• КЊИЖЕВНОСТ – Спомен на јунаке Великог рата – о књизи „Јунаци Великог рата” мр Гроздане Комадинић – Данијела Ковачевић Микић, професор српског језика и књижевности, филолог српског језика и књижевности – мастер, уредник образовног програма Урбаног књижевног круга.
КЊИЖЕВНОСТ
  • „Њихова нерођена деца су вечна трагедија српског народа.” – проф. Данијела Ковачевић Микић, филолог српског језика и књижевности – мастер, уредник образовног програма Урбаног књижевног круга.
  • Урбани књижевни круг (УКК) је књижевно друштво са седиштем у Канади. УКК окупља писце и уметнике широм света. УКК тренутно има сараднике и почасне чланове у Канади, Ирској, Србији, Сједињеним Америчким Државама, Словенији, Црној Гори, Енглеској, Босни и Херцеговини, Хрватској, Македонији, Индији, Италији, Француској, Израелу – и наставља са експанзијом.
Спомен на јунаке Великог рата
Стихови Војислава Илића Млађег на капели Српског војничког гробља на Зејтинлику у Солуну:
Незнани туђинче, кад случајно минеш
Поред овог светог заједничког гроба,
Знај, овде су нашли вечно уточиште
Највећи јунаци данашњега доба!
Родитељ је њихов: храбри српски народ,
Горостас у светској историјској војни,
Који је све стазе искушења прошо
И чији су борци, дивљења достојни,
Падали од зрна, од глади и жеђи,
Распињани на крст, на Голготе вису,
Али чврсту веру у победу крајњу
Никад, ни за часак, изгубили нису...
Књигу „Јунаци Великог рата” мр Гроздана Комадинић је започела давне 1988. године када је, пред одлазак на Српско гробље у Солун, са др Градимиром Алексићем и председником Друштва српских ослободилачких и одбрамбених ратова од 1912. до 1918. године Драганом Вељовићем, посетила преживеле солунце из Чачка и Драгачева бележећи, са много емоција и суза, прве своје записе (за „Чачански глас”) о њиховим ратним подвизима и страдањима. Те храбре људине имале су тада око деведесет година и сећања исприповедана Гроздани Комадинић су међу последњим речима које су за свога земног живота подарили заинтересованим слушаоцима. Ове године, у којој се обележава велики јубилеј – стогодишњица Првог светског рата, успомене тих храбрих старина су допуњене породичним сећањима на преминуле солунце из Моравичког округа њихових потомака и објављенe у књизи која је већ доживела низ похвала при промоцијама у Удружењу књижевника у Београду, на Палама у Републици Српској, у Чачку, Великој Моштаници, Врњачкој Бањи, Горњем Милановцу и другим местима у којима је представљена. Рецензенти Споменице стогодишњици почетка Првог светског рата су др Миодраг Матицки и академик Драгутин А. Ђукић, а Споменица је објављена као издање Огранка Вукове задужбине у Чачку – Удружења „Чувари дела Вука Караџића”, под покровитељством Центра за културу и спорт „Драгачево” из Гуче. У својој уводној речи, аутор мр Комадинић, носилац Вукове награде 2013 (коју културним прегаоцима додељује Културно-просветна заједница Србије), истиче да њена намера „није била да преписује историју која је позната, али недовољно, већ да осветли ликове вајане у ужасима рата како би дуже живели у нашем памћењу”. Она потцртава чињеницу да су „све приче истините, али да се граница између истине и бајке често губи”, делом због година казивача, а делом и због чињенице да приче преношене с колена на колено историјску грађу допуњују породичним легендама, парафразираним историјским или књижевним погледима, народним предањима и обичајима, личним украсима... Мотивација за настанак књиге се заправо