МИСАО · ФОТОГРАФИЈА · ЖИВОТ · СПОРТ · ВИЦ НА ШПИЦ · ДОГАЂАЈИ · HOME PAGE ·
|
|
- Урбани књижевни круг (УКК) је књижевно друштво са седиштем у Канади. УКК окупља писце и уметнике широм света. УКК тренутно има сараднике и почасне чланове у Канади, Ирској, Србији, Сједињеним Америчким Државама, Словенији, Црној Гори, Енглеској, Босни и Херцеговини, Хрватској, Македонији, Индији, Италији, Француској, Израелу – и наставља са експанзијом.
Сетна музика гудача
Београд,
Србија – „Хотел Европа” Синише Ковачевића, Београдско драмско позориште.
„Хотел Европа” Синише Ковачевића је сентиментална трагикомедија
разуђене структуре, написана 1980. године, када се њена радња и дешава.
Лабаво повезани догађаји се одвијају у пансиону, а њихови актери су
преовлађујуће стари људи, припадници различитих европских нација.
Основне теме комада су универзалне, суочавање са пролазношћу, старошћу,
усамљеношћу, док он има наративно–драмску структуру, доноси спој
приповедања и драмске игре. Радња и ликови су обавијени дискретним
шармом носталгије, сетним осећањем пролазности, молским тоновима израза
самоће. Тај лирски дах је највећа вредност текста. Осим тога, он нема у
себи значајну, опипљиву драматичност, због чега се исцепкана радња губи у
магли општости, не држећи чврсто пажњу читаоца, односно гледаоца
представе.
|
|
Редитељ Синиша Ковачевић је свој текст на сцену Београдског драмског
позоришта поставио стилизовано, удаљено, делимично и гротескно. У
пластичним цртама је обликовао станаре пансиона или хотела „Европа”,
правећи од њих више фигуре, типове, него стварне, живе ликове. Слободан
Бода Нинковић искусно игра продорног и ауторитативног, иако помало
истрошеног, зарђалог Енглеза Џонатана Смита, главног приповедача и
учесника радње, станара пансиона са дугим стажом. Даница Ристовски је
донела строги и крути, у обрисима и арогантни лик власнице пансиона,
Немице Биргит Блаб. Јелена Чворовић Пауновић је нежно представила
танушну Францускињу Емилију, љубитељку чипки и порнића, а Борис
Радмиловић дрчног Шпанца Хуана, љубитеља ноћних дама. Небојша Љубишић
игра Италијана, капетана Ђузепеа, а Добрила Илић и Азра Ченгић две круте
сестре Данкиње, Анке и Гертруде Клајсен. Скромнијег Холанђанина Матијаса, љубитеља пецања, представља Драгослав Илић, Аустријанца Јозефа Прихаску, добродржећег и углађеног професора музике, Зоран Симоновић, а одбаченог Турчина Сулејмана Зоран Ђорђевић (он игра и епизоде поштара, мајстора, свештеника). Сви ови глумци солидно играју на пољу стилизације, исушено, без психолошки веродостојних емоција.
Нешто другачије, мало ближе реализму, наступа Матеја Поповић, у улози разбарушеног млађег песника Александра, сазданог од страсти и љубави према Марији коју путем телефона покушава поново да освоји. Но, ни његова осећајност није психолошки тачна, већ је и она претерана, у складу са опште театрализованим стилом игре. Посебан извор гротескног хумора је Фифи, Ђузепеов пас, који је на сцени комички ефектно представљен, као гломазна статуа џукеле од два метра, светлеће црвених очију.
Сценографија Миодрага Табачког одговара пластичном стилу игре, музејска је и декадентна, попут Европе. Седам доминантних врата, од соба пансиона, илустровано је фотографијама које грубо, иронично, представљају државе станара. Врата Францускиње осликана су Ајфеловом кулом, Енглеза Биг Беном, Шпанца силуетом бика са идиличном позадином заласка сунца итд. Сетна музика гудача наглашава кључно осећање болне пролазности (композитор Кристина Ковач).
