КОЛУМНЕ – „Реалистичка трагедија или: Борбе пацова”, прича о новокомпонованом српском (?) језику у једној речи – ри(ј)алити – проф. Драги Ивић, продуцент сценских делатности, књижевник, књижевни и позоришни критичар.
МИСАО · ФОТОГРАФИЈА · ЖИВОТ · СПОРТ · ВИЦ НА ШПИЦ · ДОГАЂАЈИ · HOME PAGE ·
Реалистичка трагедија или: Борбе пацова – проф. Драги Ивић
|
„У новокомпоновани српски (?) језик ушла је на велика врата још једна реч – ри(ј)алити. Како је ушла? Да ли је куцала, стидљиво питала да ли је слободно или звонила и стрпљиво чекала да јој се отвори? Не, наравно. Ова силеџијска реч (иза које ништа добро не стоји ни на једном светском језику) врата нашег језика отворила је ногом.” – проф. Драги Ивић, продуцент сценских делатности, пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
Прича о новокомпонованом српском (?) језику у једној речи – ри(ј)алити.
|
Прича о новокомпонованом српском (?) језику у једној речи – ри(ј)алити.
|
Урбани књижевни круг® (УКК)
|
проф. Драги Ивић,
продуцент сценских делатности |
Реалистичка трагедија или: Борбе пацова
|
У новокомпоновани српски (?) језик ушла је на велика врата још једна реч –
ри(ј)алити. Како је ушла? Да ли је куцала, стидљиво питала да ли је
слободно или звонила и стрпљиво чекала да јој се отвори? Не, наравно.
Ова силеџијска реч (иза које ништа добро не стоји ни на једном светском
језику) врата нашег језика отворила је ногом. ’Ладно
и без устезања. Зашто би се и устезала? Колико њих (нас) је било
спремно да јој та иста врата широм отвори? Није ни било потребе да улази
уз употребу ђона и клизећег старта. Није било потребе јер су та иста
врата, некада лепог и самосвојног српског језика, одшкринуле речи као
што су: стајлинг, лукинг, бекстејџ, мобинг, трефикинг, брифинг, селфи,
кетеринг, итд, итд, итд. Одшкринута врата после тога лако је широм
отворила промаја, помогнута, наравно, споменутом ногом.
У овом ужасном, увредљивом и бескрајно понижавајућем програму нема ничега новог и у томе лежи тајна његовог „успеха”.
Откад је света и века на раменима сваког човека чуче анђео добра и ђаво
зла. Пошто је, општепознато је, ђаво тај који највише на свету воли
људе, није тешко погодити које раме је прво попустило. Ђаво дозвољава
све што Бог брани: вирење у туђи живот, превару, бешчашће, отимање туђе
приватности, претурање по туђем прљавом вешу, буцање по канти за
отпатке, итд, итд. Који су мотиви да се одрасли људи свесно укључе у све
то и да притом пристану да их други све време посматрају? Чиме је, пак, обогаћено воајерство оних који све то нескривено и некажњено посматрају –
и уживају у томе? Не знам, али слутим. У тој слутњи много би ми помогао
Фројд (дивни, цинични старац који је надмоћно лако доказао да људи
много више верују ђаволу него Богу); бојим се, међутим, да су творци (и
учесници, па и гледаоци) ријалитија померили границу психоанализе и да
би се Фројд, када би отворио врата чекаонице, изненадио бројношћу
клијентеле... и брзином напредовања болести.
Наравно да ови програми нису забава, како у својој подмуклости и суровој трци за парама покушавају да нам подметну организатори („продуценти”, да простите). Нису они никаква новост, нити изум новога века. Одувек је било много лакше у људима побудити најниже мотиве (инстинкте) него их подстаћи да у себи побуде оно најбоље што имамо. |
На једрењацима у средњем веку морнари су лако решавали проблем пацова. У једно буре би ставили неколико пацова. Најјачи међу њима потаманио би остале и навикао би се на пацовско месо. Онда би њега ухватили, окачили звонце и пустили га да по броду тражи храну на коју је навикао – припаднике своје врсте. Познато? Наравно. Ако сте гледали филм „Коње убијају, зар не?”, све ће вам бити јасно. У борбу за место под телевизијским сунцем (и великим парама) укључени су познати очајници и губитници који својом немаштовитошћу, суровошћу и огољеном борбом за новац исијавају са екрана лоше прикривену снагу примитивизма и анималности. Не тражи се фер-плеј, честитост, искреност и поштење, не тражи се ништа од онога што треба да краси моралне људе. Далеко било и сачувај Боже! Овде је пожељно удружити се против бољега (читај: опаснијега) и прегазити преко његовог леша како би се стигло до врха (пара). Тако то увек бива када се у човеку потисне све оно што вреди и када остане само анимализам.