најбоље види у моту предговора, а то је египатски натпис који сведочи о важности књиге: „Књига је вреднија од свих споменика и од свих гробница, украшених осликаним ступовима, јер она сама гради споменике у срцу онога ко је чита.” Наглашавајући чињеницу да „наши борци нису водили освајачке ратове, већ се борили за своју Отаџбину, за слободу свога народа”, Гроздана Комадинић подсећа читаоце и на застрашујуће податке о огромним жртвама које је Србија поднела у рату 1914–1918; процењује се да је изгубила 1 200 000 војних и цивилних жртава, или двадесет и осам процената свог предратног становништа, док је материјална штета износила око шест милијарди златних франака. Србија је мобилисала преко 700 000 војника, а завршетак рата је дочекала са око 150 000 људи, међу којима је било око 20 000 добровољаца из других земаља. Само на Крфу и Бизерти је умрло око 7 750 наших бораца. На Зејтинлику је сахрањено 12 000 жртава, у Плавој гробници на Крфу 4 950, на острву Виду 2 806, у Тунису 4 880, на Бизерти 14 000 и то Срба, Француза, Енглеза, Грка, Италијана, Руса. Не бежећи од емоција, Гроздана Комадинић потресно закључује да је највећа трагедија управо у томе што су по гудурама Албаније и у таласима Јонског мора прекинути животи оних који су тек стасали да воле и да постану очеви. Њихова нерођена деца су вечна трагедија српског народа.
Књига започиње сећањем на носиоце Карађорђеве звезде са мачевима „од Голије до Рудника”, али и сећањем на комеморацију 1988. године на којој је чувар гробља, Ђорђе Михаиловић, наизуст изговарао стихове Војислава Илића Млађег о голим, босим, гладним и неустрашивим ратницима. Том приликом Богосав Ћирковић из Горње Горевнице је, уз чашицу ракије и суве шљиве које је донео за душу друговима, изговорио потресне речи: „Ја сам долазио овде шеснаест пута. Не знам да ли ћу више моћи. Али заклињем млађе да не забораве ове гробове и да не забораве наше пријатеље Французе.” Јесу ли га млађи чули, показаће време.
Када се те 1988. чачанска делегација, у којој је била и Гроздана Комадинић, враћала из Грчке, преко Македоније, покрај Кајмакчалана који код солунаца буди снажне успомене, посетила је и Француско гробље у Битољу и Српско војничко гробље на једној стрмој утрини... Тај призор је свима остао као хладан нож заривен у срцу. Француско гробље је било уређено, а наше запуштено. У трави су стајале пободене металне крстаче са бројевима. Без имена и без презимена. Без места рођења, без године, без икаквог трага, „да знани постану незнани”. Та друга смрт безимених јунака пекла је душу и бодрила ауторку да књигом подигне споменик за вечност безименим јунацима Великог рата, трајнији од надгробних споменика и крајпуташа, ако се реч укорени у нашем памћењу и постане драгоцено породично и национално наслеђе које се оставља с оца на сина, са генерација предака на генерације потомака. Зато је читање ове књиге својеврсна заклетва дата Отаџбини и Породици да нећемо заборавити прошлост, јер без ње не бисмо имали права ни на будућност.

Академик Драгутин Ђукић пише: „Књига је подсјећање на наше мученике – подземне, подводне, нагрђене, ојађене, напуштене, заборављене, а преко њихове судбине и на нас садашње – ’небеске’, приземне, несвјесне, омразне, завидне... Књигу чине животне приче – источнице, поучнице, моралнице, трпјенице – кроз које нас воде њихови казивачи, са намјером да се не заборави, већ да се свједочи о смрти, чије искуство бистри ум и буди инстинкт живота.”