Европа је данас врло трусан простор, уздрман у геополитичком, економском, културолошком смислу, крцат противуречностима и кризама које траже дубље сагледавање ствари. Од драме и позоришта очекујемо да одражавају те напетости, да буду смислено и подстицајно место постављања питања и истраживања могућих одговора, да учествују у разматрању начина ослобађања од бројних тескоба које притискају данашњег Европљанина, и посебно Србина који је на путу укрцавања у Европску унију. Ова драма и представа, са друге стране, не нуде тај потребни одраз нагомиланих тензија, већ дају један лагани и бледуњави поглед на Европу, иако зачињен иронијом. Зато оне не остављају дубљи траг у свести данашњег гледаоца, запетљаног у мрежи несигурности које траже растерећење.
Нешто другачије, мало ближе реализму, наступа Матеја Поповић, у улози разбарушеног млађег песника Александра, сазданог од страсти и љубави према Марији коју путем телефона покушава поново да освоји. Но, ни његова осећајност није психолошки тачна, већ је и она претерана, у складу са опште театрализованим стилом игре. Посебан извор гротескног хумора је Фифи, Ђузепеов пас, који је на сцени комички ефектно представљен, као гломазна статуа џукеле од два метра, светлеће црвених очију.
Сценографија Миодрага Табачког одговара пластичном стилу игре, музејска је и декадентна, попут Европе. Седам доминантних врата, од соба пансиона, илустровано је фотографијама које грубо, иронично, представљају државе станара. Врата Францускиње осликана су Ајфеловом кулом, Енглеза Биг Беном, Шпанца силуетом бика са идиличном позадином заласка сунца итд. Сетна музика гудача наглашава кључно осећање болне пролазности (композитор Кристина Ковач).
Европа је данас врло трусан простор, уздрман у геополитичком, економском, културолошком смислу, крцат противуречностима и кризама које траже дубље сагледавање ствари. Од драме и позоришта очекујемо да одражавају те напетости, да буду смислено и подстицајно место постављања питања и истраживања могућих одговора, да учествују у разматрању начина ослобађања од бројних тескоба које притискају данашњег Европљанина, и посебно Србина који је на путу укрцавања у Европску унију. Ова драма и представа, са друге стране, не нуде тај потребни одраз нагомиланих тензија, већ дају један лагани и бледуњави поглед на Европу, иако зачињен иронијом. Зато оне не остављају дубљи траг у свести данашњег гледаоца, запетљаног у мрежи несигурности које траже растерећење.
__________________________
__________________________
|
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар __________________________
__________________________
|
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
Београд, Србија – „Хотел Европа” Синише Ковачевића, Београдско драмско позориште.
Београд, Србија – „Бајка о позоришту”, Владимир Ђурђевић – Марко Мисирача, Звездара театар и „Родољубац”, Милован Витезовић – Небојша Брадић, Звездара театар.
„Кратка прича о антихристу” – представа редитеља Андраша Урбана, настала према мотивима дела „Три разговора” Владимира Соловјева – продукција: Битеф театар, Београд, Србија.
„Јање / Кокош / Орао” – копродукција хрватских, босанских и српских позоришних институција – три представе које се баве темом ратова и њихових последица.
Подгорица, Црна Гора – „Урнебесна трагедија” Душана Ковачевића, редитељ Вељко Мићуновић, Црногорско народно позориште.
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
Београд, Србија – „Догвил”, сценска адаптација филма Ларса фон Трира, редитељ Кокан Младеновић, Миксер хаус и „Ибзенов Непријатељ народа као Брехтов поучни комад”, аутор и редитељ Златко Паковић, Центар за културну деконтаминацију.
Београд, Србија – „Казимир и Каролина”, према драми Едена фон Хорвата, режија Снежана Тришић, Атеље 212. Драма Едена фон Хорвата (1932) је друштвено-критичка хроника малограђанштине у време успона нацизма.
|
Београд, Србија – „Дневник о Чарнојевићу”, према роману Милоша Црњанског, режија Милош Лолић, Југословенско драмско позориште. Текст је донео сусрет прозе и поезије, епског и лирског, претапање јаве и сна...
|
Београд, Србија – „Волво камиони”, према роману Ерленда Луа, режија Маја Малетковић, Атеље 212, сцена „Петар Краљ” и „Чехов је Толстоју рекао збогом”, према драмском тексту Мира Гаврана, режија Ирфан Менсур, Битеф театар.
