњег издаха). Ударају на саму суштину гравитације бића, поричу непоновљиви смисао наше „бачености у свет” и показују кобну нестрпљивост (у обезбоженој неспремности да дочекају могуће разрешење проблема који им се учинио „нерешивим”)... Неки моји блиски пријатељи су, нажалост, овако завршили свој земаљски пут и тако ме оставили у вечној запитаности смисла наших живота и живота самог. На њиховим сахранама сам, признајем, осећао истински страх пред непознатим и неописиву тугу што се нисмо чули или видели пре њихове коначне одлуке о дизању читавог свог личног света у ваздух и престанка наде у поново проналажење смисла тамо где им се разлила наизглед непровидна тама... И увек сам помишљао да је ту, можда, ипак реч о убиству лукаво прерушеном у „самоубиство”, чиме би све добило сасвим другачији смисао и крајњи исход... Као и увек када је реч о правим тајнама, пишући о њима нимало не успевамо да их одгонетнемо, чак ни да макар разгрнемо њихову загонетну, огњену срж. А самоубиство остаје као „тајна над тајнама” људског постојања и једини метафизички стрмоглав (луциферијански кратак и ужасан) у дословном значењу речи... Помолите се за спас њихових несрећних душа и чудесно савршену и свемоћну очинску милост нашег Творца. Њему је све могуће, па мислим... __________________________
__________________________
|
Драгослав Бокан,
филмски режисер и књижевник Подржите наш рад и труд, визију и ентузијазам – придружите нам се нам се на нашој званичној страници на „Фејсбуку”, кликните на линк или на лого и „лајкујте” нашу страницу. Од срца хвала свим драгим људима који су нас већ подржали. Грлимо и љубимо – памтимо – с поштовањем, Управни круг Урбаног књижевног круга.
|
Прочитајте правила коришћења – на енглеском језику (Terms and Conditions, Privacy Policy, Disclaimer) – пре него што пошаљете коментар. Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Круга УКК” – онлајн часописа примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, задржава право да – уколико их процени као неумесне – скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или сарадника и чланова Урбаног књижевног круга и чланова редакције „Круга УКК”, као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Урбани књижевни круг и „Круг УКК” нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара прочитали и разумели правила коришћења која су искључиво на енглеском језику – и потврдили сагласност са наведеним правилима.
- Адријана Буба Љубић | Београд, Србија | 26. јул 2014.
- Душан Вујовић | Београд, Србија | 26. јул 2014.
- Светлана Продановић, психолог | Бач, Војводина, Србија | 26. јул 2014.
- Сања Михајловић | Београд, Србија | 26. јул 2014.
- Драгослав Бокан, филмски режисер и књижевник | Србија | 26. јул 2014.
- Јасна Радоњић | Београд, Србија | 26. јул 2014.
- Драгослав Бокан, филмски режисер и књижевник | Србија | 26. јул 2014.
- Исидора Радуловић | Србија | 26. јул 2014.
- Драгослав Бокан, филмски режисер и књижевник | Србија | 26. јул 2014.
- Исидора Радуловић | Србија | 26. јул 2014.
- Душан Вујовић | Београд, Србија | 26. јул 2014.
Ко ће, питам се, заслужити милост Божију. Он, што је помислио да врати карту за живот Богу, или гомила без осећаја, без савести, без људскости...
- Ковиљка Стамболија | Србија | 26. јул 2014.
- Драгослав Бокан, филмски режисер и књижевник | Србија | 26. јул 2014.
- Гордана Баљкаш, правник | Београд, Србија | 26. јул 2014.
- Драгослав Бокан, филмски режисер и књижевник | Србија | 26. јул 2014.
- Неда Ковачевић, филолог | Београд, Србија | 26. јул 2014.
- Јадранка Проданов Јурић, економиста | Хрватска | 26. јул 2014.
- Даница Фалеж, социолог | Београд, Србија | 26. јул 2014.
- Зорица Вићановић, менаџер | Београд, Србија | 26. јул 2014.
- Драгослав Бокан, филмски режисер и књижевник | Србија | 26. јул 2014.
- Љиљана Поповић, новинар | Нови Сад, Војводина, Србија | 26. јул 2014.
- Немања Шуговић | Београд, Србија | 26. јул 2014.
Ове опасне мисли о самоубиству изговара један од контраверзних јунака романа „Зли дуси”, романа о нихилизму. Можда се у њима налази одговор на вечита питања и загонетку самоубиства и смрти...
- Драгослав Бокан, филмски режисер и књижевник | Србија | 26. јул 2014.
Данас ствари стоје сасвим другачије. Све се променило па и однос према самоубиству. Самоубиство се врши из осећања очаја, безнађа, бесмисла, страха од бола, апсолутне усамљености, повређености... а не из демонског пркоса и луциферијанске перспективе (као у цитираном монологу из „Злих духова”).
