П О З О Р И Ш Н А   К Р И Т И К А
Простор неприпадања – др Ана Тасић
  • Представа „Неопланта”, према роману Ласла Вегела, редитељ Андраш Урбан, драматург Ката Ђармати, Новосадско позориште (Ујвидеки синхаз).
  • „Круг УКК” – онлајн часопис примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, с благословом др Ане Тасић, објављује позоришне критике др Ане Тасић, театролога и позоришног критичара, сарадника и почасног члана Урбаног књижевног круга.
Простор неприпадања
НЕОПЛАНТА
Представа „Неопланта” је настала према истоименом роману Ласла Вегела који исписује субјективне, интимне, лабилно увезане и (ауто)иронијом натопљене рефлексије истргнуте из сложене историје Новог Сада (драматург Ката Ђармати). Редитељ Андраш Урбан веродостојно је пренео расни литерарни вегеловски свет на сцену, пропуштен кроз урбановски строј офанзивног разоткривања гомиле наопакости у друштвено-политичким односима прошлости, садашњости и будућности Новог Сада.

Пред гледаоцима се у експлозивном набоју излиставају призори из турбулентне историје града којем је 1748. године Марија Терезија доделила име Неопланта, утврђујући његов (декларативан) космополитизам, утемељење у слободи и толеранцији. На сцени пратимо полемички постављен низ историјских догађаја који означавају демаркационе моменте у безочним борбама за власт, уз неминовност њиховог дубинског преиспитивања, пажљиве анализе одговорности и кривице свих учесника. Критички се излиставају сценски убојите рефлексије о Новосадској рацији јануара 1942. године, када су мађарски фашисти са Миклошем Хортијем на челу побили преко 3.000 цивила, Јевреја, Рома и Срба, затим о доласку комунизма и Титовог апсолутизма. Следи и исписивање одраза деведесетих година, распада Југославије и новог заразног буђења српског национализма, до економске и идејне несигурности садашњих времена, рашчеречености између избора уточишта национализма и европских интеграција, где су обе опције изливене у сумњама.
Фрагментарно се на сцени представља циркуларна историја освајања и ослобађања Новог Сада, унакрсни удари лажи и празних обећања освајача, обликовани агресивним сценским језиком, али и зачињени препознатљивим Урбановим визуелно и симболички изазовним решењима (на пример, сликовита сцена разбијање леда која представља поменути фашистички злочин из 1942. када су жртве потопљене под залеђену површину Дунава). У представи је изузетно важан конфликт између идеализоване слике Новог Сада, као обећане земље, митског простора који се размеће идиличним богатством мултикултуралности, и суштинске стварности те мултикултуралности, изникле на масовним гробницама. Та напета диспропорција се врло ефектно представља у неколико сцена – на пример у сцени која почиње агресивним псеудотуристичким промовисањем богате мултикултуралности града, грлатим говором глумице који постепено гута какофонија заглушујуће техно музике и екстаза општег разврата. То ће кулминирати у језивом физичком насиљу, суровом, болном лемању три велике човеколике лутке, у некаквом ритуалном трансу насилника (композитор Атила Антал).
Појединачних ликова, индивидуалних гласова у овој представи скоро да нема, глумци и глумице Емина Елор, Агота Силађи, Габријела Црнковић, Силвија Крижан, Агота Ференц, Золтан Ширмер, Данијел Хуста, Габор Понго, Иштван Кереши, Арпад Месарош и Атила Немет, делови су једног колективног, милитаризованог тела. Они играју снажно, војнички дисциплиновано, одлучно, грчећи се у вихорима историје насиља, континуитета распиривања мржње према мањинама. А на крају представе долази до директног, документаристичког продора савремености – историја набујалих дискриминација доводи се у наше време преиспитивања положаја мањинских група у Србији, односа према већинској култури, као и бурних амбиваленција према придруживању Европској унији.