Иако је почетна идеја била да се забележе сећања на солунце из завичаја, дело које је настало надрасло је својим значајем локални карактер. Чудесан сплет живота јунака чија су имена забежена у историји и оних који су остали само пожутеле фотографије породичних албума, једва читљива имена крајпуташа или јунаци прича које се слушају кад се посете рођаци на селу, чини ову књигу узбудљивим штивом у којем се преплићу историја и фикција, легенде и предања, мемоарска, дневничка, историјска грађа и аутентична усмена казивања. Тако ће читаоци завирити у животе бремените историјом јунака чији су им славни животописи већ познати, попут војводе Степе Степановића, мајора Драгутина Гавриловића, Надежде Петровић или у бесмртност утопљене душе Владислава Петковића Диса, али ће их, можда још и више, ганути приче о онима о којима се не чита у историјским уџбеницима, попут болничарке са Вида – Драгиње Пурић – и њеног потресног сећања на крв, превијање рана, тифус, бол у души, а страх у срцу који надјачава силна жеља да се помогне без обзира на младост и неискуство, или Будимира Давидовића, „двоструког витеза слободе, носиоца седам високих одликовања, ратника који је седамдесет пута прежаљен, јер има седамдесет рана”, за којег „може спокојно да се каже да је из родних Горачића у Драгачеву отишао право у историју”. Ко су јунаци ове књиге и велики, а званичној историји мало познати, хероји за незаборав којима се читањем, са речима: „Слава им!”, пали воштаница у срцу? То су: Наум Ружичић, каплар Јездимир Зимоњић, Бранко Василић, Миленко Солунац, Миленко Бумбаревић (кога „куршум није ’тео”), Илија Ракићевић (који је у рат отишао с оцем и браћом, близанцем Пантелијом и Сретеном), Радомир Комадинић, лудо храбри Радојица Страњанчевић, Милутин Раковић (с две звезде на грудима), Милутин Ломовић, Драгутин Зоњевић Антонијевић (звани Зоња Солунац), Милан Мијаиловић, Милић Илић (посилни чувеног пуковника Драгутина Димитријевића Аписа), три брата Ковачевића (од којих су двојица, Мирко и Миливоје, погинули у рату у раној младости, а трећи Милун се вратио кући са страшним успоменама, али и поносом, и подигао браћи, чија тела није знао где су сахрањена, споменик, крајпуташ, што и дан-данас сведочи о херојским смртима тзв. обичних малих људи, сељака руку црних од земље, а срца светлог од љубави према њој), Јоксим Мијаиловић (још један у низу оних којима се ни гроб не зна), Михајло Комадинић (кога су Бугари убили у двадесет и првој години живота), сви славни синови Драгачевског батаљона и многи други који ће у ову књигу ући у наредном, допуњеном издању, будући да је књига громко одјекнула својом племенитом и честитом идејом.
Рат виђен очима оних који су оставили нејач код куће, навикли на тежак живот, али не и на језиве слике раскомаданих, крвавих тела која лете у ваздух, потресна сећања на бунцања тифусара, јуришања лудо храбра, али једино могућа када је непријатељ бројнији и боље наоружан, бескрајни гладни и ледени дани повлачења, тела која се бацају у море, ране које се гноје, цуре, не зарастају, рађање у рату (јер живот увек тражи свој пут), сумња у савезнике и захвалност према њима, жеља да се врати у породично гнездо, али и страх да се то никада неће догодити, велике историјске теме, али и свакодневне људске драме и емоције, често и противречне, красе ову књигу којој је темељ у историји, а кров у срцу. Јунаци Великог рата су васпитавани епским јуначким стиховима о војевању „за крст часни и слободу златну”, али ова књига жели да верује и у патриотизам њихових потомака. А управо од тога колико далеко у прошлост сеже наш поглед, зависи куда упиремо своје очи сада.
__________________________
К     О     Н     Т     А     К     Т
Урбани књижевни круг (УКК)
__________________________
Данијела Ковачевић Микић,
професор српског језика и књижевности,
филолог српског језика и књижевности – мастер,
уредник образовног програма Урбаног књижевног круга
__________________________
__________________________
ЕКСКЛУЗИВНО ЗА КРУГ УКК
Данијела Ковачевић Микић,
професор српског језика и књижевности, филолог српског језика и књижевности – мастер,
уредник образовног програма Урбаног књижевног круга
2014.