До пре десетак година су постојали велики писци (појединци, попут Анри де Монтерлана, Емила Сиорана, Албера Каракоа...) који су проблематизовали самоубиство на тај стари, кобно-привлачни, деветнаестовековни начин, али више ни они не постоје.
Цивилизацијска машина „духа времена” за млевење наших душа јесте одрадила своје – и дословно сваког међу нама бар понекад натерала да помислимо да би „боље да нас нема” и да је „овакав живот бесмислен”.
А те и такве мисли су предворје самоубиства.
Није потребно имати богохулитељске мисли („Ја сам бог!”, „Бога нема!”, „Пркосићу Богу!”) да би се дошло на корак од стрмоглава у дубине самоубилачке смрти.
Сви ми полако долазимо на ивицу нервног слома, колективног очаја (под ненормалним и нељудским притисцима споља) и заједничке „болести душе” (душевне болести) која чини невидљивим границу између нормалног и ненормалног, живота и смрти, смисла и бесмисла. Ова очајничка, фатална позиција чини да, на тренутак, кобно заборавимо сву бесповратност самоубилачког чина.
И све је горе и горе по том питању.
Друштво без искрене саосећајности, поредак ствари у коме сте другима непотребни (нико ником стварно не треба) и притом се осећате апсолутно немоћно пред ужасима који вам се свакодневно утискују у свест – ломи душу, кида је и убија. А душа кад страда у нама, све је страдало. Зато данас светом ходају хорде живих лешева обесмишљене егзистенције, без икаквог „смисла постојања”, медијима одвојени од вере у Бога и трагично лишени осећања за исцељујући смисао молитве.
Тешко је време, оловно тешко за све нас. Зато је важно променити и ојачати себе, ако већ не можемо цео свет. Морамо бити скромнији, стрпљивији, блажи и нежнији једни према другима и нипошто не смемо да уђемо у прелест истеривања правде и јалове љутње на зло (која само помаже злу да сви, избезумљени од гнева, уђемо под његов поклопац).
И увек морамо бити свесни граница свог истинског знања и познавања ствари. Да не уђемо у грешку учења других о стварима које не познајемо довољно. Ја сам прошао низ озбиљних интелектуалних и духовних „обука”, са одговарајућим учитељима – и тек након тога почео да пишем и објашњавам. Није лако, ни безопасно ући у позицију учитеља и саветника.
- Немања Шуговић | Београд, Србија | 26. јул 2014.
- Драгослав Бокан, филмски режисер и књижевник | Србија | 26. јул 2014.
Хвала свима на разигравању теме и останку у њој (иако је већ прошао цео један дан од њеног постављања). За површну радозналост нашег тужног времена је то већ својеврсни подвиг.
- Немања Шуговић | Београд, Србија | 26. јул 2014.
- Драгослав Бокан, филмски режисер и књижевник | Србија | 26. јул 2014.
- Немања Шуговић | Београд, Србија | 26. јул 2014.
Мислим да сте једном на радију „Словољубве” изнели идеју да би наше цркве требало да буду отворене 24 сата и да би то многе спасило од самоубиства.
- Драгослав Бокан, филмски режисер и књижевник | Србија | 26. јул 2014.
- Срђан Крунић, техничар физике | Панчево, Србија | 26. јул 2014.
- Маја Делесендро, књижевник | Београд, Србија | 27. јул 2014.
- Јованка Живановић | Чачак, Србија | 27. јул 2014.
|
Note: The Urban Book Circle does not necessarily endorse any of the views posted. By submitting your comments, you acknowledge that the Urban Book Circle has the right to reproduce, broadcast and publicize those comments or any part thereof in any manner whatsoever. Please note that comments are moderated and published according to our Terms and Conditions.
|
Column & Photographs: Dragoslav Bokan
All rights reserved 2014. Copyright © Dragoslav Bokan
Design & Artwork by Djuradj Vujcic
Illustrated by Sarah Riordan
Edited by Prvoslav Vujcic,
Deidre McAuliffe
and
Danijela Kovacevic Mikic
All rights reserved 2014. Copyright © Urban Book Circle
C O N T A C T
Published by Urban Book Circle on July 26, 2014
Urban Book Circle® (UBC)
All rights reserved 2014. Copyright © Dragoslav Bokan
Design & Artwork by Djuradj Vujcic
Illustrated by Sarah Riordan
Edited by Prvoslav Vujcic,
Deidre McAuliffe
and
Danijela Kovacevic Mikic
All rights reserved 2014. Copyright © Urban Book Circle
C O N T A C T
Published by Urban Book Circle on July 26, 2014
Urban Book Circle® (UBC)
Урбани књижевни круг – круг даровитих, писмених и храбрих.