СЕЋАЊЕ – Дане Орлић.
|
Urban Book Circle® (UBC)
|
Ђурађ Вујчић,
писац и преводилац |
Сећање на Данета Орлића
У четвртак 27. фебруара 2020. године у време Часног поста, упокојио се у Торонту у 96. години Дане Орлић, четнички борац из Другог светског рата.
Покојни Дане Орлић рођен је 29. фебруара 1924. године у многобројној српској породици у личким Главацама код Оточца у Гацкој долини. Пошто је рођен у преступној години, у матичној књизи је 15. фебруар уписан као дан рођења.
Други светски рат је провео као четнички борац а после рата је као расељено лице (displaced person) провео три године у логорима у Италији и Немачкој после чега се, 1948. године, преселио у Енглеску где је наставио школовање. У Енглеској је живео неколико година и усавршио енглески језик. После тога се настанио у Канади – прво у Виндзору затим у Ошави где је 37 година радио у компанији Џенерал моторс. После извесног времена, довео је и свог оца Николу (10. децембар 1896 — 17. јануар 1971) који је сахрањен на гробљу Јунион у Ошави.
У Канади се оженио својом дивном супругом Стаком (рођ. Бабић; 1926–2014) из личког села Мазин. Чика Дане је био захвалан грађанин Канаде али никада није заборавио родни крај и цео живот је био веран српству и православљу. Био је и активан члан Покрета српских четника Равне Горе (одбор Торонто).
Био је један од оснивача и тутора Црквено-школске општине Светог Арсенија Сремца у Витбију. Због несебичног и неуморног пожртвовања и заслуга, протојереј-ставрофор Милован Средојевић му је за време свог службовања у цркви у Витбију дао титулу доживотног почасног председника црквено-школске општине.
Породица, пријатељи и познаници чика Данета Орлића су се опростили од њега 3. марта 2020. у погребном заводу „Mount Lawn” у Витбију. Идућег дана је одржано опело у Цркви Светог Арсенија Сремца у Витбију.
После опела, беседу је одржао протонамесник Милош Пурић (надлежни парох цркве у Витбију) који је рекао да је чика Дане био диван човек и човек пун љубави и доброте који је волео Бога и све људе око себе. Прота Милош је рекао да никада неће заборавити са каквом радошћу и са каквом љубављу га је дочекао чика Дане када би га посећивао и да би био видно радостан и узбуђен што га је посетио свештеник Српске православне цркве. Прота Милош је рекао да верује да је чика Дане својом добротом и љубављу заслужио код Господа Бога вечни и непролазни живот – живот у коме нема туге, патње и бола. Такође је рекао да, иако нам је тешко што се опраштамо с њим, треба да будемо и радосни што је он сада у вечном и бољем животу него што смо ми.
На молбу проте Милоша, за реч се јавио и некадашњи председник црквено-школске општине у Витбију Светозар Јовановић. Између осталог, истакао је доброту чика Данета и рекао да су, иако без своје деце, чика Дане и тета Стака много волели децу и деца њих. Такође је истакао и Данетове бивше комшије из Ошаве Френка и Лису ДиМалта који су га волели, поштовали и редовно обилазили.
Поворка је затим кренула до Манастира Светог Преображења Господњег у Милтону где је чика Дане сахрањен поред своје супруге Стаке.
Када би се опраштао са људима, чика Дане би говорио „немој се мењати” тиме дајући свој лични печат истичући посебност и вредност свакога човека. Био је благ човек тихе нарави и младалачког духа због чега су га и породица и пријатељи из милошти звали Дени бој (Danny Boy).
Чика Дане, Бог да ти душу прости! Вјечнаја памјат!
Покојни Дане Орлић рођен је 29. фебруара 1924. године у многобројној српској породици у личким Главацама код Оточца у Гацкој долини. Пошто је рођен у преступној години, у матичној књизи је 15. фебруар уписан као дан рођења.
