МИСАО · ФОТОГРАФИЈА · РУБРИКЕ · ЖИВОТ · СПОРТ · ВИЦ НА ШПИЦ · ДОГАЂАЈИ ·
|
|
мср Првослав Вујчић,
мастер компаративне књижевности, књижевник и филозоф,
оснивач Урбаног књижевног круга
мастер компаративне књижевности, књижевник и филозоф,
оснивач Урбаног књижевног круга
Првослав Вујчић (Србија, 1960), мастер компаративне књижевности, канадски и српски књижевник келтског порекла, филозоф, син Јефрема и Надежде, отац четворо деце (Теодорa, Јефимијa, Ђурађ, Димитријe), предавач, колумниста, афористичар, сликар у оставци, културни дисидент „с посттрауматским поремећајем”, режисер кратких филмова, витез и песник „материја и птица – птица из материца”.
Школовао се у Пожаревцу, Београду, Чикагу и Торонту. Рођен 20. јула 1960. у Пожаревцу, три деценије настањен у Канади.
Oдликован је орденом Амбасадора поезије (Сједињене Америчке Државе).
Првослав Вујчић је аутор 16 књига – осам књига на енглеском језику и осам књига на српском језику.
Вујчићева књига „Размишљања једног леша” требало је да буде објављена 1983. године, али је судском одлуком забрањена од стране комунистичког режима у СФРЈ и уништена ноћ уочи заказане промоције. Књига је објављена две деценије касније (2004). Годину дана после забране књиге „Размишљања једног леша”, 1984. године, Вујчић је казивао песме на гостовању у рудничкој јами у Тузли због чега су га „рудари понели на рукама, а власт доделила седмодневни затвор”. У тузланском затвору написао је у једном даху књигу поезије „Кастрирање ветра” која је објављена 2005. године, две деценије од настанка.
Двадесет шест година после забране књиге „Размишљања једног леша” од стране комунистичког режима у СФРЈ, Вујчић је доживео да му још једна књига на српском језику – „Повратници” – буде забрањена, у Канади, 2009. године, али не од канадских власти. Овог пута била је у питању „тиха” забрана, без икаквог објашњења; Издавачка установа „Источник” при Епархији канадској Српске православне цркве прекршила је договор и није објавила Вујчићеву књигу. Представник „Источника”, коме је предат новац на промоцији Вујчићеве књиге у рукопису, није доставио Вујчићу списак људи који су дали новац за објављивање његове књиге „Повратници”, која говори о страдању српског народа у рату крајем последње деценије 20. века. Првослав Вујчић никада није сазнао ко је дао новац и колико је новца сакупљено. После вишемесечног Вујчићевог инсистирања да се по канадском закону доброчинитељима мора вратити новац са признаницом ако „Источник” нема намеру да се држи договора и објави књигу, десет месеци од промоције Вујчићеве књиге у рукопису, 2010. године, представници „Источника” вратили су дародавцима новац. После књиге званично забрањене од стране комунистичке власти у СФРЈ (Београд,1983) и књиге незванично забрањене од стране Издавачке установе „Источник” при Епархији канадској Српске православне цркве (Торонто, 2009), Првослав Вујчић је постао једини књижевник на свету коме су једну књигу забранили атеисти (Савез комуниста Југославије), а другу верници (Издавачка установа „Источник” при Епархији канадској Српске православне цркве).
Првослав Вујчић је са својим сином Ђурађем Вујчићем, канадским новинаром и преводиоцем, основао Урбани књижевни круг (Urban Book Circle, Канада, 14. фебруар 2012). Суоснивач је Фудбалског клуба Уједињени Срби (United Serbs, Ошава, Онтарио, Канада, 1992). Члан је Удружења новинара Канаде, Краљевске канадске легије, Удружења књижевника Србије, Удружења књижевника Републике Српске, Интернационалног удружења књижевника (Сједињене Америчке Државе) и Српске књижевне задруге. Почасни је члан Удружења књижевних стваралаца (Канада).
