Невероватно је како неке давно написане речи могу да разгоре пламен најлепших сећања на моје и српске дане Поноса...
Реч о садржају
Пре неки дан ми је (а уз фотографију у униформи „из оних времена”) Ђурађ Вујчић, мој драги пријатељ из Канаде, поставио на „профил” с друштвене мреже овај давни цитат.
Невероватно је како неке давно написане речи могу да разгоре пламен најлепших сећања на моје и српске дане Поноса...
Па да их, поново, сви заједно прочитамо и подсетимо се:
Ево једног цитата о драгом ми Драгославу Бокану из једног броја крагујевачких ’Погледа’ (август 1992). Ово сам неким чудом успео да нађем, сигурно има још много тога. Надам се да ми Драгослав неће замерити:
„Присуство Драгослава Бокана на овим просторима је веома значајно. Тридесетогодишњи дипломац на ФДУ и постдипломац филозофије, командант Белих орлова – добровољачких формација које играју врло битну улогу на многим српским фронтовима – однедавно је држављанин Српске републике БиХ. Бокановом присуству овде се придаје велики значај, јер овдашњи Срби који бију одсудну битку знају да је Београд који их је заборавио препун ратних дезертера. Србин који долази из тог Београда да се бори заједно са њима представља снажну моралну инфузију. Додају ли се томе ’Бијели орлови’ како их овде зову, не треба да чуди одушевљење које изазива његово појављивање на положајима и камповима, на улици али и поштовање које му указују вође овдашњих покрета.”
Како то све чудно и чудесно звучи!
Још кад би имало неки значај за многе међу овдашњим „србским националистима”, тако склоним небратском и нељудском омаловажавању свега што је какав-такав живи доказ да српство још увек није пропало и постало празна реч без икаквог садржаја.
Невероватно је како неке давно написане речи могу да разгоре пламен најлепших сећања на моје и српске дане Поноса...
Па да их, поново, сви заједно прочитамо и подсетимо се:
Ево једног цитата о драгом ми Драгославу Бокану из једног броја крагујевачких ’Погледа’ (август 1992). Ово сам неким чудом успео да нађем, сигурно има још много тога. Надам се да ми Драгослав неће замерити:
„Присуство Драгослава Бокана на овим просторима је веома значајно. Тридесетогодишњи дипломац на ФДУ и постдипломац филозофије, командант Белих орлова – добровољачких формација које играју врло битну улогу на многим српским фронтовима – однедавно је држављанин Српске републике БиХ. Бокановом присуству овде се придаје велики значај, јер овдашњи Срби који бију одсудну битку знају да је Београд који их је заборавио препун ратних дезертера. Србин који долази из тог Београда да се бори заједно са њима представља снажну моралну инфузију. Додају ли се томе ’Бијели орлови’ како их овде зову, не треба да чуди одушевљење које изазива његово појављивање на положајима и камповима, на улици али и поштовање које му указују вође овдашњих покрета.”
Како то све чудно и чудесно звучи!
Још кад би имало неки значај за многе међу овдашњим „србским националистима”, тако склоним небратском и нељудском омаловажавању свега што је какав-такав живи доказ да српство још увек није пропало и постало празна реч без икаквог садржаја.
Драгослав Бокан,
филмски режисер и књижевник
__________________________
К О Н Т А К Т
Урбани књижевни круг (УКК)
филмски режисер и књижевник
__________________________
К О Н Т А К Т
Урбани књижевни круг (УКК)
Драгослав Бокан, 1992.
|
__________________________
Column & Photographs: Dragoslav Bokan
All rights reserved 2013. Copyright © Dragoslav Bokan
C O N T A C T
Published by Urban Book Circle on December 29, 2013
Urban Book Circle® (UBC)
Column & Photographs: Dragoslav Bokan
All rights reserved 2013. Copyright © Dragoslav Bokan
C O N T A C T
Published by Urban Book Circle on December 29, 2013
Urban Book Circle® (UBC)
