Urban Book Circle®
  • HOME
  • ABOUT US
  • TERMS AND CONDITIONS
  • PRIVACY POLICY
  • CONTACT

К О Л У М Н Е
Прича о Господину Жући – проф. Драги Ивић
  • „Ево те приче; ко је имао пса, разумеће свако слово, мада и онима без репатих љубимаца ово неће бити страно...” – проф. Драги Ивић, продуцент сценских делатности.
  • „Круг УКК” – онлајн часопис примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, с благословом проф. Драгог Ивића, објављује приче, књижевне и позоришне критике проф. Драгог Ивића, продуцента сценских делатности, књижевника, књижевног и позоришног критичара, пријатеља и сарадника – почасног члана Урбаног књижевног круга.
Picture
Господин Жућа

Picture
проф. Драги Ивић
  • Урбани књижевни круг (УКК) је књижевно друштво са седиштем у Канади. УКК окупља писце и уметнике широм света. УКК тренутно има сараднике и почасне чланове у Канади, Ирској, Србији, Сједињеним Америчким Државама, Словенији, Црној Гори, Енглеској, Босни и Херцеговини, Хрватској, Македонији, Индији, Италији, Француској – и наставља са експанзијом.

Picture
Прича о Господину Жући
Напомена: Ова прича објављена је у (стварно) култним новинама „Берза 012”, тешких деведесетих година. Страница је увећана, урамљена и стајала је, такорећи као икона, на спрату прве приватне пожаревачке штампарије „On off електроника”. То није била само штампарија, већ и место на коме су се окупљали људи од духа, слободе и знања. Необично, али тачно: једно утилитарно место постало је жариште мисли, естетике и креативног бунта, као да није реч о штампарији, већ о неком ворхоловском уточишту. Господин Жућа је незаобилазни део ове легенде.

Ево те приче; ко је имао пса, разумеће свако слово, мада и онима без репатих љубимаца ово неће бити страно...

Хакери су, као што је свима познато, компјутерски зависници, момци који кичму савијају само пред компјутером и то само док седе. Главни циљ им је да га укроте и искористе. Жућа је био један од најжешћих хакера који се појавио у пространом, отвореном и великом дому и срцу господина Хаџе. Хаџу бисмо могли звати и Мерлином или Балтазаром, у зависности од тога да ли су магије које изводи увозне или домаће. Господин Жућа је волео екране, дискете, каблове, а нарочито паус и хартије из ласерског штампача. Од тога су могле да га одвоје само семенке и пљескавице из руку Росе или Хаџе. Од ово двоје зависио је, јер су га они редовно хранили. Да прецизирам – Господин Жућа је био пас, куче, припадник четвороножне врсте, најбољи човеков пријатељ. Ко је рекао – џукац? Немојте, то је Жућу ужасно нервирало. Чак ни Жака, који улеће као ураган у просторију и буди га на једном од неколико омиљених места, није могао да га изнервира.

Господин Жућа није био баш племићког порекла. Лоза и родослов загубљени су му у тами пожаревачких сокака и утрина по Тулби, што чини већину биографија кучића овога града. Понешто из његове животне приче ипак се назире. Почео је да бива виђан пред излозима текстилних радњи, што ће рећи да је већ тада исказивао склоност ка лепом изгледу. Тада се некако и срео са Хаџом, који изјављује да Господин Жућа није био заљубљен на први поглед, док је сам Жућа о томе мудро и верно ћутао. Пристао је да животни простор, зарад мира у кући, подели са Мусом и осталим мачјим друштвом. Муса га се никада није превише плашио, мада сам ја више него убеђен да га је Жућино присуство чинило врло нервозним. Нисам га често виђао опуштеног.

Нису се лако опуштали ни купци у књижари која се налазила у згради општинског суда, где је он стрпљиво лежао насред пролаза, чекајући да Хаџа обави посао због којег је ту дошао, најчешће неки мали сервис фотокопир-апарата.

На посетиоце у штампарији реаговао је врло селективно. Не памти се да је лануо на Ацу или на мене, док је на неке појаве врло индикативно режао. Брзо је постао лакмус за препознавање сумњивих типуса.