Други светски рат је провео као четнички борац а после рата је као расељено лице (displaced person) провео три године у логорима у Италији и Немачкој после чега се, 1948. године, преселио у Енглеску где је наставио школовање. У Енглеској је живео неколико година и усавршио енглески језик. После тога се настанио у Канади – прво у Виндзору затим у Ошави где је 37 година радио у компанији Џенерал моторс. После извесног времена, довео је и свог оца Николу (10. децембар 1896 — 17. јануар 1971) који је сахрањен на гробљу Јунион у Ошави.
У Канади се оженио својом дивном супругом Стаком (рођ. Бабић; 1926–2014) из личког села Мазин. Чика Дане је био захвалан грађанин Канаде али никада није заборавио родни крај и цео живот је био веран српству и православљу. Био је и активан члан Покрета српских четника Равне Горе (одбор Торонто).
Био је један од оснивача и тутора Црквено-школске општине Светог Арсенија Сремца у Витбију. Због несебичног и неуморног пожртвовања и заслуга, протојереј-ставрофор Милован Средојевић му је за време свог службовања у цркви у Витбију дао титулу доживотног почасног председника црквено-школске општине.
Породица, пријатељи и познаници чика Данета Орлића су се опростили од њега 3. марта 2020. у погребном заводу „Mount Lawn” у Витбију. Идућег дана је одржано опело у Цркви Светог Арсенија Сремца у Витбију.
После опела, беседу је одржао протонамесник Милош Пурић (надлежни парох цркве у Витбију) који је рекао да је чика Дане био диван човек и човек пун љубави и доброте који је волео Бога и све људе око себе. Прота Милош је рекао да никада неће заборавити са каквом радошћу и са каквом љубављу га је дочекао чика Дане када би га посећивао и да би био видно радостан и узбуђен што га је посетио свештеник Српске православне цркве. Прота Милош је рекао да верује да је чика Дане својом добротом и љубављу заслужио код Господа Бога вечни и непролазни живот – живот у коме нема туге, патње и бола. Такође је рекао да, иако нам је тешко што се опраштамо с њим, треба да будемо и радосни што је он сада у вечном и бољем животу него што смо ми.
На молбу проте Милоша, за реч се јавио и некадашњи председник црквено-школске општине у Витбију Светозар Јовановић. Између осталог, истакао је доброту чика Данета и рекао да су, иако без своје деце, чика Дане и тета Стака много волели децу и деца њих. Такође је истакао и Данетове бивше комшије из Ошаве Френка и Лису ДиМалта који су га волели, поштовали и редовно обилазили.
Поворка је затим кренула до Манастира Светог Преображења Господњег у Милтону где је чика Дане сахрањен поред своје супруге Стаке.
Када би се опраштао са људима, чика Дане би говорио „немој се мењати” тиме дајући свој лични печат истичући посебност и вредност свакога човека. Био је благ човек тихе нарави и младалачког духа због чега су га и породица и пријатељи из милошти звали Дени бој (Danny Boy).
Чика Дане, Бог да ти душу прости! Вјечнаја памјат!
|
__________________________
__________________________
|
|
__________________________
__________________________
__________________________
|
|
Note: The Urban Book Circle does not necessarily endorse any of the views posted. By submitting your comments, you acknowledge that the Urban Book Circle has the right to reproduce, broadcast and publicize those comments or any part thereof in any manner whatsoever. Please note that comments are moderated and published according to our Terms and Conditions.
|
Сећање на Данета Орлића
|
|
|
|
Last updated on July 13, 2021.
Published by Urban Book Circle on March 24, 2020 Urban Book Circle® (UBC) |
· Edited by Djuradj “George” Vujcic, Danijela Kovacevic Mikic and Prvoslav “Pearse” Vujcic ·
· Design & Artwork by Prvoslav “Pearse” Vujcic and Djuradj “George” Vujcic ·
· Illustrated by Jefimija “Mia” Vujcic ·
All rights reserved. Copyright © Urban Book Circle®
· Design & Artwork by Prvoslav “Pearse” Vujcic and Djuradj “George” Vujcic ·
· Illustrated by Jefimija “Mia” Vujcic ·
All rights reserved. Copyright © Urban Book Circle®