Публика збијено седи на посебно подигнутим трибинама, у дубини позорнице, а читава радња се одвија испред црвене завесе, или иза, ако се посматра из уобичајеног угла. Тај избор ће добити посебан смисао на крају представе, када се крвавоцрвена завеса отвори, после завршног, хипнотичког говора глумице Силвије Крижан, у улози краљице Марије Терезије/Европе која идеалистички (иронично) проповеда о чарима мултикултуралности (индикативно је обучена у хаљину од новчаница евра – костимограф Марина Сремац). Подизање завесе открива простор празног гледалишта који болно зјапи својом напуштеношћу, идејно врло инспиративном. Та празнина сугерише значење нестанка Мађара из Војводине, о чему се претходно дискутује, али истовремено има и универзалнији, филозофски, антрополошки смисао, вегеловску ознаку живота на ничијој земљи, простора неприпадања, бездомности.
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар
Представа „Неопланта” – фотографије
Новосадско позориште.
П О З О Р И Ш Н А   К Р И Т И К А
др Ана Тасић
Представа „Неопланта”, према роману Ласла Вегела, редитељ Андраш Урбан, драматург Ката Ђармати, Новосадско позориште (Ујвидеки синхаз).
Две нове представе у Дому омладине Београда: „Бања Робија”, продукција АпсАрт – Центар за позоришна истраживања, и „Мерлинкина исповест”, према тексту Миладина Шеварлића, редитељ Стеван Бодрожа.
Представа „Наши синови”, према драми Војислава М. Јовановића Марамбоа, адаптација и режија Татјана Мандић–Ригонат, Народно позориште у Београду, сцена Раша Плаовић.
Представа „Случајеви – Изгубљени у Србији”, ауторски пројект Кокана Младеновића, Омладинско позориште Дадов.
„Маратонци трче почасни круг”, Душан Ковачевић / Милица Краљ, Звездара театар и „Коштана”, Борисав Станковић / Андраш Урбан, Народно позориште Суботица.
„Los Jugoslavos”, Хуан Мајорга / Стеван Бодрожа, копродукција Народно позориште из Ужица, Пулс театар из Лазаревца и Битеф театар; „Издаја”, Харолд Пинтер / Горан Шушљик, Југословенско драмско позориште, сцена Бојан Ступица.
Трилогија „Passport”, редитељ Андраш Урбан, позориште Деже Костолањи, Суботица, београдска премијера на сцени Битеф театра.
„Мој син само мало спорије хода”, Београдско драмско позориште; и „Успаванка за Вука Ничијег”, копродукција Народног позоришта у Београду и Град-театра Будва.
„Српска трилогија”, по роману Стевана Јаковљевића, драматизација Миодраг и Светолик Никачевић, режија Славенко Салетовић; Народно позориште у Београду.
П О З О Р И Ш Н Е   М И С Л И
др Ана Тасић
Мисли – др Ане Тасић, театролога и позоришног критичара – о позоришту.
Picture
др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар
__________________________
К     О     Н     Т     А     К     Т
Урбани књижевни круг (УКК)
__________________________
Режија
и
сценографија:
Андраш Урбан
Представа
НЕОПЛАНТА,
према роману Ласла Вегела,
Новосадско позориште
(Ујвидеки синхаз).
Улоге: Емина Елор, Агота Силађи, Габриела Црнковић, Силвија Крижан, Агота Ференц, Золтан Ширмер, Даниел Хуста, Габор Понго, Иштван Кереши, Арпад Месарош, Атила Немет.
Драматург: Ката Ђармати
Костими: Марина Сремац
Музика: Атила Антал
РЕЧ ПИСЦА
Ласло Вегел:
„Употреба човека – Трагична кривица? Хладно смо је порекли. Само је избледела гранична линија између виних и невиних. Препустили смо се историји и верујемо да ћемо проћи некажњени. Далеко је поштеније признати да смо изгубили своју судбину, испаштамо, јер бисмо без судбине желели да се усрећимо.”
РЕЧ РЕЖИСЕРА И СЦЕНОГРАФА
Андраш Урбан:
„Осамдесет одсто текста у представи је текст Ласла Вегела, Ката Ђармати и ја смо по свом осећају изабрали најбитније елементе ове приче, моменте који осветљавају и одређују тај нови простор Неопланте. Заправо, најбитније је било осветлити лицемерне тренутке који постоје у односу на Нови Сад и Војводину уопште, на живот у вишекултуралној заједници, суочити се с разним односима у оквиру националних разлика, односом већине и мањине, не само националне већ и сексуалне, интелектуалне, уметничке... И не ради се овде само о деконструкцији романа, већ истовремено и реконструкцији која омогућава рађање нове приче, новог простора који комуницира с публиком. ’Неопланта’ ће бити разговор с Новосађанима, на људском нивоу. Ја лично, имао сам разне фазе доживљавања Новог Сада. Некад кроз самоћу, деведесетих, када сам био студент и када је Нови Сад изгледао као Сајгон, с војницима и свим тим догађајима. После тога, када сам се поново сретао с њим, молио сам се да ме тај град прихвати, да успоставимо некакав позитиван однос. Ми у себи носимо одређене појмове, неке позитивне предрасуде које су настале у неким ранијим временима и јако тешко се боримо с тим да та слика о нечему некадашњем и тај некадашњи концепт града више не постоје. Постоје само у траговима. Релевантно је ново владајуће схватање, и не мислим при томе само у политичком смислу. С друге стране опет, напредовати могу само људи који се суочавају са оном правом сликом стварности, у овом случају града. Али представа није само о Новом Саду или по Вегеловом роману који прича неку историју. Ту лежи прича која је инспирација за један нови простор, простор у којем људи покушавају да живе. Ми имамо слику ове средине као мултикултуралне али је време да се суочимо и са оном сликом која то не садржи. Хвалимо се појмовима мултикултуралности и интеркултуралности али само када су нам потребни, у односу према ЕУ нпр. Међутим, треба да проговоримо о правом Новом Саду и ту одмах постављамо питање, а који је прави Нови Сад? И онда ту долазе ти кругови пакла... Око нас, и у нама, у односу на осећај истине. Е, тиме се треба бавити, чак и када није угодно. Једноставно, не можеш позивати на одговорност људе који имају романсирани однос према Новом Саду.”
РЕЧ КОМПОЗИТОРА
Атила Антал:
„Дуго сам живео у Новом Саду и имам емотиван однос према њему, али опет било је тешко компоновати на тему људи, града, јер је то доста широко поље и укључује све што је лепо и, можда, тешко и тмурно. Много више водио сам се унутрашњим осећајем, инспирисан како текстовима, коришћеним у представи, тако и самим сценама.”
Picture
„Простор неприпадања” – др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар.
Theatre criticism & Photographs: Ana Tasic
All rights reserved 2014. Copyright © Ana Tasic

Published February 20, 2014 on Urban Book Circle
Published February 20, 2014 on Politika Online

Neoplanta – photos by Novosadsko pozoriste
All rights reserved 2014. Copyright © Novosadsko pozoriste

Design & Artwork by Djuradj Vujcic
Illustrated by Sarah Riordan
Edited by Prvoslav Vujcic

All rights reserved 2014. Copyright © Urban Book Circle

C     O     N     T     A     C     T

Published by Urban Book Circle on February 20, 2014
Urban Book Circle® (UBC)
Урбани књижевни круг – круг даровитих, писмених и храбрих.