Да га опишем:

Темељан, жут пас. Одозго посматран, изгледао је као носач авиона. Поглед пун распуклина. Увек загледан у неку невероватну даљину, никада није много говорио, односно лајао, па и тада само у сну, или да подсети друге да је и он куче. Прави господин, заиста, заиста вам кажем. Нико се не би зачудио да је једног дана сео за тастатуру и почео да „подиже систем”. Стога сам предложио да његово господство и урођен племићки став некако обележимо, неким делом гардеробе, рецимо. За финале је недостајао само тај потез. Хаџа је значајно климнуо главом и рекао: „Добра идеја”, а то код њега много значи. После пет минута у просторију припреме поносно је ушетао Господин Жућа носећи лептир-машну. Личио је на једног народног посланика, пензионисаног археолога, активног адвоката, дописника из иностранства, све одједном, али некако опуштеније, неусиљено. Као у филму „Мачке из високог друштва”, али обрнуто.

Једног јутра сам ушао у погон и видео уплакана лица. На мој упитни поглед, Роса ми је објаснила да су шинтери одвели Господина Жућу са гомилом његових пријатеља и познаника и убили га, не чекајући ни да га неко потражи. Не знам шта је још причала. Отишао сам на спрат и мом другу Хаџи изјавио саучешће. Около је била тешка тишина. Као да су хард-дискови престали да зује. Тада сам сазнао да су тамнопути момци са чакљама, пајсерима и мрежама покупили све псе које су затекли, а неке су извлачили и из дворишта. Било је ту и много паса са огрлицом и видљивом ознаком.

Не вреди сада говорити шта би се догодило у Италији или (недâјбоже) Енглеској после оваквог злочина, чије би титуле, звања и фотеље летеле у ваздух; у земљи у којој душмански, као последње џукеле, шутирају и прогањају читаве народе, то је апсурдна прича. Знам само да сам дуго, по навици, затварао капију да Господин Жућа не изађе.

На зиду у мојој радионици налази се слика на којој позирају Хаџа и Господин Жућа. Гледајући ту слику, често помислим како се живот толико безобзирно разликује од филма. У животу фини момци пропате и надрљају, а џукеле се, обично, извуку...
проф. Драги Ивић,
продуцент сценских делатности,
књижевник, књижевни и позоришни критичар






Picture
Господин Жућа и Хаџа



К О Л У М Н Е

  • Прича о Господину Жући
  • Саша
  • Сјећаш ли се... мириса дуња
  • Блуз у парку
  • Кишно јутро или: Kако настаје прича, само ако је препознате
  • Беба из првог један
  • Млечњак или: Самоубиство једнога града...
  • Робиње позоришта
  • Ујка Чехов у Горњем Милановцу
  • Једна бурјанска прича
  • Како је разарана српска књижевна сцена, или: страх од летења на српски начин
  • Волоколамски правац
проф. Драги Ивић,
продуцент сценских делатности,
књижевник, књижевни и позоришни критичар
Picture



П О З О Р И Ш Н А КРИТИКА

  • Ружни, прљави, зли... или: Како ожалошћена породица постаје огорчена...
„Ожалошћена породица”, према комедији Бранислава Нушића, у редитељском тумачењу Дејана Цицмиловића; Камерна сцена „Мирослав Антић” Сента.
проф. Драги Ивић,
продуцент сценских делатности,
књижевник, књижевни и позоришни критичар
__________________________
К     О     Н     Т     А     К     Т
Урбани књижевни круг (УКК)
__________________________
Picture
Picture
проф. Драги Ивић, продуцент сценских делатности, књижевник, књижевни и позоришни критичар



Picture
Column & Photographs: Dragi Ivic
All rights reserved 2014. Copyright © Dragi Ivic

Design & Artwork by Djuradj Vujcic
Illustrated by Sarah Riordan
Edited by Prvoslav Vujcic
and Danijela Kovacevic Mikic

All rights reserved 2014. Copyright © Urban Book Circle

C     O     N     T     A     C     T

Published by Urban Book Circle on July 12, 2014
Urban Book Circle® (UBC)

Picture
Урбани књижевни круг – круг даровитих, писмених и храбрих.
Picture
Picture
Picture
Picture
© Copyright Urban Book Circle® (“UBC”) All Rights Reserved. Head Office based in Toronto, Ontario, Canada. Unauthorized distribution, transmission or republication strictly prohibited.
Picture
Founded on February 14, 2012
About Us
Terms and Conditions
Contact
Picture
Picture
Picture
© Copyright 2023 Urban Book Circle® All Rights Reserved.