|
Београд, Србија – Мини-фестивал „Пали анђео историје 1914–2014”, ЈДП: „1914“, редитељ Роберт Вилсон, Народно позориште у Прагу и „Талерхоф”, редитељ Ана Бадора, Шаушпилхаус, Грац.
|
Београд, Србија – „Пут у Дамаск”, аутор Аугуст Стриндберг – режија Никита Миливојевић, Народно позориште у Београду. Први део Стриндбергове трилогије „Пут у Дамаск” (1898).
|
„Три класе и госпођа Нушић”, Владимир Ђурђевић – Милица Краљ, Београдско драмско позориште и „Ожалошћена породица”, Бранислав Нушић – Марко Манојловић, Атеље 212.
|
Стокхолм, Шведска – У организацији Шведског института од 2. до 5. новембра реализован је програм „Шведска сцена” у оквиру којег су представљени савремени трендови у шведском позоришту.
|
Стокхолм, Шведска – У организацији Шведског института од 2. до 5. новембра реализован је програм „Шведска сцена” у оквиру којег су представљени савремени трендови у шведском позоришту.
|
Нушићу у част – на сцени „Раша Плаовић” Народног позоришта „Књига друга”, премијера и „Кабаре Нушић”, Позориште Тимочке Крајине „Зоран Радмиловић”, Зајечар, гостовање.
|
Бертолд Брехт, Курт Вајл – „Опера за три гроша”, режија Томи Јанежич, копродукција Краљевско позориште Зетски дом, Цетиње, Црна Гора и Српско народно позориште, Нови Сад, Србија.
|
48. Битеф – „Александра Зец”, Оливер Фрљић, ХКД театар, Ријека и „Полудела локомотива”, текст Станислав Игнаци Виткијевич, режија Јернеј Лоренци, Словенско народно гледалишче Љубљана.
|
48. Битеф – „Гробница за Бориса Давидовича”, према насловној новели из Кишове истоимене збирке новела (1976), режија Ивица Буљан, копродукција Хартефакт, „Битеф театар”.
|
48. Битеф – „Прошлост је сада”, редитељке Корине Мајер, Базел, Швајцарска и продукција „Бојно поље сећања 1914–2014” аутора Ханса Вернера Крезингера и Регине Дуре, Берлин, Немачка.
|
_48. Битеф – „(А)полонија”, Кжиштоф Варликовски, Нови театар, Варшава, Пољска и „Наш разред”, Тадеуш Слобођанек – Јана Рос, Литванско национално драмско позориште, Вилњус.
|
48. Битеф – Представа „А где је револуција стоко” редитеља Борута Шепаровића, премијерно изведена продукција која је отворила 48. Битеф, на сцени Дома омладине, у Београду.
|
Единбург, Шкотска – Фринџ фестивал је одржан од 1. до 25. августа 2014. године. Са 3.193 различите представе, направљен је фасцинантан рекорд – овогодишњи програм је имао највише представа у историји Фринџа!
|
Единбург, Шкотска – У завршници позоришног програма Единбуршког интернационалног фестивала приказане су две премијере, „Хелен Лоренс” и „Слатки мамбо”. „Хелен Лоренс” је продукција Канадске сцене, групе основане 1987. године у Торонту (Канада).
|
Единбург, Шкотска – Овогодишњи Фринџ фестивал, одржан од 1. до 25. августа 2014. године, поново је, по фасцинантном броју наступа, потврдио да је (необориво) реч о најквантитативнијој театарској смотри на свету.
|
Единбург, Шкотска – Единбуршки интернационални фестивал, од 8. до 31. августа, посвећен је стогодишњици Великог рата.
|
Будва, Црна Гора – Званичан програм овогодишњег, 28. издања фестивала „Град театар” затворен је извођењем „Опере ултиме” редитеља Кокана Младеновића.
|
Будва, Црна Гора – Град театар Будва: премијера Чеховљеве „Три сестре” у Цркви Свете Марије, у режији и адаптацији Ане Вукотић и Слободана Милатовића.
|
Тиват, Црна Гора – У оквиру фестивала „Пургаторије”, у Центру за културу премијерно је изведена представа „Провиденца”, настала на основу Чеховљевог „Ујка Вање”, у адаптацији Стевана Копривице и режији Егона Савина; продукција Центар за културу Тиват.
