МИСАО · ФОТОГРАФИЈА · ЖИВОТ · СПОРТ · ВИЦ НА ШПИЦ · ДОГАЂАЈИ · HOME PAGE ·
Круг УКК® – онлајн часопис примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга®
|
Урбани књижевни круг (УКК) је
књижевно друштво са седиштем у Канади. УКК окупља писце и уметнике
широм света. УКК тренутно има сараднике и почасне чланове у Канади,
Ирској, Србији, Сједињеним Америчким Државама, Словенији, Црној Гори,
Енглеској, Босни и Херцеговини, Хрватској, Македонији, Индији, Италији,
Француској, Израелу, Саудијској Арабији – и наставља са експанзијом.
|
- „Не победа над ’представницима’ других народа и држава, већ сaрадња са другим народима и државама путем културних и еколошких садржаја представља једину могућност да човечанство сачува живот на Земљи и преживи.” – др Љубодраг Дуци Симоновић, филозоф и књижевник, витез Урбаног књижевног круга, пријатељ и сарадник – почасни члан УКК.
Орден Светог Саве у америчком вестерн филму „Трагачи” редитеља Џона Форда („The Searchers”, 1956) / Фото: архива УКК
Рекет по џепу и глави
„Још један
фантастичан успех Новака Ђоковића!”. „Нова медаља за Нолета!” „Још једна
освојена титула!”... То су само неки од наслова из наше штампе.
Да ли, уистину, имамо разлога да се радујемо?
Због чега је победа спортиста на међународној спортској сцени толико значајна за нацију? Када се трезвено анализирају чињенице, на спортским теренима се појављују „тенисери” који су плаћеници капиталистичких група које се појављују у виду „спонзора”, а које организују тениске турнире као део своје рекламне кампање.
Један од најважнијих разлога због којег „врхунски” спортисти имају такву популарност међу „обичним” људима је тај што побеђују „представнике” других држава и нација. Они пружају могућност да се људи поистовете са њима и доживе себе као „победнике”.
„Врхунски спортисти” су мамац за људе који су поражени у све суровијем капиталистичком свету и који су, као такви, лишени могућности да буду вредновани на вредносној лествици капитализма.
„Победили смо!” – то је поклич који може да се чује широм планете када „представник” једне нације победи „представника” неке друге нације.
Борбом за победу на спортском пољу изазива се националистичка хистерија којом се друге нације и државе своде на „противнике”.
Спорт је најважније политичко средство са којим се уништава осећање заједништва међу људима. Путем спорта, људи се претварају у непријатеље, а свет у ратиште.
У спорту је легално убити „противника”, наносити тешке телесне повреде, уништавати децу, уништавати своје тело и психу стварањем садо-мазохистичког карактера...
Настојање да се победи други човек, и на тај начин докаже сопствена „вредност”, води човечанство у уништење.
„Врхунски спортисти” нису „национални хероји”, већ су јаничари „новог светског поретка”, а то значи мултинационалних корпорација које користе спортисте као своје рекламне паное у све беспоштеднијем економском рату који уништава природу и човека као природно и хумано биће.
Све веће суме које добијају „врхунски спортисти” пропорционалне су све већој беди у којој живе раднички слојеви.
Њихова улога је да униште културно наслеђе човечанства и у том контексту културну самосвест нација.
Неважно је одакле спортиста потиче. На спортском терену он се појављује као обезличени гладијатор, циркузанер или каскадер „новог светског поретка”.
Коцкарска еуфорија је постала саставни део „врхунског спорта”. Није довољно то што власници спортског шоу-бизниса стварају од младих на стадионима и у спортским халама идиотизоване „хулигане”, већ отварају и коцкарнице у виду „спортских кладионица” претварајући их још и у коцкарске фанатике.
Развој коцкарске еуфорије представља један од најпогубнијих начина на који се убија људско и национално достојанство а млади претварају у капиталистичке протуве.
То што „врхунски спортисти” организују „хуманитарне акције” и „хуманитарне фондације” представља најпрљавији начин на који настоје да се додворе потлаченима.
