РАД
ЋЕ УВЕК БИТИ У МОМ СРЦУ
Разговор с Миланом Борјаном за Урбани књижевни круг
Разговор с Миланом Борјаном за Урбани књижевни круг
аутор: Ђурађ Вујчић
Каријера Книњанина Милана Борјана спада међу најнеобичније међу фудбалерима са ових простора. Водила га је од Тошиног бунара до Бокине Бомбоњере, преко Бањице до квалификационих мечева на Бахамима и Светој Луцији. Борјан сада брани за турски Сивасспор, а носи дрес националне селекције Канаде. Канађани се тренутно боре за пласман у завршну фазу квалификација у својој зони, одакле три тима иду на Светско првенство, а четврти у бараж.
Каријера Книњанина Милана Борјана спада међу најнеобичније међу фудбалерима са ових простора. Водила га је од Тошиног бунара до Бокине Бомбоњере, преко Бањице до квалификационих мечева на Бахамима и Светој Луцији. Борјан сада брани за турски Сивасспор, а носи дрес националне селекције Канаде. Канађани се тренутно боре за пласман у завршну фазу квалификација у својој зони, одакле три тима иду на Светско првенство, а четврти у бараж.
Репрезентативац Канаде Кени Стаматопулос,
новинар Ђурађ Вујчић и репрезентативац Канаде Милан Борјан,
испред хотела „Интерконтинентал” (Торонто, Канада).
новинар Ђурађ Вујчић и репрезентативац Канаде Милан Борјан,
испред хотела „Интерконтинентал” (Торонто, Канада).
Милан Борјан, Србин родом из Книна, започео је своју голманску каријеру у млађим категоријама новобеоградског Радничког. После тога га је фудбалски пут одвео у Јужну Америку где је годину дана био у школи Боке јуниорс. Затим бива прикључен првим тимовима Насионала из Монтевидеа, Ривер плејта и Килмеса. Праву шансу да заигра добија тек 2009. у београдском Раду. Почетком 2011. године Борјан (тада члан Рада) дебитује за Канаду и тиме постаје (после Милована Бакића, Тибора Гемерија, покојног Момчила Стојановића и тренутног канадског репрезентативца Дејана Јаковића) шести наш играч у канадској репрезентацији.
Борјан, који тренутно брани боје турског Сивасспора, говорио је за Урбани књижевни круг о канадској репрезентацији, Раду и о плановима за будућност.
КОНКАКАФ зона квалификација се доста разликује од европског система, јер се састоји из неколико кругова такмичења. Канада је почела квалификације у другој рунди које је завршила као прва у групи. Тренутно се налази у трећој рунди такмичења. После победе над Панамом у Торонту, уследио је пораз од истог ривала у Панама ситију. Два кола пред крај Канађани имају 7 бодова, баш као Хондурас, а два мање од Панаме.
Међу играчима и даље влада добра атмосфера?
„Атмосфера је фантастична. На терену, а и ван терена, сви смо супер другови. Ово је једна феноменална група и то смо показали у задњих пет утакмица. Доста нас игра по различитим земљама па се дружимо и приватно преко друштвених мрежа и телефона. Штета је што смо изгубили ову последњу утакмицу од Панаме али још увек је добра атмосфера.”
Канада се једини пут квалификовала за Светско првенство 1986. у Мексику. Да ли сматрате да можете да поновите историјски успех?
„Наравно да још увек можемо на СП 2014. Четири бода у две утакмице су нам потребне – играмо са Кубом код куће и са Хондурасом на страни. Ако победимо Кубу и играмо са Хондурасом тамо нерешено, први смо и пролазимо даље. Само треба да наставимо да играмо овако како смо играли у првој против Панаме и да будемо увек позитивни а и да идемо из утакмицу у утакмицу као да је финале. Желим да направим историју са Канадом и да се квалификујемо за Светско првенство.”
Можда сте превазишли и сва очекивања канадских навијача. Да ли се осећа неки притисак?
„На оваквим утакмицама (као на овој последњој у Панами), увек се осећа притисак – пун стадион, испред хотела нам противнички навијачи ноћу не дају да спавамо – али ако је атмосфера међу нама супер онда се и не осећа притисак јер си у друштву па не размишљаш о томе толико. Такође бих напоменуо да ми много помаже искуство тренера голмана Пола Долана, а и голмана Ларса Хиршфелда и Кенија Стаматопулоса. Прошли су много тога и увек је лепо научити нешто ново. На сваком тренингу научим нешто ново од њих и то што имам много добру конкуренцију ми је велики плус.”
|
|
Све више постајеш љубимац навијача. Колико ти помаже та чињеница, а и колико ти помаже чињеница да генерално има много Срба у Канади који су почели помно да прате канадску репрезентацију од када си постао репрезентативац?
