МИСАО · ФОТОГРАФИЈА · ЖИВОТ · СПОРТ · ВИЦ НА ШПИЦ · ДОГАЂАЈИ · HOME PAGE ·
Круг УКК® – онлајн часопис примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга®
|
|
- Урбани књижевни круг (УКК) је књижевно друштво са седиштем у Канади. УКК окупља писце и уметнике широм света. УКК тренутно има сараднике и почасне чланове у Канади, Ирској, Србији, Сједињеним Америчким Државама, Словенији, Црној Гори, Енглеској, Босни и Херцеговини, Хрватској, Македонији, Индији, Италији, Француској, Израелу, Саудијској Арабији – и наставља са експанзијом.
|
|
|
Ремек-дело
Колико пута смо употребили ову сложеницу? Oна је доказ да неке речи никада не губе вредност. Као што смо спремни да за све и свашта кажемо да је лепо, дивно, феноменално, тако умемо и да мудро застанемо када ова чудна реч треба да пређе преко усана и полети, као знак дивљења, према нечему што су нечије руке створиле... Сама реч се, ето, брани од лаке употребе. Можда је то стога што јој се не може са сигурношћу утврдити порекло. Многи лингвисти су тврдили да је та реч мађарског порекла. Мени је то природно јер одмах помислим на Листа, Адија, Петефија, Бача и друге уметнике који су остварили врхунске домете људског духа долазећи из срца Европе, изникли из чудног, азилираног народа јединственог језика. Кад чујем то звучно чаврљање са севера, најпре помислим на ветрове, равницу, чикоше, јецај виолина, коње и анђеле, но то је нека друга прича. Радикалнији лингвисти тврде да ова реч припада малобројној и реткој језичкој групи коју називају „речима-туристима”, те да је та реч из нашег језика отишла у мађарски, па се из њега вратила нама. Ако добро знате руски језик, неће вам бити страна реч „ремесл” која је префикс за све речи које описују занатство и мајсторство, а за фонетску трансформацију није тешко наћи објашњење.
|
Како год, оставимо лингвистима да се око ове речи споре.
Није спорно то да сви тежимо да за собом оставимо неки траг за који ћемо
једном, једног дана, моћи рећи (ако нико други неће) да је то „право (или мало) ремек-дело”. Ни ја нисам
у томе изузетак. Од онога
што сам урадио много тога се
претворило у ефемерни талас космичке прашине, лутајући васионом у облику
радио-таласа мојих емисија којих се још многи слушаоци сећају. Уколико се
докаже да је Ајнштајн у праву, могуће је да ћу једног дана, пловећи космосом у
ко-зна-каквом облику,
сустићи своје прве емисије, управо оне које нису снимљене. Део својих амбиција да оставим
некакав траг откривам и
у генерацијама мојих ученика из гимназије и музичке школе; све се то, ипак,
претворило у флуидно
безобличје, тешко ухватљиво, препознатљиво и видљиво. Као што ја за своје
ученике не могу рећи да су све од мене научили, тако ни они не могу за мене рећи да сам само
ја био њихов професор. Стога је боље заузети се нечим опипљивим, видљивим и
предметно јасним.
Супротно мом обичају и добром стилу, већи део овога текста јесте увод, али видећете да вреди што је тако, поготово што не тежим да ми баш свака белешка буде ремек-дело, макар се таквим делима и бавила. Лето године 1979. заувек ћу памтити по свом другару Мићи Грујићу – Груји, човеку од коjег сам много научио и који је много утицао на мене. У време када смо се још увек ословљавали са „друже”, он је одавно био господин, дете познате пожаревачке породице, одрастао у једном од оних сеновитих дворишта из срца града. Основао је први Клуб читалаца у Пожаревцу. Многи улаз у Градску библиотеку памте управо по њему. Тамо су се стварно окупљали љубитељи књиге. Често се и куповало, али још чешће свраћало – да се видимо, попричамо, узмемо мало Мићине енергије и одемо освежени новим оговарањима. Груја нас је трпео и испраћао са доброћудним осмехом и мало ко од нас га је икада видео љутог. Једног лепог поподнева у оближњим „Карпатима” водили смо само нама разумљиву филозофску расправу о пролазности, ништавилу, безвременском трајању и свему ономе што се у глави трезвењака може пробудити већ после друге чаше вина. У надметању ко ће дуже трајати у вечности, договорили смо се да свако остави за собом неки траг, нешто по чему ће га други људи памтити. Мића је остао код тога да је то његов Kлуб читалаца, а ја сам био за нешто конкретније, сликовитије. Речено – учињено. Импровизовали смо скеле од два стола које смо сваки пут растављали, уносили, износили, састављали... То нам је служило да попричамо о већ урађеном и о томе шта још треба урадити... О чему је реч? С обзиром на то да сам био један од првих чланова тог клуба, био сам више него сигуран да ће он представљати Грујину количину вечности, па сам, сходно томе, сматрао да Клуб читалаца мора имати и свој грб, као сваки прави, аристократски клуб. Повремено сам силазио са скела, одлазио до „Карпата” на пиће или у „Чикош” на бечку шницлу и печене паприке. После нешто више од месец дана потписао сам се на једном неупадљивом месту, ставио датум и сишао, одједном препун досаде, као да сваки дан сликам грбове на зидовима општинских здања. Ко је дуже потрајао? На месту тог клуба извесно време је била књижара, па фото-копирница , па онда просторија за одлагање старих ствари и прашине. Мењале су се намене и закупци, а изнад те просторије још увек стоји грб – екслибрис. Не верујем да ће се неко сетити да га префарба јер је већ у свом настајању урађен у еклектичком маниру и изгледа као да је одувек тамо и био. То га, претпостављам, штити од надобудних естета. Уосталом, ко зна... Можда стварно неко мисли да је то ремек-дело, па и не помишља да га дира. И, замало да заборавим. Пошто је у раду време умело својски да лети, ја сам донео од куће грамофон и пуштао једну једину плочу. Вероватно се сиротица истањила од силних обртаја. Била је то група „Темптејшенс”. Када смо једног дана иза ормара нашли омот те плоче, нисмо ни констатовали да се албум звао „Мастерпис”. |
|
Сигуран сам да не треба да преводим, као што сам сигуран у то да на овом свету нема случајности, али и да ћете, сасвим сигурно, другачијим очима убудуће, сада када знате како је настало, посматрати моје мало ремек-дело.
