ПОЗОРИШНА КРИТИКА – Београд, Србија – Представа „Црвена љубав”, по мотивима романа „Слободна љубав” (1923) руске књижевнице Александре Колонтај, драматизација и режија Олга Димитријевић, Битеф театар.
МИСАО · ФОТОГРАФИЈА · РУБРИКЕ · ЖИВОТ · СПОРТ · ВИЦ НА ШПИЦ · ДОГАЂАЈИ ·
|
|
„Црвена љубав” / Фотографија: Марија Радосављевић.
„То хорско певање истовремено има и снажна драмска значења, што је репрезентативно за ову представу, у смислу истовременог пласмана кича, али и креативног одмака према том кичу. Другим речима, дискретно се намеће самосвесно, самоиронично уживање у кичу, непрестано се поиграва са њим.” – др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар, пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
|
Урбани књижевни круг® (УКК)
|
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар |
Разбијање илузија у парампарчад
|
|
Београд, Србија – Настала према мотивима романа „Слободна љубав” (1923) руске револуционарке, феминисткиње и списатељице Александре Колонтај, представа „Црвена љубав” ауторке Олге Димитријевић има мелодрамску основу.
|
Приповест о љубави између Василисе и Владимира је полазиште за истраживање друштвено изазовних питања, односа између приватног и јавног, љубави и политике, проблематике друштвених револуција, и њиховог изневеравања.
Режија Олге Димитријевић је задивљујуће прецизна и доследна, задивљујуће посебно зато што Димитријевићева није професионална редитељка, већ драмска списатељица. Језик представе је израстао на тлу условности и сведености, својственом немачком позоришту. Глумци махом играју на редовима празних гледалачких столица које су за ову прилику пребачене и на сцену. Никаквих лажних кулиса нема, а таква огољеност средстава у функцији је прогона илузије и наметања веродостојности игре. Глумци наступају сагласно оваквом редитељском приступу, сведено и врло убедљиво. Они играју и нараторе и ликове, Владимира (Владимир Алексић), Василису (Милица Стефановић), Грушу шваљу, Марију Семјоновну, Лизу Сорокину, Нину Константиновну (Јелена Илић), са лакоћом прелазећи из епског у драмско. Опуштено пију воду из пластичних флаша док играју, што је такође у функцији разбијања илузије у парампарчад, а крећу се по целој сали Битефа, повремено седе и међу публиком, одлазе иза сцене, па само чујемо њихове гласове итд. У једној сцени се појављује и Димитријевићева, у улози самоувереног заводника Савељева. Њена појава луцидно заокружује језик самоироније и дезилузионизма, потпуне огољености и коренитог ауторског присуства. У представу су укључени видео-материјали, сцене из црно-белих филмова Ејзенштана и Вертова који документаристички допуњују радњу, призорима друштвено-политичких револуција, дизања радничких тела против арогантног конформизма буржоазије (видео Деана Петровић). Почетак и крај су уоквирени видео најавама и одјавама, стилски налик међунатписима из немих филмова, што је повезано са филмским инсертима. Такође се повремено пројектују цитати, Колонтајеве или Фасбиндера, о друштвено-политичким значењима љубавних односа. Лично се и тако намеће као политичко, неконвенционални љубавни односи који грубо руше патријархат су проба за ширу друштвену револуцију, предуслов су општих политичких потреса. |
Београд, Србија – Представа „Црвена љубав”, по мотивима романа „Слободна љубав” (1923) руске књижевнице Александре Колонтај, драматизација и режија Олга Димитријевић, Битеф театар.
„Црвена љубав” / Фотографија: Марија Радосављевић.
|
Сценском оживљавању совјетског духа побуне доприносе сонгови на руском језику које заводљиво изводи Ана Ћурчин, све време са гитаром присутна на сцени. Осим њих, она пева и песме наших турбо-фолк певаљки, Вики Миљковић или Сање Ђорђевић, али у алтернативним аранжманима. То има дискретно комичка значења, због промењеног контекста. У текстовима се препознаје треш-фолк порекло, али оно ту има естетизованији облик, па тај контраст носи у себи иронију. Она је посебно јака при крају, када све извођачице хорски певају песму „Црвени лак” Сање Ђорђевић. То хорско певање истовремено има и снажна драмска значења, што је репрезентативно за ову представу, у смислу истовременог пласмана кича, али и креативног одмака према том кичу.
Другим речима, дискретно се намеће самосвесно, самоиронично уживање у кичу, непрестано се поиграва са њим. Тај амбивалентан смисао је присутан у различитим редитељским поступцима, на пример у сцени просипања конфета, на вест о Василисиној трудноћи. Повремено се користе и микрофони који механизују говор глумаца, што ствара одмак од примарне сентименталности значења изражених осећања. Представа „Црвена љубав” Олге Димитријевић је редак случај значењски густог и уметнички заокруженог театра који нас је сачекао онда када се томе нисмо много надали.
Другим речима, дискретно се намеће самосвесно, самоиронично уживање у кичу, непрестано се поиграва са њим. Тај амбивалентан смисао је присутан у различитим редитељским поступцима, на пример у сцени просипања конфета, на вест о Василисиној трудноћи. Повремено се користе и микрофони који механизују говор глумаца, што ствара одмак од примарне сентименталности значења изражених осећања. Представа „Црвена љубав” Олге Димитријевић је редак случај значењски густог и уметнички заокруженог театра који нас је сачекао онда када се томе нисмо много надали.
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар
театролог и позоришни критичар
|
__________________________
__________________________
|
|
__________________________
__________________________
__________________________
др Ана Тасић / Фотографија: из архиве Урбаног књижевног круга.
|
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
Прочитајте правила коришћења – на енглеском језику (Terms and Conditions, Privacy Policy, Disclaimer) – пре него што пошаљете коментар. Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Круга УКК” – онлајн часописа примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, задржава право да – уколико их процени као неумесне – скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или сарадника и чланова Урбаног књижевног круга и чланова редакције „Круга УКК”, као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Урбани књижевни круг и „Круг УКК” нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара прочитали и разумели правила коришћења која су искључиво на енглеском језику – и потврдили сагласност са наведеним правилима.
|
Note: The Urban Book Circle does not necessarily endorse any of the views posted. By submitting your comments, you acknowledge that the Urban Book Circle has the right to reproduce, broadcast and publicize those comments or any part thereof in any manner whatsoever. Please note that comments are moderated and published according to our Terms and Conditions.
|
|
|
|
· Theatre criticism & Photographs: Ana Tasic / All rights reserved 2016. Copyright © Ana Tasic ·
|
Last updated on February 19, 2016.
Published by Urban Book Circle on February 19, 2016 Urban Book Circle® (UBC) |
· Photos of Crvena ljubav courtesy of Marija Radosavljevic / All rights reserved 2016.
Copyright © Marija Radosavljevic ·
Copyright © Marija Radosavljevic ·
· Published on Urban Book Circle · Published In Politika ·
· Design & Artwork by Djuradj Vujcic and Prvoslav Vujcic · Illustrated by Sarah Riordan and Deidre McAuliffe ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
All rights reserved 2016. Copyright © Urban Book Circle®