Да ли су они то разумели? Нису, наравно. Нису зато што су смештени у привид луксуза, сјаја рефлектора и заносног, примамљивог рада камера и слаткоречивих зликоваца који себе (у шали) називају водитељима. Да је сценографија направљена у облику великог бродског бурета, било би им много јасније. И не само њима.
проф. Драги Ивић,
продуцент сценских делатности
продуцент сценских делатности
__________________________
__________________________
|
__________________________
__________________________
__________________________
Отац и кћер – проф. Драги Ивић и проф. Наташа Ивић / Фотографија: из архиве Урбаног књижевног круга.
|
проф. Драги Ивић,
продуцент сценских делатности, књижевник, књижевни и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
продуцент сценских делатности, књижевник, књижевни и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
Прича о новокомпонованом српском (?) језику у једној речи – ри(ј)алити.
Прича о новокомпонованом српском (?) језику у једној речи – ри(ј)алити.
Прича о једном графиту у Пожаревцу.
Прича о грбу првог Клуба читалаца у Пожаревцу.
О филму „Сунчаница” Никите Михалкова.
проф. Драги Ивић,
продуцент сценских делатности, књижевник, књижевни и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
продуцент сценских делатности, књижевник, књижевни и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
Прича о најбољем пријатељу човека у човеку.
Прича у којој се може видети оно – цело Сарајево.
Прича о парку – у Пожаревцу – и нама у њему.
Прича о једном дану, на Пионирском тргу, у Пожаревцу.
Прича о Смиљани Гавриловић Беби, љубави из гимназије.
Прича о корзоу на коме је постојао млечни ресторан.
Прича о детињству.
О старом биоскопу „Култури” (сада запуштеној сали Политехничке школе у Пожаревцу).
О филму у коме је у главној улози град Пожаревац.
О барду позоришне сцене Миливоју Живановићу.
„Ожалошћена породица”, према комедији Бранислава Нушића, у редитељском тумачењу Дејана Цицмиловића; Камерна сцена „Мирослав Антић” Сента.
О затвору у коме је позориште слобода.
проф. Драги Ивић,
продуцент сценских делатности, књижевник, књижевни и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
продуцент сценских делатности, књижевник, књижевни и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
Прича о пријатељству у Русуји.
Прочитајте правила коришћења – на енглеском језику (Terms and Conditions, Privacy Policy, Disclaimer) – пре него што пошаљете коментар. Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Круга УКК” – онлајн часописа примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, задржава право да – уколико их процени као неумесне – скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или сарадника и чланова Урбаног књижевног круга и чланова редакције „Круга УКК”, као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Урбани књижевни круг и „Круг УКК” нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара прочитали и разумели правила коришћења која су искључиво на енглеском језику – и потврдили сагласност са наведеним правилима.
|
Note: The Urban Book Circle does not necessarily endorse any of the views posted. By submitting your comments, you acknowledge that the Urban Book Circle has the right to reproduce, broadcast and publicize those comments or any part thereof in any manner whatsoever. Please note that comments are moderated and published according to our Terms and Conditions.
|
Реалистичка трагедија или: Борбе пацова – проф. Драги Ивић
|
· Column & Photographs: Dragi Ivic / All rights reserved 2015. Copyright © Dragi Ivic ·
· Photos of Abandoned courtesy of Valeria Markovic / All rights reserved 2015. Copyright © Valeria Markovic ·
· Photo of Samuel Beckett’s bookshelf in the study of his apartment at the Boulevard St Jacques in Paris courtesy of John Minihan / All rights reserved 1985. Copyright © John Minihan ·
· Design & Artwork by Djuradj Vujcic and Prvoslav Vujcic · Illustrated by Sarah Riordan and Deidre McAuliffe ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
All rights reserved 2015. Copyright © Urban Book Circle®
Урбани књижевни круг – круг даровитих, писмених и храбрих.
Last updated on September 27, 2015.
Published by Urban Book Circle on September 12, 2015 Urban Book Circle® (UBC) |