проф. Драги Ивић,
продуцент сценских делатности
продуцент сценских делатности
|
__________________________
__________________________
|
Отац и кћер – проф. Драги Ивић и проф. Наташа Ивић
|
__________________________
__________________________
__________________________
|
проф. Драги Ивић,
продуцент сценских делатности, књижевник, књижевни и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
продуцент сценских делатности, књижевник, књижевни и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
Прича о грбу првог Клуба читалаца у Пожаревцу.
О филму „Сунчаница” Никите Михалкова – проф. Драги Ивић,
продуцент сценских делатности, књижевник, књижевни и позоришни
критичар, пријатељ и сарадник – почасни члана Урбаног књижевног круга.
проф. Драги Ивић,
продуцент сценских делатности, књижевник, књижевни и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
продуцент сценских делатности, књижевник, књижевни и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
|
Прича о најбољем пријатељу човека у човеку.
|
Прича у којој се може видети оно – цело Сарајево.
|
|
Прича о парку – у Пожаревцу – и нама у њему.
|
Прича о Смиљани Гавриловић Беби, љубави из гимназије.
|
|
Прича о корзоу на коме је постојао млечни ресторан.
|
Прича о детињству.
|
|
О старом биоскопу „Култури” (сада запуштеној сали Политехничке школе у Пожаревцу).
|
О филму у коме је у главној улози град Пожаревац.
|
О барду позоришне сцене Миливоју Живановићу.
проф. Драги Ивић,
продуцент сценских делатности, књижевник, књижевни и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
продуцент сценских делатности, књижевник, књижевни и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
|
Прича о пријатељству у Русуји.
|
Прочитајте правила коришћења – на енглеском језику (Terms and Conditions, Privacy Policy, Disclaimer) – пре него што пошаљете коментар. Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Круга УКК” – онлајн часописа примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, задржава право да – уколико их процени као неумесне – скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или сарадника и чланова Урбаног књижевног круга и чланова редакције „Круга УКК”, као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Урбани књижевни круг и „Круг УКК” нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара прочитали и разумели правила коришћења која су искључиво на енглеском језику – и потврдили сагласност са наведеним правилима.
|
Note: The Urban Book Circle does not necessarily endorse any of the views posted. By submitting your comments, you acknowledge that the Urban Book Circle has the right to reproduce, broadcast and publicize those comments or any part thereof in any manner whatsoever. Please note that comments are moderated and published according to our Terms and Conditions.
|
Ремек-дело – проф. Драги Ивић
|
|
- проф. Драги Ивић, продуцент сценских делатности, књижевник, књижевни и позоришни критичар, пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга. | Пожаревац, Србија | 5. март 2015.
- Управни круг Урбаног књижевног круга | Торонто, Онтарио, Канада | 5. март 2015.
- Џон Ковачевић | Калгари, Алберта, Канада | 5. март 2015.
- Селимир Пиље Станковић | Пожаревац, Србија | 5. март 2015.
- Томислав Симић | Крушевац, Србија | 5. март 2015.
|
· Column & Photographs: Dragi Ivic / All rights reserved 2015. Copyright © Dragi Ivic ·
· Photo of Samuel Beckett’s bookshelf in the study of his apartment at the Boulevard St Jacques in Paris courtesy of John Minihan / All rights reserved 1985. Copyright © John Minihan ·
· Design & Artwork by Djuradj Vujcic and Prvoslav Vujcic · Illustrated by Sarah Riordan and Deidre McAuliffe ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
All rights reserved 2015. Copyright © Urban Book Circle®
Урбани књижевни круг – круг даровитих, писмених и храбрих.
|
Last updated on March 5, 2015.
Published by Urban Book Circle on March 4, 2015 Urban Book Circle® (UBC) |