|
Котор, Црна Гора – На Летњој позорници, у оквиру Међународног фестивала „Котор арт”, премијерно је изведена Брешанова „Представа Хамлета у селу Мрдуша Доња”, у режији Луке Кортине, копродукција Котор арта и Црногорског народног позоришта.
|
Представа „Шекспирова наушница” Љубише Ристића, према текстовима Јонеска, Бејкона и Шекспира. Основну драматуршку линију ствара Јонескова антидрама „Ћелава певачица”, сцене из Шекспирових драма и делови из филозофских расправа Френсиса Бејкона, из дела „Нови органон”.
|
Чортановци, Србија – Фестивал „Нови тврђава театар” одржан је у Вили „Станковић” у Чортановцима код Инђије, од 5. до 9. јула, у прилично необичним околностима. Фестивал је реализован у особеном избеглиштву, после прогона дирекције фестивала с њихове иницијалне, оснивачке адресе у Смедереву.
|
Лондон, Енглеска – У оквиру овогодишњег јубиларног 20. издања респектабилног ЛИФТ-а, Лондонског интернационалног театарског фестивала који се одржава бијенално, од 2. до 29. јуна, посебно је организован потпрограм „После рата” посвећен преиспитивању узрока и последица Првог светског рата.
|
Лондон, Енглеска – „Прст обарач метак пиштољ”, нова драма Ненада Прокића премијерно изведена у суботу 28. јуна 2014. године, тачно на стогодишњицу од атентата на Франца Фердинанда, у оквиру програма Лондонског интернационалног театарског фестивала, на сцени Уметничког центра Батерси, у јужном Лондону.
|
У оквиру овогодишњег јубиларног 20. издања ЛИФТ-а, Лондонског интернационалног театарског фестивала, организован је потпрограм „После рата”.
|
„Хамлет” редитеља Доминика Дромгула и Била Бакхурста – лондонски Глоуб театар, на сцени Народног позоришта у Београду. На великој светској турнеји, Србија је 23. земља коју су посетили.
|
Мјузикл „Виктор Викторија”, према тексту Блејка Едвардса, музика Хенри Манцини, режија Михаило Вукобратовић, Позориште на Теразијама.
|
Београд, Србија – „Змајеубице”, представа настала према тексту Милене Марковић, режија Ива Милошевић, Југословенско драмско позориште.
|
Стеријино позорјe – „Принцип (мали ми је ово гроб)”, према драми Биљане Србљановић, у тумачењу пољског редитеља Михала Задаре и извођењу бечког позоришта Шаушпилхаус.
|
Стеријино позорјe – „Још увек олуја”, драма Петера Хандкеа, на сцени Српског народног позоришта, у извођењу Словенског народног гледалишча из Љубљане.
|
Стеријино позорјe – „Ожалошћена породица”, према комедији Бранислава Нушића, у редитељском тумачењу Николе Пејаковића, а у извођењу ансамбла Народног позоришта Републике Српске из Бањалуке.
|
Београд, Србија – „Кад су цветале тикве”, представа настала према забрањиваној драми „Кад су цветале тикве” Драгослава Михаиловића (1969), режија Бобан Скерлић, Београдско драмско позориште.
|
„Оставите поруку или Бегунци”, према мотивима из романа „У старини име му беше Хемус” Борислава Чичовачког, текст и режија Вида Огњеновић, Српско народно позориште, Нови Сад.
|
„Мизери”, по мотивима романа Стивена Кинга, редитељ Петар Поповић и „Славна Флоренс”, према тексту Питера Квилтера, режија Ђурђа Тешић, Атеље 212, Сцена „Петар Краљ”.
|
Представа „Код вечите славине”, по тексту Момчила Настасијевића, у адаптацији Слободана Обрадовића и режији Милана Нешковића; Сценa „Раша Плаовић”, Народно позориште у Београду.
|
„Рођендан господина Нушића”, Душан Ковачевић – Небојша Брадић, Звездара театар. Радња је смештена у скадарлијску кафану „Златни пехар”, где Нушић свраћа на свој шездесети рођендан.
|
У Прешерновом гледалишчу у Крању је 27. марта 2014. године отворен 44. фестивал Недеља словеначке драме. Представе Јернеја Лоренција, Душана Јовановића, Матјажа Бергера.