„Па, наравно, кад ме воле (смех). Шалу на страну, много ми је драго, јер то значи да ме поштују као голмана и да добро радим. Трудим се да дајем све од себе и то људи виде. Значи ми много као голману јер је много битно кад ти навијачи и саиграчи у тиму дају подршку тако да ми је драго због тога. То ми даје снагу да радим још више и да се још више борим за себе и за Канаду. А што се тиче Срба у Канади, такође ми је драго ради тога и по мени требају да навијају и за Канаду, јер им је Канада много помогла с тим што су их примили да би имали бољи живот.”
Да ли би играо и у америчкој МЛС лиги?
„Играо бих, али не у овом моменту. Желим да играм у једној од највећих европских лига, јер сам као клинац често о томе сањао. Турска лига јесте у врху европског фудбала, али мој циљ је да играм у Енглеској, Немачкој или Шпанији. Као дете сам маштао о томе да играм у једној од те три лиге. Наравно, волео бих да пред завршетак каријере поново играм у Србији.”
За крај, какве успомене носиш из Рада?
„Свакако – лепе. Рад је отворио врата моје каријере и увек ће бити у мом срцу. Захваљујем се газди Ранку Стојићу, тренерима Марку Николићу, Влади Раденковићу и тренеру голмана Милану Стојковићу који су ми указали шансу и од којих сам много научио. Помогли су ми да достигнем ниво на којем сам сада. А наравно, захаваљујем се и мојим саиграчима из Рада који су направили заједно са мном велики успех за фудбалски клуб Рад. Надам се да ће ова тренутна генерација направити још већи успех јер су на веома добром путу. Имају добар стручни штаб и невероватне ватрене навијаче. Поздрављам све Радовце”, закључио је популарни Зомби за Урбани књижевни круг.
________________
Photos by our partner RedNation Online
All rights reserved 2012. Copyright © RedNation Online
Interview by Djuradj Vujcic
All rights reserved 2012. Copyright © Djuradj Vujcic
________________
Published by Urban Book Circle on May 29, 2013
Urban Book Circle® (UBC)
„Па, наравно, кад ме воле (смех). Шалу на страну, много ми је драго, јер то значи да ме поштују као голмана и да добро радим. Трудим се да дајем све од себе и то људи виде. Значи ми много као голману јер је много битно кад ти навијачи и саиграчи у тиму дају подршку тако да ми је драго због тога. То ми даје снагу да радим још више и да се још више борим за себе и за Канаду. А што се тиче Срба у Канади, такође ми је драго ради тога и по мени требају да навијају и за Канаду, јер им је Канада много помогла с тим што су их примили да би имали бољи живот.”
Да ли би играо и у америчкој МЛС лиги?
„Играо бих, али не у овом моменту. Желим да играм у једној од највећих европских лига, јер сам као клинац често о томе сањао. Турска лига јесте у врху европског фудбала, али мој циљ је да играм у Енглеској, Немачкој или Шпанији. Као дете сам маштао о томе да играм у једној од те три лиге. Наравно, волео бих да пред завршетак каријере поново играм у Србији.”
За крај, какве успомене носиш из Рада?
„Свакако – лепе. Рад је отворио врата моје каријере и увек ће бити у мом срцу. Захваљујем се газди Ранку Стојићу, тренерима Марку Николићу, Влади Раденковићу и тренеру голмана Милану Стојковићу који су ми указали шансу и од којих сам много научио. Помогли су ми да достигнем ниво на којем сам сада. А наравно, захаваљујем се и мојим саиграчима из Рада који су направили заједно са мном велики успех за фудбалски клуб Рад. Надам се да ће ова тренутна генерација направити још већи успех јер су на веома добром путу. Имају добар стручни штаб и невероватне ватрене навијаче. Поздрављам све Радовце”, закључио је популарни Зомби за Урбани књижевни круг.
________________
Photos by our partner RedNation Online
All rights reserved 2012. Copyright © RedNation Online
Interview by Djuradj Vujcic
All rights reserved 2012. Copyright © Djuradj Vujcic
________________
Published by Urban Book Circle on May 29, 2013
Urban Book Circle® (UBC)