Првослав Вујчић је говорио поезију са америчким песником и једним од најутицајнијих писаца битничке генерације Чарлсом Буковским, четрнаест дана, 1977. године, у Сједињеним Америчким Државама и Канади. Професорка књижевности Десанка Максимовић, чувена српска песникиња и чланица Српске академије наука и уметности, звала је Првослава Вујчића „мој песнички син”, а он њу „моја бака Деса”. Приче, песме и мисли Првослава Вујчића налазе се у многобројним антологијама широм света. Познати српски књижевни критичари, Миодраг Перишић и Чедомир Мирковић, рекли су за Вујчића да је „један од најзначајнијих живих српских песника и дисидената”. После присуствовања промоцији две Вујчићеве збирке поезије у Великој сали Министарства за дијаспору Републике Србије (Београд, 2005), одушевљен Вујчићевом поезијoм, чувени српски књижевник Милован Витезовић је рекао: „После слушања чаробне Вујчићеве поезије, ја више не умем и не могу да пишем поезију”; а позната канадска књижевница Елизабет Абот је рекла „да је Вујчићева поезија чудо које јој је продужило живот” (Торонто, 2009). Вујчић и његово дело налазе се у књизи „Мождана веза са Србијом – 100 драгуља српског расејања”, која представља 100 најпознатијих Срба у свету, чији је приређивач др Радивоје Петровић у сарадњи са Министарством за културу Републике Србије, Министарством за дијаспору Републике Србије, Матицом исељеника Србије и Фондацијом за Рашку „Миливоје Мандић” (2004).
Песме Првослава Вујчића преведене су на 26 језика, а његово стваралаштво утицало је на песнике широм света, посебно у Северној Америци. Добитник је бројних признања. Добио је награде: „Змајеву” за књигу у рукопису (Београд, Србија), „Змајеву” за песму (Београд, Србија), награду „Минерва” за ширење истине о Србима – животним делом и писаном речју (Торонто, Канада) и награду „Књижевне критике” за песму (Сједињене Америчке Државе). Интернационално удружење књижевника САД прогласило га је 2007. године амбасадором поезије Сједињених Америчких Држава.
Од 1987. године живи у Канади.
Школовао се у Пожаревцу, Београду, Чикагу и Торонту. Рођен 20. јула 1960. у Пожаревцу, три деценије настањен у Канади.
Oдликован је орденом Амбасадора поезије (Сједињене Америчке Државе).
Првослав Вујчић је аутор 16 књига – осам књига на енглеском језику и осам књига на српском језику.
Вујчићева књига „Размишљања једног леша” требало је да буде објављена 1983. године, али је судском одлуком забрањена од стране комунистичког режима у СФРЈ и уништена ноћ уочи заказане промоције. Књига је објављена две деценије касније (2004). Годину дана после забране књиге „Размишљања једног леша”, 1984. године, Вујчић је казивао песме на гостовању у рудничкој јами у Тузли због чега су га „рудари понели на рукама, а власт доделила седмодневни затвор”. У тузланском затвору написао је у једном даху књигу поезије „Кастрирање ветра” која је објављена 2005. године, две деценије од настанка.