Само најгори подлаци могу да користе болесну децу и унесрећене да би себе приказали као „добротворе”.
У полеђини „хуманитарних” акција крије се настојање „националних хероја” да избегну плаћање пореза. То иде дотле да они узимају друга држављанства како би избегли плаћање пореза „својој” држави. Само „врхунски тенисери” дугују држави Србији на стотине милиона евра и долара.
Да „врхунски спортисти” не знају за срам, показује и то што купују од попова највиша религиозна знамења да би се и на тај начин додворили јавности. Готово да нема „врхунског спортисте” који није купио Орден Светог Саве од Српске православне цркве.
Тенисери својим рекетима само привидно ударају тениску лоптицу. Заправо, они својим рекетима ударају људе у главу лишавајући их памети и слободарског достојанства.
Не победа над „представницима” других народа и држава, већ сaрадња са другим народима и државама путем културних и еколошких садржаја представља једину могућност да човечанство сачува живот на Земљи и преживи.
Да ли, уистину, имамо разлога да се радујемо?
Због чега је победа спортиста на међународној спортској сцени толико значајна за нацију? Када се трезвено анализирају чињенице, на спортским теренима се појављују „тенисери” који су плаћеници капиталистичких група које се појављују у виду „спонзора”, а које организују тениске турнире као део своје рекламне кампање.
Један од најважнијих разлога због којег „врхунски” спортисти имају такву популарност међу „обичним” људима је тај што побеђују „представнике” других држава и нација. Они пружају могућност да се људи поистовете са њима и доживе себе као „победнике”.
„Врхунски спортисти” су мамац за људе који су поражени у све суровијем капиталистичком свету и који су, као такви, лишени могућности да буду вредновани на вредносној лествици капитализма.
„Победили смо!” – то је поклич који може да се чује широм планете када „представник” једне нације победи „представника” неке друге нације.
Борбом за победу на спортском пољу изазива се националистичка хистерија којом се друге нације и државе своде на „противнике”.
Спорт је најважније политичко средство са којим се уништава осећање заједништва међу људима. Путем спорта, људи се претварају у непријатеље, а свет у ратиште.
У спорту је легално убити „противника”, наносити тешке телесне повреде, уништавати децу, уништавати своје тело и психу стварањем садо-мазохистичког карактера...
Настојање да се победи други човек, и на тај начин докаже сопствена „вредност”, води човечанство у уништење.
„Врхунски спортисти” нису „национални хероји”, већ су јаничари „новог светског поретка”, а то значи мултинационалних корпорација које користе спортисте као своје рекламне паное у све беспоштеднијем економском рату који уништава природу и човека као природно и хумано биће.
Све веће суме које добијају „врхунски спортисти” пропорционалне су све већој беди у којој живе раднички слојеви.
Њихова улога је да униште културно наслеђе човечанства и у том контексту културну самосвест нација.
Неважно је одакле спортиста потиче. На спортском терену он се појављује као обезличени гладијатор, циркузанер или каскадер „новог светског поретка”.
Коцкарска еуфорија је постала саставни део „врхунског спорта”. Није довољно то што власници спортског шоу-бизниса стварају од младих на стадионима и у спортским халама идиотизоване „хулигане”, већ отварају и коцкарнице у виду „спортских кладионица” претварајући их још и у коцкарске фанатике.
Развој коцкарске еуфорије представља један од најпогубнијих начина на који се убија људско и национално достојанство а млади претварају у капиталистичке протуве.
То што „врхунски спортисти” организују „хуманитарне акције” и „хуманитарне фондације” представља најпрљавији начин на који настоје да се додворе потлаченима.
Само најгори подлаци могу да користе болесну децу и унесрећене да би себе приказали као „добротворе”.
У полеђини „хуманитарних” акција крије се настојање „националних хероја” да избегну плаћање пореза. То иде дотле да они узимају друга држављанства како би избегли плаћање пореза „својој” држави. Само „врхунски тенисери” дугују држави Србији на стотине милиона евра и долара.