|
Представа „Мали ми је овај гроб”, према најновијој дводелној драми књижевнице Биљане Србљановић, режија Дино Мустафић, копродукција Хартефакт, Битеф театар, Камерни театар 55, Казалиште Ulysses.
|
„Уносно место”, према тексту Александра Николајевича Островског, редитељ Егон Савин, Југословенско драмско позориште.
|
Београд, Србија – „Август у округу Осејџ”, представа према истоименој драми америчког писца и глумца Трејсија Летса (2007), режија Љиљана Тодоровић, Атеље 212.
|
Представа „Неопланта”, према роману Ласла Вегела, редитељ Андраш Урбан, драматург Ката Ђармати, Новосадско позориште (Ујвидеки синхаз).
|
Дом омладине Београда: „Бања Робија”, продукција АпсАрт – Центар за позоришна истраживања, и „Мерлинкина исповест”, према тексту Миладина Шеварлића, редитељ Стеван Бодрожа.
|
Београд, Србија – „Наши синови”, представа према натуралистичкој драми Војислава М. Јовановића Марамбоа (1906), адаптација и режија Татјана Мандић Ригонат, Народно позориште у Београду, сцена „Раша Плаовић”.
|
„Случајеви – Изгубљени у Србији”, ауторски пројекат редитеља Кокана Младеновића, Омладинско позориште Дадов. Актери и извођачи представе су деца узраста између десет и двадесет година.
|
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
Мисли – др Ане Тасић, театролога и позоришног критичара – о позоришту. Позориште, по дефиницији, треба да мења наше ставове, да изазива конвенције и клишее, да нас суочава са истином, подсећа на историју...
|
Србија – „Маратонци трче почасни круг”, аутор Душан Ковачевић (1972), режија Милица Краљ, Звездара театар и представа „Коштана”, аутор Борисав Станковић, режија Андраш Урбан, Народно позориште Суботица.
|
„Los Jugoslavos”, Хуан Мајорга – Стеван Бодрожа, копродукција Народно позориште из Ужица, Пулс театар из Лазаревца и Битеф театар; представа „Издаја”, Харолд Пинтер – Горан Шушљик, ЈДП.
|
Београд, Србија – Трилогија „Passport” редитеља Андраша Урбана, у продукцији суботичког позоришта „Деже Костолањи”, београдска премијера на сцени Битеф театра.
|
Београд, Србија – „Српска трилогија”, по роману Стевана Јаковљевића, драматизација Миодраг и Светолик Никачевић, режија Славенко Салетовић; Народно позориште у Београду.
|
Прочитајте правила коришћења – на енглеском језику (Terms and Conditions, Privacy Policy, Disclaimer) – пре него што пошаљете коментар. Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Круга УКК” – онлајн часописа примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, задржава право да – уколико их процени као неумесне – скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или сарадника и чланова Урбаног књижевног круга и чланова редакције „Круга УКК”, као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Урбани књижевни круг и „Круг УКК” нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара прочитали и разумели правила коришћења која су искључиво на енглеском језику – и потврдили сагласност са наведеним правилима.
|
Note: The Urban Book Circle does not necessarily endorse any of the views posted. By submitting your comments, you acknowledge that the Urban Book Circle has the right to reproduce, broadcast and publicize those comments or any part thereof in any manner whatsoever. Please note that comments are moderated and published according to our Terms and Conditions.
|
Сетна музика гудача – др Ана Тасић
|
- Марија Ахерн | Торонто, Онтарио, Канада | 1. фебруар 2015.
· Theatre criticism & Photographs: Ana Tasic / All rights reserved 2015. Copyright © Ana Tasic ·
· Photos of Hotel Evropa courtesy of Beogradsko dramsko pozoriste
All rights reserved 2015. Copyright © Beogradsko dramsko pozoriste ·
All rights reserved 2015. Copyright © Beogradsko dramsko pozoriste ·
· Published on Urban Book Circle · Published on Politika Online ·
· Design & Artwork by Djuradj Vujcic and Prvoslav Vujcic · Illustrated by Sarah Riordan and Deidre McAuliffe ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
All rights reserved 2015. Copyright © Urban Book Circle®
Урбани књижевни круг – круг даровитих, писмених и храбрих.
Last updated on February 1, 2015.
Published by Urban Book Circle on February 1, 2015 Urban Book Circle® (UBC) |