• Стеријино позорјe – „Још увек олуја”, најновија драма Петера Хандкеа, овогодишњег добитника престижне „Ибзенове награде”, приказана је као прва представа из међународног програма „Кругови”, на сцени Српског народног позоришта, у извођењу Словенског народног гледалишча из Љубљане.
П О З О Р И Ш Н А К Р И Т И К А
Раскошно мноштво слојева значења – др Ана Тасић
  • „Круг УКК” – онлајн часопис примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, с благословом др Ане Тасић, објављује позоришне критике др Ане Тасић, театролога и позоришног критичара, сарадника и почасног члана Урбаног књижевног круга.
Раскошно мноштво слојева значења
СТЕРИЈИНО ПОЗОРЈЕ
СНП, Сцена „Јован Ђорђевић” (Хинтербина)
Међународни програм Кругови
ЈОШ УВЕК ОЛУЈА
Текст: Петер Хандке
Режија: Ивица Буљан
Словенско народно гледалишче – Драма, Љубљана (Словенија)
Picture
Из представе „Још увек олуја” / Фото: Стеријино позорје
Нови Сад – „Још увек олуја”, најновија драма Петера Хандкеа, овогодишњег добитника престижне „Ибзенове награде”, приказана је као прва представа из међународног програма „Кругови”, на сцени Српског народног позоришта, у извођењу Словенског народног гледалишча из Љубљане. Хандкеова драма има документаристичку, аутобиографску основу, пуне епске размере, раскошно мноштво слојева значења, индивидуалних, политичких, филозофских, конкретно историјских, али и универзално симболичких. Главни лик је Ја, наратор и актер који храбро исписује личну, породичну и друштвену историју, од времена уочи Другог светског рата. На том путу се суочава са својим прецима, који и метафорички и конкретно представљају прошлост и све оно што она са собом носи. У фокусу пишчевог интересовања овде је специфично судбина корушких Словенаца, али она постаје и платформа за универзалније проблематизовање живота мањина у мултинационалним друштвима (тим питањима се баве још три представе у овогодишњем програму Позорја, „Неопланта”, „Коштана” и „Избрисани”).

Редитељско читање импозантне Хандкеове драмске епопеје које је новосадска публика имала задовољство да види, дао је Ивица Буљан, хрватски редитељ чије су представе добро знане публици у Србији, захваљујући њиховом честом учешћу на фестивалима – Стеријином позорју, Дезиреу, Битефу. Грандиозно епске размере Хандкеове драме, Ивица Буљан је стрпљиво и маштовито преточио у стилизовани, поетски, снолики, симболички снажан сценски језик, где музика представља важно везивно ткиво, што је особени знак препознавања рада овог редитеља (композитор Митја Врховник Смрекар).
Сценографија Александра Денића је врло интригантна, има више симболичких значења. Публика седи на сцени, заједно са извођачима, окружује их са три стране, а читава игра се одвија унутар дрвеног скелета једне куће, из чијег пода, симболички означеног Хада, израњају преци Ја, сенке и духови његове прошлости. Протагониста према њима има раздируће сложен, контрадикторан однос, не може без њих, а још му је можда и теже са њима. Ограничавање кретњи ликова на простор те недовршене куће симболички се прво може схватити као затвореност националних мањина у оквиру већинске културе, као њихова гетоизација. Такође, концепт сценског простора, како је сугерисао глумац Иво Бан (лик Ја), на „стеријанском” разговору о овој представи, може се разумети и тако да су гледаоци представе воајери, притајени и пасивни посматрачи бројних неразрешених тензија унутар једне компликоване породице, метафоре напетости у сложеним друштвима.

Савремену историју Хандке дијалектички третира, луцидно исписује њену скоро неразрешиву сложеност, кроз грчевите сукобе између чланова породице, њихове конфликтне погледе на свет који одражавају комплексност проблема положаја Словенаца у Корушкој и посебно, њиховог учешћа у Другом светском рату. Лик Мајке (Нина Иванишин) је дат посебно нежно и топло, она је врло отмена госпођа, али и романтична сањалица о позоришту и љубави коју сматра покретачем света, што ју је одвело до тога да затрудни са војником Трећег рајха (Хандкеовим оцем). У конфликту са таквим романтичарским ставом је приступ лика Деде (Матјаж Трибушон), који се помало и парадоксално есенцијално супротставља осећајности и љубави, сматрајући да они коренито штете опстанку породице. Деда гаји и отпор према тврдњи о трагичности њихове судбине, уверавајући се да су трпљење и пасивност неминовности, за разлику од Грегора, мајчиног брата, који смисао проналази у враћању природи, гајењу јабука (Марко Мандић). Важна је и функција лика Урсуле, мајчине сестре коју потресно и катарзично игра Вероника Дролц, као непомирљивог критичара и носиоца покрета отпора.