Да „врхунски спортисти” не знају за срам, показује и то што купују од попова највиша религиозна знамења да би се и на тај начин додворили јавности. Готово да нема „врхунског спортисте” који није купио Орден Светог Саве од Српске православне цркве.
Тенисери својим рекетима само привидно ударају тениску лоптицу. Заправо, они својим рекетима ударају људе у главу лишавајући их памети и слободарског достојанства.
Не победа над „представницима” других народа и држава, већ сaрадња са другим народима и државама путем културних и еколошких садржаја представља једину могућност да човечанство сачува живот на Земљи и преживи.
|
__________________________
__________________________
|
|
__________________________
__________________________
__________________________
|
- Circle UBC® – an online magazine of applied literature and traditional arts – of the Urban Book Circle®
- Урбани књижевни круг прогласио је српског књижевника др Љубодрага Симоновића, почасног члана Урбаног књижевног круга, витезом Урбаног књижевног круга и одликовао га орденом Витез Урбаног књижевног круга (Канада, 2014). Орден Витез Урбаног књижевног круга је годишња награда Урбаног књижевног круга. Урбани књижевни круг (УКК), репрезентативно удружење у култури, додељује орден – Витез Урбаног књижевног круга – за синхронизовано деловање визуелне уметности и књижевности, светлом речју у животној слици; за ширење истине о култури и културној делатности, животним делом и писаном речју.
др Љубодраг Дуци Симоновић,
филозоф и књижевник, витез Урбаног књижевног круга,
пријатељ и сарадник – почасни члан УКК
филозоф и књижевник, витез Урбаног књижевног круга,
пријатељ и сарадник – почасни члан УКК
Писмо индијанског поглавице племена Сијетла председнику САД Пирсу из 1854. године – извод из књиге „Нови свет је могућ”, аутори Дуња и Љубодраг Дуци Симоновић, Београд, 2007.
Прочитајте правила коришћења – на енглеском језику (Terms and Conditions, Privacy Policy, Disclaimer)
– пре него што пошаљете коментар. Молимо вас да се у коментарима
држите теме текста. Редакција „Круга УКК” – онлајн часописа примењене
књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга,
задржава право да – уколико их процени као неумесне – скрати или не
објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот,
увреде на рачун аутора текста и/или сарадника и чланова Урбаног
књижевног круга и чланова редакције „Круга УКК”, као и било какву
претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или
било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на
друге сајтове не објављујемо. Урбани књижевни круг и „Круг УКК” нема
никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и
њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца
изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000
појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара прочитали
и разумели правила коришћења која су искључиво на енглеском језику –
и потврдили сагласност са наведеним правилима.
|
Note:
The Urban Book Circle does not necessarily endorse any of the views
posted. By submitting your comments, you acknowledge that the Urban
Book Circle has the right to reproduce, broadcast and publicize
those comments or any part thereof in any manner whatsoever. Please
note that comments are moderated and published according to our Terms and Conditions.
|
Рекет по џепу и глави – др Љубодраг Дуци Симоновић
|
|
- Марија Ахерн | Торонто, Онтарио, Канада | 4. фебруар 2015.
|
· Column & Photographs: Ljubodrag “Duci” Simonovic
All rights reserved 2015. Copyright © Ljubodrag “Duci” Simonovic ·
All rights reserved 2015. Copyright © Ljubodrag “Duci” Simonovic ·
· Photo of Order of Saint Sava from 1956 Western film The Searchers (directed by John Ford)
courtesy of Urban Book Circle archives ·
courtesy of Urban Book Circle archives ·
· Photo of Samuel Beckett’s bookshelf in the study of his apartment at the Boulevard St Jacques in Paris courtesy of John Minihan / All rights reserved 1985. Copyright © John Minihan ·
· Design & Artwork by Djuradj Vujcic and Prvoslav Vujcic · Illustrated by Sarah Riordan and Deidre McAuliffe ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
All rights reserved 2015. Copyright © Urban Book Circle®
Урбани књижевни круг – круг даровитих, писмених и храбрих.
|
Last updated on February 4, 2015.
Published by Urban Book Circle on February 4, 2015 Urban Book Circle® (UBC) |
