• Представа „Шекспирова наушница” редитеља Љубише Ристића, настала према текстовима Јонеска, Бејкона и Шекспира.
П О З О Р И Ш Н А К Р И Т И К А
Релативизација истине – др Ана Тасић
  • „Круг УКК” – онлајн часопис примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, с благословом др Ане Тасић, објављује позоришне критике др Ане Тасић, театролога и позоришног критичара, сарадника и почасног члана Урбаног књижевног круга.
  • Урбани књижевни круг (УКК) је књижевно друштво са седиштем у Канади. УКК окупља писце и уметнике широм света. УКК тренутно има сараднике и почасне чланове у Канади, Ирској, Србији, Сједињеним Америчким Државама, Словенији, Црној Гори, Енглеској, Босни и Херцеговини, Хрватској, Македонији, Индији, Италији, Француској – и наставља са експанзијом.
др Ана Тасић
Релативизација истине
ШЕКСПИРОВА НАУШНИЦА
Представа „Шекспирова наушница” редитеља Љубише Ристића настала је према текстовима Јонеска, Бејкона, Шекспира, окупљених око тема претварања и лажи у међуљудским и друштвеним односима, релативизације истине, ауторства уметничких дела, као и проблематизације сценског представљања, кроз истицање театралности и мимезе.

Основну драматуршку линију ствара Јонескова антидрама „Ћелава певачица”, но она се не изводи самостално, нити праволинијски, већ се на играње њених фрагмената лепе и сцене из Шекспирових драма, затим делови из филозофских расправа Френсиса Бејкона, из дела „Нови органон”, као и објашњења – нараторке / Мери – која би требало да гледаоцу олакшају праћење изузетно сложеног тока представе.

У већ прегусто исткан текст представе уведено је и извикивање парола, чак и на различитим језицима, па и сонгови – лајтмотив је, на пример, вишезначна песма (и химна) „Babylon is fallen” извођача Swan Arcade, са референцама на Библију, али и енглеску историју Кромвеловог доба.

Све то формира изузетно компликован драматуршки план представе, може се рећи да је она и нека врста постдрамског сценског есеја, имајући у виду и то да аутор нуди тумачења делова играних текстова кроз друге текстове.

На пример, сцена доласка Ватрогасног капетана у „Ћелавој певачици” и низ апсурда које она садржи чита се кроз референце на Бејконову теорију о идолима, племена, пећине, трга и позоришта.
Picture
Вилијам Шекспир
Даље, у неколико случајева извођење фрагмената из „Ћелаве певачице” прати играње сцена из Шекспирових комада, „Тит Андроник”, „Бура”, „Магбет”, „Ромео и Јулија”, између осталих, са наговештајима њихове значењске везе.

Ова врста интертекстуалних тумачења је неоспорно занимљива по себи, али су она, истовремено, и највеће препреке у разумевању представе, јер су самодовољна, стварају прекомпликовану структуру која није драмски и сценски делотворна.

Преамбициозна је и претешка за праћење, чак и када је гледалац добро упознат са свим делима на које се реферише. Овај проблем је посебно евидентан у првом делу представе, док механизам увезивања гомиле драмских, књижевних и филозофских фрагмената не постане јаснији.

У погледу сценског израза, Ристићева „Шекспирова наушница” сигурно има јаку енергију, коју износе глумци Лазар Јованов (Френсис Бејкон), Соња Младенов (Гђа Бејкон), Ксенија Стефановић (Мери, служавка код Смитових), Драган Станикић (Г. Мартин), Дејана Орозовић (Гђа Мартин) и Војислав Томић (Ватрогасни капетан).

Они на сцену доносе скоро један аматерски, неизбрушени ентузијазам игре, који у одређеној мери импресионира гледаоца, али је чешће неканалисан, декламативан, због чега делује и помало старомодно. Режија је слично неуједначена, саздана од приличних екстрема.

Са једне стране, у тело представе су утиснута продорна симболичка решења, на пример у случају сценографије. Централни простор игре заузима огроман кавез у којем су (симболички) заточени Бејконови, све време представе (осим глумаца, ту лете и цвркућу разне птице дајући зачудну динамику игри).

Са друге стране, редитељ је увео решења за која се може рећи да су штрчећа, мегаломанска, неодговарајућа, на пример, бучни улазак и излазак Ватрогасног капетана на мотору.
Picture
Из представе „Шекспирова наушница”
Није једноставно критички оценити представу „Шекспирова наушница”, имајући у виду да она садржи низ изазовних идеја и у извесном смислу раскошну снагу глумачке игре.

