МИСАО · ФОТОГРАФИЈА · РУБРИКЕ · ЖИВОТ · СПОРТ · ВИЦ НА ШПИЦ · ДОГАЂАЈИ ·
КАЖИ ПРАВИЛНО – нова рубрика нашег онлајн часописа за примењену књижевност и традиционалну уметност „Круг УКК” – бавиће се феноменом језика из образовноваспитног и лингвистичког угла, са намером да помогне свима онима који желе да усавршавају сопствену говорну културу, а превасходно васпитачима и наставницима који свесрдно подстичу децу и ученике да развијају стандарде усменог изражавања, односно језичке културе. Стога ће рубрика садржати и неке наставне материјале и примере добре праксе из програма обуке „Кажи правилно – неговање говорне културе”, сценарије изабраних радионица из програма Радионице говорне културе „Расковник”, подсетнике на неке старе, већ заборављене језичке игре, али и осврте на актуалне језичке појаве у окружењу. Трудићемо се да рубрика „Кажи правилно” буде срећан спој теорије и праксе, не бисмо ли померили границе нашег језика, односно нашег света, па ћемо крупним лингвистичким темама прилазити на популаран и практичан начин. Будући да је игролика настава, са драмским и новинарским методом у основи, најефикаснија у неговању усменог изражавања, надамо се да ће се нашем учењу кроз игру придружити и читаоци часописа „Круг УКК” без обзира на професију којом се баве и године живота.
|
|
· АУТОР · проф. мср Данијела Ковачевић Микић, филолог српског језика и књижевности, уредник образовног програма УКК, просветни саветник у Министарству просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
|
|
МИСЛИ У ДИЈАЛОШКОЈ ФОРМИ – Поробљени егзистенцијалним оковима, често заборављамо да живот није каријера, већ Божји дар пун љубави, наде и вере. „Мисли у дијалошкој форми” – нова рубрика нашег онлајн часописа за примењену књижевност и традиционалну уметност „Круг УКК” – настојаће да читаоце, бележећи мудрости и осмехе у форми скеча и кратке приче, песме у прози и записа, подсећа на суштинске вредности, лепоту и истинску, исконску радост изворног миља и окриља.
|
РУБРИКЕ – „Мисли у дијалошкој форми, први део” – из живота верујућег филозофа и филолога, писаног током 20. и 21. века – мср Првослав Вујчић, мастер компаративне књижевности, филозоф и филолог, оснивач УКК.
|
· АУТОР · мср Првослав Вујчић, филозоф и филолог, канадски и српски књижевник келтског порекла, оснивач УКК.
|
ЦРТИЦЕ ИЗ ПОРОДИЧНОГ ЖИВОТА – Поробљени егзистенцијалним оковима, често заборављамо да живот није каријера, већ Божји дар пун љубави, наде и вере. „Цртице из породичног живота” – нова рубрика нашег онлајн часописа за примењену књижевност и традиционалну уметност „Круг УКК” – настојаће да читаоце, бележећи дечје мудролије и осмехе, подсећа на суштинске вредности, лепоту и истинску, исконску радост породичног миља и окриља.
|
РУБРИКЕ – „Цртице из породичног живота, први део” – из дневника једне маме, писаног током 2014. и 2015. г. – проф. мср Данијела Ковачевић Микић, филолог српског језика и књижевности, уредник образовног програма УКК.
|
· АУТОР · проф. мср Данијела Ковачевић Микић, филолог српског језика и књижевности, уредник образовног програма УКК, просветни саветник у Министарству просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
Говорна вежба „Снежни дан” је примерена (уз мала прилагођавања или изостављања појединих питања) и ученицима другог циклуса обавезног образовања (од петог до осмог разреда основне школе) и средњошколцима. Погодна је и као припрема за писмену вежбу (описивање зимског пејзажа), и као начин обнављања дескрипције (описивања) као књижевнотеоријског појма, и као уводна вежба за разликовање апстрактних и конкретних мотива или увод у тумачење неке дескриптивне песме.
· АУТОР · проф. мср Данијела Ковачевић Микић, филолог српског језика, уредник образовног програма Урбаног књижевног круга.
· АУТОР · проф. мср Данијела Ковачевић Микић, филолог српског језика, уредник образовног програма Урбаног књижевног круга.
· АУТОР · проф. мср Данијела Ковачевић Микић, филолог српског језика, уредник образовног програма Урбаног књижевног круга.
· АУТОР · проф. мср Данијела Ковачевић Микић, филолог српског језика, уредник образовног програма Урбаног књижевног круга.
|
__________________________
__________________________
__________________________
__________________________
__________________________
мастер компаративне књижевности
__________________________
__________________________
филолог српског језика
__________________________
__________________________
КАЖИ ПРАВИЛНО – нова рубрика нашег онлајн часописа за примењену књижевност и традиционалну уметност „Круг УКК” – бавиће се феноменом језика из образовноваспитног и лингвистичког угла, са намером да помогне свима онима који желе да усавршавају сопствену говорну културу, а превасходно васпитачима и наставницима који свесрдно подстичу децу и ученике да развијају стандарде усменог изражавања, односно језичке културе. Стога ће рубрика садржати и неке наставне материјале и примере добре праксе из програма обуке „Кажи правилно – неговање говорне културе”, сценарије изабраних радионица из програма Радионице говорне културе „Расковник”, подсетнике на неке старе, већ заборављене језичке игре, али и осврте на актуалне језичке појаве у окружењу. Трудићемо се да рубрика „Кажи правилно” буде срећан спој теорије и праксе, не бисмо ли померили границе нашег језика, односно нашег света, па ћемо крупним лингвистичким темама прилазити на популаран и практичан начин. Будући да је игролика настава, са драмским и новинарским методом у основи, најефикаснија у неговању усменог изражавања, надамо се да ће се нашем учењу кроз игру придружити и читаоци часописа „Круг УКК” без обзира на професију којом се баве и године живота.