„Критичка (не)сагласја Славка Гордића”, Данијела Ковачевић Микић, професор српског језика и књижевности, филолог српског језика и књижевности – мастер, уредник образовног програма Урбаног књижевног круга.
КАЖИ ПРАВИЛНО – нова рубрика нашег онлајн часописа за примењену књижевност и традиционалну уметност „Круг УКК” – бавиће се феноменом језика из образовноваспитног и лингвистичког угла, са намером да помогне свима онима који желе да усавршавају сопствену говорну културу, а превасходно васпитачима и наставницима који свесрдно подстичу децу и ученике да развијају стандарде усменог изражавања, односно језичке културе. Стога ће рубрика садржати и неке наставне материјале и примере добре праксе из програма обуке „Кажи правилно – неговање говорне културе”, сценарије изабраних радионица из програма Радионице говорне културе „Расковник”, подсетнике на неке старе, већ заборављене језичке игре, али и осврте на актуалне језичке појаве у окружењу. Трудићемо се да рубрика „Кажи правилно” буде срећан спој теорије и праксе, не бисмо ли померили границе нашег језика, односно нашег света, па ћемо крупним лингвистичким темама прилазити на популаран и практичан начин. Будући да је игролика настава, са драмским и новинарским методом у основи, најефикаснија у неговању усменог изражавања, надамо се да ће се нашем учењу кроз игру придружити и читаоци часописа „Круг УКК” без обзира на професију којом се баве и године живота.
· Рубрика КАЖИ ПРАВИЛНО – 2. део ·
Уводна радионичарска игра (говорна вежба). Динамична говорна игра „На исти глас” примерена је свим узрастима, уз незнатна прилагођавања развојним карактеристикама. Омогућава боље упознавање унутар групе и богати речник. На старијим узрастима корисна је за обнављање граматичких категорија придева (нарочито описних и присвојних), као и њихове творбе. Такође, применљива је као уводна игра на часовима одељењског старешине или грађанског васпитања или на почетку одређених радионица из посебних програма рада, као што су програми заштите деце и ученика од насиља, злостављања и занемаривања, компензаторни и други васпитни програми. У зависности од узраста деце / ученика, могућа је комбинација говорне и писмене вежбе.
· Рубрика КАЖИ ПРАВИЛНО – 1. део ·
Говорна вежба за децу и ученике свих узраста, погодна за тзв. иницијално проверавање у области усменог изгражавања или говорне културе.
За време зидања Студенице, допадне се цар Немањи нека врло лепа девојка из околине и он зажели да је добије. Кад то сазнадеху калуђери, који су однекуд такође били ту док се манастир зидао, реше да цара сачувају од греха. Одмах наруче да дође царица, кажу јој зашто су је позвали и увече је подметну цару уместо оне девојке. Цар мислећи да је то она девојка, проведе с њом ноћ до зоре. У зору му она потражи златан прстен с прста, да би га се имала по чему сећати, и он јој га дадне. За три године градећи манастир Немања никако није ишао кући, нити је виђао царицу. А она девет месеци после оне ноћи роди мушко дете. Кад чује Немања да је царица родила, поручи јој да га не чека, јер ће је, ако је затекне код куће, због неверства погубити. Али га она није послушала, него кад дође цар кући, она му показа прстен и исприча све, како се била с калуђерима договорила. Мушко дете, које се Немањи тада роди, био је Свети Сава.
„Пристаништа”, Владан Матијевић, Агора, Зрењанин, 2014.
„Сонети. Ватре”, проф, др Бошко Сувајџић, Чигоја штампа, Београд, 2013.
„Причино дете”, збирка прича за децу Оливере Недељковић, Чекић, Београд, 2013.
О књизи „Јунаци Великог рата” мр Гроздане Комадинић – проф. Данијела Ковачевић Микић, филолог српског језика и књижевности – мастер, уредник Урбаног књижевног круга.
Недавно сам се обрадовала вести да је Издавачка кућа „Dalkey archive press” из Чикага (држава Илиноис, САД), која има и представништва у Даблину...