Ипак, због базичне недоследности, одсуства чврстине и постојаности редитељског приступа, праћено неадекватно сложеном драматургијом, коначног смо мишљења да представа у целини нема високе уметничке домете.
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар
Picture
др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар
__________________________
К     О     Н     Т     А     К     Т
Урбани књижевни круг (УКК)
__________________________
П О З О Р И Ш Н Е МИСЛИ
Мисли – др Ане Тасић, театролога и позоришног критичара – о позоришту.
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар
П О З О Р И Ш Н А КРИТИКА
др Ана Тасић
Представа „Шекспирова наушница” редитеља Љубише Ристића, настала према текстовима Јонеска, Бејкона и Шекспира.
Фестивал „Нови тврђава театар”, у Вили „Станковић” у Чортановцима код Инђије, од 5. до 9. јула 2014.
Потпрограм „После рата” 20. Лондонског интернационалног фестивала (ЛИФТ), у Уметничком центру Батерси, у јужном Лондону.
Нова драма Ненада Прокића „Прст обарач метак пиштољ” премијерно је изведена у суботу 28. јуна, тачно на стогодишњицу од атентата на Франца Фердинанда, у оквиру програма Лондонског интернационалног театарског фестивала, на сцени Уметничког центра Батерси, у јужном Лондону.
У оквиру овогодишњег јубиларног 20. издања ЛИФТ-а, Лондонског интернационалног театарског фестивала, организован је потпрограм „После рата”.
„Хамлет” редитеља Доминика Дромгула и Била Бакхурста – лондонски Глоуб театар, на сцени Народног позоришта, у Београду.
Мјузикл „Виктор Викторија”, према тексту Блејка Едвардса, музика Хенри Манцини, режија Михаило Вукобратовић, Позориште на Теразијама.
Представа „Змајеубице”, према тексту Милене Марковић, режија Ива Милошевић, Југословенско драмско позориште.
Стеријино позорјe – „Принцип (мали ми је ово гроб)”, представа настала према драми Биљане Србљановић, у тумачењу пољског редитеља Михала Задаре и извођењу бечког позоришта Шаушпилхаус.
Стеријино позорјe – „Још увек олуја”, драма Петера Хандкеа, на сцени Српског народног позоришта, у извођењу Словенског народног гледалишча из Љубљане.
Стеријино позорјe – „Ожалошћена породица”, према комедији Бранислава Нушића, у редитељском тумачењу Николе Пејаковића, а у извођењу ансамбла Народног позоришта Републике Српске из Бањалуке.
Представа „Кад су цветале тикве”, према драми Драгослава Михаиловића, режија Бобан Скерлић, Београдско драмско позориште.
Братислава – У главном граду Словачке је од понедељка 12. до суботе 17. маја одржан 10. Интернационални фестивал Нове драме, по угледу, значају и програмској оријентацији пандан српском Стеријином позорју.
„Оставите поруку или Бегунци”, према мотивима из романа „У старини име му беше Хемус” Борислава Чичовачког, текст и режија Вида Огњеновић, Српско народно позориште, Нови Сад.
„Мизери”, по мотивима романа Стивена Кинга, редитељ Петар Поповић и „Славна Флоренс”, према тексту Питера Квилтера, режија Ђурђа Тешић, Атеље 212, Сцена „Петар Краљ”.
Представа „Код вечите славине”, по тексту Момчила Настасијевића, у адаптацији Слободана Обрадовића и режији Милана Нешковића; Сценa „Раша Плаовић”, Народно позориште у Београду.
„Рођендан господина Нушића”, према тексту Душана Ковачевића, редитељ Небојша Брадић, Звездара театар.
Представе Јернеја Лоренција, Душана Јовановића, Матјажа Бергера.
Представа „Мали ми је овај гроб”, према драми Биљане Србљановић, режија Дино Мустафић, копродукција Хартефакт, Битеф театар, Камерни театар 55, Казалиште Ulysses.
„Уносно место”, према тексту Александра Николајевича Островског, редитељ Егон Савин, Југословенско драмско позориште.
Представа „Август у округу Осејџ”, према тексту Трејсија Летса, режија Љиљана Тодоровић, Атеље 212.
Представа „Неопланта”, према роману Ласла Вегела, редитељ Андраш Урбан, драматург Ката Ђармати, Новосадско позориште (Ујвидеки синхаз).
Две нове представе у Дому омладине Београда: „Бања Робија”, продукција АпсАрт – Центар за позоришна истраживања, и „Мерлинкина исповест”, према тексту Миладина Шеварлића, редитељ Стеван Бодрожа.
Представа „Наши синови”, према драми Војислава М. Јовановића Марамбоа, адаптација и режија Татјана Мандић–Ригонат, Народно позориште у Београду, сцена Раша Плаовић.
Представа „Случајеви – Изгубљени у Србији”, ауторски пројект Кокана Младеновића, Омладинско позориште Дадов.
„Маратонци трче почасни круг”, Душан Ковачевић / Милица Краљ, Звездара театар и „Коштана”, Борисав Станковић / Андраш Урбан, Народно позориште Суботица.
„Los Jugoslavos”, Хуан Мајорга / Стеван Бодрожа, копродукција Народно позориште из Ужица, Пулс театар из Лазаревца и Битеф театар; „Издаја”, Харолд Пинтер / Горан Шушљик, Југословенско драмско позориште, сцена Бојан Ступица.
Трилогија „Passport”, редитељ Андраш Урбан, позориште Деже Костолањи, Суботица, београдска премијера на сцени Битеф театра.
„Мој син само мало спорије хода”, Београдско драмско позориште; и „Успаванка за Вука Ничијег”, копродукција Народног позоришта у Београду и Град-театра Будва.
„Српска трилогија”, по роману Стевана Јаковљевића, драматизација Миодраг и Светолик Никачевић, режија Славенко Салетовић; Народно позориште у Београду.
Picture
др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар
Theatre criticism & Photographs: Ana Tasic
All rights reserved 2014. Copyright © Ana Tasic

Published July 16, 2014 on Urban Book Circle
Published July 16, 2014 on Politika Online

Design & Artwork by Djuradj Vujcic
Illustrated by Sarah Riordan
Edited by Prvoslav Vujcic
and Deidre McAuliffe

All rights reserved 2014. Copyright © Urban Book Circle

C     O     N     T     A     C     T

Published by Urban Book Circle on July 16, 2014
Urban Book Circle® (UBC)
Урбани књижевни круг – круг даровитих, писмених и храбрих.