Слика за Скали / Предраг Марковић

КОЛУМНЕ – „Слика за Скали” – из личног „досијеа икс” – Предраг Марковић, књижевник, новинар и издавач.

УКК · КЊИЖЕВНОСТ · КОЛУМНЕ · ПОЕЗИЈА · ИНТЕРВЈУ · АРТ · ПОЗОРИШТЕ · МЕЛОДИЈА ·

МИСАО · ФОТОГРАФИЈА · РУБРИКЕ · ЖИВОТ · СПОРТ · ВИЦ НА ШПИЦ · ДОГАЂАЈИ ·

КОЛУМНЕ

Слика за Скали – Предраг Марковић

„И ова, насловна фотографија ће многима ’говорити више’. (Послали су ми је после свечаности полагања венаца у Марићевића јарузи, у Орашцу, на Дан државности 15. фебруара 2015. г.)” – Предраг Марковић, књижевник, новинар, књижевни критичар и издавач, почасни члан Урбаног књижевног круга. / Фотографија: из архиве Предрага Марковића.

КЊИЖЕВНОСТ

LITERATURE

„Барем једном вам се догодило да поверујете како нека фотографија сведочи у корист вашег мишљења. И говори ’више од хиљаду речи’. А испостави се да сведочи само о вашој предрасуди. Или о вашој жељи. Жељи да сте били лепши, успешнији, бољи. (И да ћете то поново бити, или да ће бар други то у/видети.) Испостави се да је фотографија најчешће само слика, приказа, још чешће обрис жанр-сцене у раму на коју пројектујемо слике својих предрасуда. Зато је корисно, у свести, увек имати једно сумњало (агенткињу Скали из ’Досијеа икс’) које подсећа да слика ’говори више’, али, ако је погледате само као фотографију, често ’говори другачије’. Фотографија, мада бележи распоред лица и ствари у простору, у ствари сведочи само о тренутку времена у коме је настала.” – Предраг Марковић, књижевник, новинар, књижевни критичар и издавач, пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.

Предраг Марковић

– колУМНЕ –

Урбани књижевни круг® (УКК)

Предраг Марковић,
књижевник и новинар

Слика за Скали

– из личног „досијеа икс” –

Барем једном вам се догодило да поверујете како нека фотографија сведочи у корист вашег мишљења. И говори „више од хиљаду речи”. А испостави се да сведочи само о вашој предрасуди. Или о вашој жељи. Жељи да сте били лепши, успешнији, бољи. (И да ћете то поново бити, или да ће бар други то у/видети.) Испостави се да је фотографија најчешће само слика, приказа, још чешће обрис жанр-сцене у раму на коју пројектујемо слике својих предрасуда. Зато је корисно, у свести, увек имати једно сумњало (агенткињу Скали из „Досијеа икс”) које подсећа да слика „говори више”, али, ако је погледате само као фотографију, често „говори другачије”. Фотографија, мада бележи распоред лица и ствари у простору, у ствари сведочи само о тренутку времена у коме је настала.

Овде не говорим о естетском аспекту. Мајстор покретне слике, Живојин Павловић, пре скоро 50 година, описао је кадар, црно-белу фотографију смрти, спровода, кроз дрворед, са обрисом гробља и катедрале на хоризонту, са симетричним распоредом светлости и сенки, коју нужно доживљавамо као лепо, и фотографију живота у колору, бебину главу која се у мрљама крви и планцете помаља из утробе, и коју доживљавамо као ружно (?!).

Ових дана, многи су поставили фотографију (из архиве МИЈ) на којој се види (окренуто леђима, постранце, у црној одори) православно свештено лице, дубоко наклоњено, као да се спрема да пољуби руку усправног, обасјаног светлом, у светлом оделу (на корак од њега, стрпљиво осмехнута дама у пратњи), мушкарца високо подигнуте главе. Тај мушкарац је центар жанр-сцене и у њему лако препознајете рану елеганцију председника СФРЈ. Све остало, уписујете сходно жељи или предрасуди. И корисници фејсбука су уписивали. (О нашој цркви, држави, срећној прошлости...) А онда сам, у коментару, упитао: зар то није фотографија из серије сусрета „несврстаних” на којој гост, председник Кипра, архиепископ Макариос, уз дубок наклон поздравља домаћина, председника водеће државе „несврстаних”? Коментари су престали јер су сви схватили да фотографија не „говори више” већ „говори другачије” и говори „само” о прошлости. (А могао сам да питам: зар то није онај „црвени поп”, или маскирани статиста из агит-проп фотографија – попут савремених ботова – и то „другачије” би свађалачки „проговорило” о садашњости.)