„Кад песма питко заболи – импресије једног читања” – мр Данијела Ковачевић Микић, уредник Урбаног књижевног круга о песми „Направи жену” проф. др Бошка Сувајџића.
Разговор с научником: за „Круг УКК” – онлајн часопис примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, говори проф. др Бошко Сувајџић, песник, предавач Народне књижевности на Филолошком факултету у Београду, председник Управног одбора Вукове задужбине, члан Управног одбора Задужбине „Десанка Максимовић”, председник Међународног славистичког комитета (светске организације слависта), председник Друштва за српски језик и књижевност Србије (у четворогодишњем мандату), главни уредник Годишњака Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима.
Разговор са издавачем: за „Круг УКК” – онлајн часопис примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, говори Горан Марковић, оснивач Издавачке куће „Пчелица”. ИК „Пчелица”, чији је оснивач Горан Марковић, 11. фебруара 2014. г. прима Награду „Даница Марковић” за целокупан допринос неговању књижевности за децу, а посебно за Библиотеку „Пчелица ПЛУС” у којој објављује књиге савремених српских писаца за децу и младе и разноврсне кратке књижевне форме које се због своје оригиналности не могу лако уврстити у типске едиције до сада објављиваних књига.
ЕКСКЛУЗИВНО ЗА КРУГ УКК
Данијела Ковачевић Микић,
професор српског језика и књижевности, филолог српског језика и књижевности – мастер,
уредник образовног програма Урбаног књижевног круга
2013.
Разговор с писцем: за „Круг УКК” – онлајн часопис примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, говори књижевник Владан Матијевић, добитник Андрићеве награде за књигу прича Прилично мртви, НИН-ове награде критике за роман Писац издалека, Награде „Меша Селимовић”, Награде „Исидора Секулић” и Награде „Борисав Станковић” за роман Врло мало светлости, Награде „Кочићево перо” за књигу Мемоари, амнезије...
К О М Е Н Т А Р И
Прочитајте правила коришћења – на енглеском језику (Terms and Conditions, Privacy Policy, Disclaimer) – пре него што пошаљете коментар. Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Круга УКК” – онлајн часописа примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, задржава право да – уколико их процени као неумесне – скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или сарадника и чланова Урбаног књижевног круга и чланова редакције „Круга УКК”, као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Урбани књижевни круг и „Круг УКК” нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара прочитали и разумели правила коришћења која су искључиво на енглеском језику – и потврдили сагласност са наведеним правилима.
Note: The Urban Book Circle does not necessarily endorse any of the views posted. By submitting your comments, you acknowledge that the Urban Book Circle has the right to reproduce, broadcast and publicize those comments or any part thereof in any manner whatsoever. Please note that comments are moderated and published according to our Terms and Conditions.
Спомен на јунаке Великог рата – проф. Данијела Ковачевић Микић
  • Мила Мутавџић, наставник српског језика, књижевни критичар и антологичар | Чачак, Србија | 30. децембар 2014.
Сјајно! Искрене честитке!
· Column & Photographs: Danijela Kovacevic Mikic / All rights reserved 2014. Copyright © Danijela K. Mikic ·
· Photos of Junaci velikog rata courtesy of Grozdana Komadinic
 All rights reserved 2014. Copyright © Grozdana Komadinic ·
· Photo of Samuel Beckett’s bookshelf in the study of his apartment at the Boulevard St Jacques in Paris courtesy of John Minihan / All rights reserved 1985. Copyright © John Minihan ·
· Design & Artwork by Djuradj Vujcic and Prvoslav Vujcic · Illustrated by Sarah Riordan and Deidre McAuliffe ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
All rights reserved 2014. Copyright © Urban Book Circle®
C     O     N     T     A     C     T
Урбани књижевни круг – круг даровитих, писмених и храбрих.
Last updated on December 30, 2014.
Published by Urban Book Circle on December 30, 2014
Urban Book Circle® (UBC)