|
· АУТОР · проф. мср Данијела Ковачевић Микић, филолог српског језика и књижевности, уредник образовног програма Урбаног књижевног круга, просветни саветник у Министарству просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
Нови век је у српски образовноваспитни систем унео бројне новине у погледу средстава рада и дидактичких материјала, али и поражавајуће сазнање да ученици све мање читају и да су средства масовне комуникације, у много чему корисна, ипак довела до застрашујућег опадања способности и писменог и усменог изражавања младих. Гашење професије лектора, као последица економске кризе, раслојавање језика, продор нестандардизованих речи и израза, као и других одлика локалних (месних) говора у јавни говор, урушавање моралних постулата, па и професионалне етике, језичка покондиреност медијски експонираних личности (нарочито из естрадног и политичког света) које, не знајући ни норме сопственог језика, накарадно користе и речи и конструкције страних језика (нарочито енглеског) у жељи да се представе у бољем светлу, само су неки од разлога већ уочене функционалне неписмености која је, нажалост, последњих година код нас у приметном порасту. Довољно је изаћи на било коју улицу у било којем месту у Србији и увидети колико не познајемо и не поштујемо сопствени језик. Видљиво је то на истакнутим фирмама, називима улица, неретко и путоказима, на графитима, рекламама, билбордима, у свакодневној комуникацији... Некада су постојале медијске куће које су подржавале стандардизацију нашег језика и деловањем запослених лектора посредно језички образовале и ширу јавност. Данас, нажалост, и у водећим електронским и штампаним медијима можемо да проналазимо материјале за учење, примере недопустивих огрешења о језичке норме, застрашујуће лежеран однос према сопственом језику.
Да ли је уопште потребно наглашавати колико је, и у професионалном смислу и у свакодневном окружењу, важна управо вештина правилног, течног и тачног, изражајног говорења?! Колико нас језик одређује и на индивидуалном и на друштвеном плану јасно показује древна сентенца: „Проговори да видим ко си!” (Или: „Проговори да те видим!”) Многе народне пословице питким језиком вековима сведоче о важности говорне културе у успостављању и развијању афективних веза и квалитету успостављених односа. Присетимо се неких од њих:
Да ли је уопште потребно наглашавати колико је, и у професионалном смислу и у свакодневном окружењу, важна управо вештина правилног, течног и тачног, изражајног говорења?! Колико нас језик одређује и на индивидуалном и на друштвеном плану јасно показује древна сентенца: „Проговори да видим ко си!” (Или: „Проговори да те видим!”) Многе народне пословице питким језиком вековима сведоче о важности говорне културе у успостављању и развијању афективних веза и квалитету успостављених односа. Присетимо се неких од њих:
|
Језик кости нема, али кости ломи.
Лепа реч и гвоздена врата отвара.
Боље је ногом поклизнути него језиком.
|
|
Научне, лингвистичке студије указују на везу језика и мишљења, односно језичку условљеност нашег поимања живота и света. Хипотеза језичке релативности доноси уверење да специфична структура матерњег језика бар у неким тачкама утиче на човеково виђење света. Из угла антрополошке лингвистике, та веза је лако уочљива: довољно је да се запитамо колико речи за снег и његове различите облике садржи говор Инуита, а колико наш? Јесте ли се икада запитали због чега у нашем језику не постоје посебни називи за женку и младунче нилског коња, а постоје за коња као домаћу животињу? Јесте ли се запитали зашто у речима које одређују породичне односе имамо посебне речи за мајчиног и очевог брата (ујак и стриц), а немамо за мајчину и очеву сестру (тетка)? Језички феномен није интригантан само лингвистима; о њему су писали и бројни писци, филозофи, социолози, али и они којима језик није професионално опредељење. Тако се у литератури наводи да је француски државник Таљеран тврдио да језик служи да сакрије наше мисли, а још већи скептик, Кјеркегор, како је за многе људе језик средство прикривања чињенице да они и немају никаквих мисли. Када се присетимо мисли филозофа Лудвига Витгенштајна: „Границе нашег језика су истовремено и границе нашег света”, не можемо а да се, с тугом и бригом, не запитамо колико су скучене наше границе, не само због прекрајања стварних граница на Балкану, већ и због језичког фонда млађих генерација – оних на којима свет остаје – који је толико осиромашен да се све чешће чудимо које су све речи нашим ученицима постале непознате.
Када бисмо којим случајем започели пописивање цитата о језику са друштвених мрежа, тај посао никада не бисмо завршили, јер – баш као што се и језици непрекидно мењају (и умиру, нажалост), тако се непрекидно развија и мисао, и научна и публицистичка, о свеколикој важности језичке културе.
Када бисмо којим случајем започели пописивање цитата о језику са друштвених мрежа, тај посао никада не бисмо завршили, јер – баш као што се и језици непрекидно мењају (и умиру, нажалост), тако се непрекидно развија и мисао, и научна и публицистичка, о свеколикој важности језичке културе.
|
· АУТОР · проф. мср Данијела Ковачевић Микић, филолог српског језика и књижевности, уредник образовног програма Урбаног књижевног круга, просветни саветник у Министарству просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
|
