ПОЗОРИШНА КРИТИКА – Тиват, Црна Гора – 11. Фестивал медитеранског театра „Пургаторије” – „Пенелопијада”, према роману (2005) канадске књижевнице Маргарет Атвуд, у редитељском виђењу српске и канадске глумице Драгане Варагић, копродукција црногорског Центра за културу Тиват и канадске „Април продукције”.
МИСАО · ФОТОГРАФИЈА · РУБРИКЕ · ЖИВОТ · СПОРТ · ВИЦ НА ШПИЦ · ДОГАЂАЈИ ·
|
„Мртви знају шта живи не знају, носе истину коју људи у својим ограниченим физичким реалностима не виде, или неће да виде. Стање без тела је сазнање, ослобађање од заблуда материјалног постојања доноси чисту свест, спознају. Но, не морамо да одемо на онај свет да бисмо нашли истину, понекада нам је и уметност открива, ако желимо да је видимо.” – др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар, пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
Урбани књижевни круг® (УКК)
|
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар |
|
Тиват, Црна Гора – На овогодишњем, једанаестом по реду, Фестивалу медитеранског театра „Пургаторије”, играна је у прошли петак представа „Пенелопијада”, према тексту канадске књижевнице Маргарет Атвуд, у режији глумице Драгане Варагић (копродукција Центра за културу Тиват и канадске „Април продукције”). „Пенелопијада” је роман објављен 2005. године, профеминистички утемељена реинтерпретација Хомерове „Одисеје”, из угла жене, а под утицајем Нортропа Фраја и његових теорија о архетиповима. Фрај је тврдио да књижевна дела никада нису независна, већ да су увек део традиције коју тумаче са варијацијама („Анатомија критике”, 1957). По њему се сви наративи могу уклопити у један од четири постојећа модуса, или митоса, где би се „Пенелопијада” сврстала у четврти, модус зиме, односно ироније. Атвудова критички исписује архетипове друштвених образаца, са акцентом на темама подређености жене у мушком свету, релативизације истине, односно селективно-идеолошког тумачења стварности, као и критике друштвених конвенција и ритуала који почивају на лажима и убиствима.
Ову прву црногорско-канадску копродукцију карактерише изузетна прецизност глумачке игре, визуална изазовност, као и раскошни значењски захвати (сценографија Кетлин Ирвин, костими Јелисавета Татић Чутурило). Осам глумица ствара тридесетак ликова, и мушке и женске, вешто излазећи из једних и прелазећи у друге (Дубравка Дракић, Тања Бошковић, Ивана Мрваљевић, Бранка Фемић, Кристина Стевовић, Кармен Бардак, Смиљана Мартиновић и Јелена Симић). Причу води Пенелопа коју супериорно и деликатно игра Дубравка Дракић, често иронизујући патријархалне вредности, мушки, јуначки поглед на свет. Она је и наратор и лик, а њена приповест долази са оне стране, из Хада. Открива нам своју аутобиографију, у сплету епског и драмског, који стрпљиво демистификује митове, иронично расплиће званичне верзије истине. То подразумева ископавање дубинских лажи, почевши од њеног брака са Одисејом. За њу, духа из Хада, то је мисија, у чијој се основи налази мета – друштвена одговорност према истини, иако су, парадоксално, ћутање и закопавање истине друштвено пожељни облици понашања. „Срећан крај се најбоље постигне ако се зачепе уста и ако се зна која се врата никад не откључавају”, преноси Пенелопа искуство из света живих. Парадоксалност је резултат двоструких друштвених стандарда, раскорака између мита и стварности, декларативних и стварних вредности, чиме се ова представа битно бави.
Тања Бошковић игра Хелену, Пенелопину ривалку, жену која је непрестано отимала пажњу мушкараца, те је у складу са тиме Бошковићева представља као цинично свесну својих чари, недодирљиву и одбојну због самољубља. Пенелопиног сина Телемаха оштро, брутално мушки, обликује Кристина Стевовић, снажно отелотоворујући принципе наслеђене од оца Одисеја. Гневан је на мајку, дисциплинује је, недвосмислено показујући да је мушко, у најгорем, патријархално-стереотипном смислу речи. Епско-драмско ткање „Пенелопијаде” је заливено драматичним и сетним гудачким инструменталима, а уметнути су и сонгови слушкиња које глумице изводе хорски (композитор Александар Гајић). Они су простор побуне, уједињења, као и утехе, нарочито када слушкиње сетно певају о њиховом безизлазно подређеном положају, немогућности одмора у чеховљевски мучном животу, али и о преживљавајућој вери о смирају у другом свету. Драмско-музички наступ прати функционална кореографија, динамички различита, од етеричне, поетски продорне коју појачава игра са нежно прозирном завесом, до одлучно војничке, строге, на пример у сцени са просцима (кореографија Славка Нелевић). |
Тиват, Црна Гора – 11. Фестивал медитеранског театра „Пургаторије” – „Пенелопијада”, према роману (2005) канадске књижевнице Маргарет Атвуд, у редитељском виђењу српске и канадске глумице Драгане Варагић, у преводу Бојане Вујин, копродукција црногорског Центра за културу Тиват и канадске „Април продукције”.
|
Животи на оном и овом свету су у „Пенелопијади” у раскораку, иако су испреплетени. Мртви знају шта живи не знају, носе истину коју људи у својим ограниченим физичким реалностима не виде, или неће да виде. Стање без тела је сазнање, ослобађање од заблуда материјалног постојања доноси чисту свест, спознају. Но, не морамо да одемо на онај свет да бисмо нашли истину, понекада нам је и уметност открива, ако желимо да је видимо.
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар
театролог и позоришни критичар
__________________________
__________________________
|
__________________________
__________________________
__________________________
др Ана Тасић / Фотографија: из архиве Урбаног књижевног круга.
|
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
Прочитајте правила коришћења – на енглеском језику (Terms and Conditions, Privacy Policy, Disclaimer) – пре него што пошаљете коментар. Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Круга УКК” – онлајн часописа примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, задржава право да – уколико их процени као неумесне – скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или сарадника и чланова Урбаног књижевног круга и чланова редакције „Круга УКК”, као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Урбани књижевни круг и „Круг УКК” нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара прочитали и разумели правила коришћења која су искључиво на енглеском језику – и потврдили сагласност са наведеним правилима.
|
Note: The Urban Book Circle does not necessarily endorse any of the views posted. By submitting your comments, you acknowledge that the Urban Book Circle has the right to reproduce, broadcast and publicize those comments or any part thereof in any manner whatsoever. Please note that comments are moderated and published according to our Terms and Conditions.
|
|
· Theatre criticism & Photographs: Ana Tasic / All rights reserved 2016. Copyright © Ana Tasic ·
Last updated on July 19, 2016.
Published by Urban Book Circle on July 19, 2016 Urban Book Circle® (UBC) |
· Photos of Penelopiad courtesy of Cultural Centre Tivat / All rights reserved 2016.
Copyright © Cultural Centre Tivat ·
Copyright © Cultural Centre Tivat ·
· Published on Urban Book Circle · Published In Politika ·
· Design & Artwork by Djuradj Vujcic and Prvoslav Vujcic · Illustrated by Sarah Riordan and Deidre McAuliffe ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
All rights reserved 2016. Copyright © Urban Book Circle®