Упркос скоро па маратонском трајању ове представе, које се на Позорју протегло до један после поноћи, стрпљивији гледаоци су били награђени истински снажним, иако захтевним делом које ће дуго памтити.
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар
__________________________
К     О     Н     Т     А     К     Т
Урбани књижевни круг (УКК)
__________________________
П О З О Р И Ш Н А КРИТИКА
др Ана Тасић
Стеријино позорјe – „Још увек олуја”, драма Петера Хандкеа, на сцени Српског народног позоришта, у извођењу Словенског народног гледалишча из Љубљане.
Стеријино позорјe – „Ожалошћена породица”, према комедији Бранислава Нушића, у редитељском тумачењу Николе Пејаковића, а у извођењу ансамбла Народног позоришта Републике Српске из Бањалуке.
Представа „Кад су цветале тикве”, према драми Драгослава Михаиловића, режија Бобан Скерлић, Београдско драмско позориште.
Братислава – У главном граду Словачке је од понедељка 12. до суботе 17. маја одржан 10. Интернационални фестивал Нове драме, по угледу, значају и програмској оријентацији пандан српском Стеријином позорју.
„Оставите поруку или Бегунци”, према мотивима из романа „У старини име му беше Хемус” Борислава Чичовачког, текст и режија Вида Огњеновић, Српско народно позориште, Нови Сад.
„Мизери”, по мотивима романа Стивена Кинга, редитељ Петар Поповић и „Славна Флоренс”, према тексту Питера Квилтера, режија Ђурђа Тешић, Атеље 212, Сцена „Петар Краљ”.
Представа „Код вечите славине”, по тексту Момчила Настасијевића, у адаптацији Слободана Обрадовића и режији Милана Нешковића; Сценa „Раша Плаовић”, Народно позориште у Београду.
„Рођендан господина Нушића”, према тексту Душана Ковачевића, редитељ Небојша Брадић, Звездара театар.
Представе Јернеја Лоренција, Душана Јовановића, Матјажа Бергера.
Представа „Мали ми је овај гроб”, према драми Биљане Србљановић, режија Дино Мустафић, копродукција Хартефакт, Битеф театар, Камерни театар 55, Казалиште Ulysses.
„Уносно место”, према тексту Александра Николајевича Островског, редитељ Егон Савин, Југословенско драмско позориште.
Представа „Август у округу Осејџ”, према тексту Трејсија Летса, режија Љиљана Тодоровић, Атеље 212.
Представа „Неопланта”, према роману Ласла Вегела, редитељ Андраш Урбан, драматург Ката Ђармати, Новосадско позориште (Ујвидеки синхаз).
Две нове представе у Дому омладине Београда: „Бања Робија”, продукција АпсАрт – Центар за позоришна истраживања, и „Мерлинкина исповест”, према тексту Миладина Шеварлића, редитељ Стеван Бодрожа.
Представа „Наши синови”, према драми Војислава М. Јовановића Марамбоа, адаптација и режија Татјана Мандић–Ригонат, Народно позориште у Београду, сцена Раша Плаовић.
Представа „Случајеви – Изгубљени у Србији”, ауторски пројект Кокана Младеновића, Омладинско позориште Дадов.
„Маратонци трче почасни круг”, Душан Ковачевић / Милица Краљ, Звездара театар и „Коштана”, Борисав Станковић / Андраш Урбан, Народно позориште Суботица.
„Los Jugoslavos”, Хуан Мајорга / Стеван Бодрожа, копродукција Народно позориште из Ужица, Пулс театар из Лазаревца и Битеф театар; „Издаја”, Харолд Пинтер / Горан Шушљик, Југословенско драмско позориште, сцена Бојан Ступица.
Трилогија „Passport”, редитељ Андраш Урбан, позориште Деже Костолањи, Суботица, београдска премијера на сцени Битеф театра.
„Мој син само мало спорије хода”, Београдско драмско позориште; и „Успаванка за Вука Ничијег”, копродукција Народног позоришта у Београду и Град-театра Будва.
„Српска трилогија”, по роману Стевана Јаковљевића, драматизација Миодраг и Светолик Никачевић, режија Славенко Салетовић; Народно позориште у Београду.
П О З О Р И Ш Н Е МИСЛИ
др Ана Тасић
Мисли – др Ане Тасић, театролога и позоришног критичара – о позоришту.
Picture
др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар
Picture
др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар
Theatre criticism & Photographs: Ana Tasic
All rights reserved 2014. Copyright © Ana Tasic

Published June 1, 2014 on Urban Book Circle
Published June 1, 2014 on Politika Online

Photo of Jos uvek oluja courtesy of Sterijino pozorje
All rights reserved 2014. Copyright © Sterijino pozorje

Design & Artwork by Djuradj Vujcic
Illustrated by Sarah Riordan
Edited by Prvoslav Vujcic
and Deidre McAuliffe

All rights reserved 2014. Copyright © Urban Book Circle

C     O     N     T     A     C     T

Published by Urban Book Circle on June 1, 2014
Urban Book Circle® (UBC)
Урбани књижевни круг – круг даровитих, писмених и храбрих.