И ова, насловна фотографија ће многима „говорити више”. (Послали су ми је после свечаности полагања венаца у Марићевића јарузи, у Орашцу, на Дан државности 15. фебруара 2015. г.) Корачам, „с руком на срцу”, у пратњи владике шумадијског Јована. Значење за све остало – строј, врсте униформи, заставе и камере – упишите сходно жељама и предрасудама.

А фотографија, у ствари, сведочи о покушају да се спречи предрасуда коју (независно од „режима”) већ годинама „службе” успешно стварају преко медија. Наиме, већ рутински, са прослава у Орашцу (као и на Опленцу), уместо кључних порука о стварању модерне Србије, емитују се увредљиви повици, скандирање парола и претњи. Како се не би видела лица „у цивилу” (по правилу иста, као и код тзв. изјава „случајних пролазника” који дају подршку), за тзв. „покривање”, дакле слику, користе се снимци „униформисаних” припадника, и њихове иконографије, најчешће Равногорског покрета док поздрављају или певају.

„И ова, насловна фотографија ће многима ’говорити више’. (Послали су ми је после свечаности полагања венаца у Марићевића јарузи, у Орашцу, на Дан државности 15. фебруара 2015. г.)” – Предраг Марковић, књижевник, новинар, књижевни критичар и издавач, пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.

Пошто су схватили узалудност демантија, људи из Равногорског покрета (ако не грешим) ове године су одлучили да таквом вишегодишњем подметању доскоче. Уместо да се прво поклоне сенима устаника у Орашцу, а потом присуствују служењу помена и полагању венаца на Карађорђев гроб, обрнули су званични редослед. Одали су, у рано јутро, пошту вожду у Цркви Св. Ђорђа на Опленцу, а потом марширали у част устаника до Орашца, где су, по плану, стигли када је званична свечаност завршена. (Владика и ја, очито, већ журимо, свако ка својим колима, за Опленац.)

Дакле, на фотографији се, у ствари, види тренутак када они, постројени са стране спомен-дома у Орашцу, чекају да се грађани, званице и камере разиђу, како би – неометани злоупотребом за туђе циљеве – сами, на достојан начин, сишли у Марићевића јаругу и одали почаст вожду, устаницима, и држави у чије традиције верују.

Предраг Марковић,
књижевник и новинар

__________________________

К О Н Т А К Т
Урбани књижевни круг (УКК)

__________________________

Предраг Марковић / Фотографија: из архиве Урбаног књижевног круга.

ПОЧАСНИ ЧЛАН УКК ЗА КРУГ УКК

Предраг Марковић,
књижевник, новинар, књижевни критичар и издавач,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга

2015.

КОЛУМНЕ

Слика за Скали

Прича о фотографији из личног „досијеа икс”.

Јавно и приватно

Прича о разлогу за насловну фотографију.

К О М Е Н Т А Р И

Прочитајте правила коришћења – на енглеском језику (Terms and Conditions, Privacy Policy, Disclaimer) – пре него што пошаљете коментар. Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Круга УКК” – онлајн часописа примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, задржава право да – уколико их процени као неумесне – скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или сарадника и чланова Урбаног књижевног круга и чланова редакције „Круга УКК”, као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Урбани књижевни круг и „Круг УКК” нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара прочитали и разумели правила коришћења која су искључиво на енглеском језику – и потврдили сагласност са наведеним правилима.

Note: The Urban Book Circle does not necessarily endorse any of the views posted. By submitting your comments, you acknowledge that the Urban Book Circle has the right to reproduce, broadcast and publicize those comments or any part thereof in any manner whatsoever. Please note that comments are moderated and published according to our Terms and Conditions.