Двадесет шест година после забране књиге „Размишљања једног леша” од стране комунистичког режима у СФРЈ, Вујчић је доживео да му још једна књига на српском језику – „Повратници” – буде забрањена, у Канади, 2009. године, али не од канадских власти. Овог пута била је у питању „тиха” забрана, без икаквог објашњења; Издавачка установа „Источник” при Епархији канадској Српске православне цркве прекршила је договор и није објавила Вујчићеву књигу. Представник „Источника”, коме је предат новац на промоцији Вујчићеве књиге у рукопису, није доставио Вујчићу списак људи који су дали новац за објављивање његове књиге „Повратници”, која говори о страдању српског народа у рату крајем последње деценије 20. века. Првослав Вујчић никада није сазнао ко је дао новац и колико је новца сакупљено. После вишемесечног Вујчићевог инсистирања да се по канадском закону доброчинитељима мора вратити новац са признаницом ако „Источник” нема намеру да се држи договора и објави књигу, десет месеци од промоције Вујчићеве књиге у рукопису, 2010. године, представници „Источника” вратили су дародавцима новац. После књиге званично забрањене од стране комунистичке власти у СФРЈ (Београд,1983) и књиге незванично забрањене од стране Издавачке установе „Источник” при Епархији канадској Српске православне цркве (Торонто, 2009), Првослав Вујчић је постао једини књижевник на свету коме су једну књигу забранили атеисти (Савез комуниста Југославије), а другу верници (Издавачка установа „Источник” при Епархији канадској Српске православне цркве).
Првослав Вујчић је са својим сином Ђурађем Вујчићем, канадским новинаром и преводиоцем, основао Урбани књижевни круг (Urban Book Circle, Канада, 14. фебруар 2012). Суоснивач је Фудбалског клуба Уједињени Срби (United Serbs, Ошава, Онтарио, Канада, 1992). Члан је Удружења новинара Канаде, Краљевске канадске легије, Удружења књижевника Србије, Удружења књижевника Републике Српске, Интернационалног удружења књижевника (Сједињене Америчке Државе) и Српске књижевне задруге. Почасни је члан Удружења књижевних стваралаца (Канада).
Првослав Вујчић је говорио поезију са америчким песником и једним од најутицајнијих писаца битничке генерације Чарлсом Буковским, четрнаест дана, 1977. године, у Сједињеним Америчким Државама и Канади. Професорка књижевности Десанка Максимовић, чувена српска песникиња и чланица Српске академије наука и уметности, звала је Првослава Вујчића „мој песнички син”, а он њу „моја бака Деса”. Приче, песме и мисли Првослава Вујчића налазе се у многобројним антологијама широм света. Познати српски књижевни критичари, Миодраг Перишић и Чедомир Мирковић, рекли су за Вујчића да је „један од најзначајнијих живих српских песника и дисидената”. После присуствовања промоцији две Вујчићеве збирке поезије у Великој сали Министарства за дијаспору Републике Србије (Београд, 2005), одушевљен Вујчићевом поезијoм, чувени српски књижевник Милован Витезовић је рекао: „После слушања чаробне Вујчићеве поезије, ја више не умем и не могу да пишем поезију”; а позната канадска књижевница Елизабет Абот је рекла „да је Вујчићева поезија чудо које јој је продужило живот” (Торонто, 2009). Вујчић и његово дело налазе се у књизи „Мождана веза са Србијом – 100 драгуља српског расејања”, која представља 100 најпознатијих Срба у свету, чији је приређивач др Радивоје Петровић у сарадњи са Министарством за културу Републике Србије, Министарством за дијаспору Републике Србије, Матицом исељеника Србије и Фондацијом за Рашку „Миливоје Мандић” (2004).
Песме Првослава Вујчића преведене су на 26 језика, а његово стваралаштво утицало је на песнике широм света, посебно у Северној Америци. Добитник је бројних признања. Добио је награде: „Змајеву” за књигу у рукопису (Београд, Србија), „Змајеву” за песму (Београд, Србија), награду „Минерва” за ширење истине о Србима – животним делом и писаном речју (Торонто, Канада) и награду „Књижевне критике” за песму (Сједињене Америчке Државе). Интернационално удружење књижевника САД прогласило га је 2007. године амбасадором поезије Сједињених Америчких Држава.
Од 1987. године живи у Канади.
Објављене књиге
- „Размишљања једног леша” (Београдска књига, 2004)
- „Београде, добро је, би’ из Торонта теби” (Београдска књига, 2004)
- „Кастрирање ветра” (Београдска књига, 2005)
- „Девето колено све/мира” (Београдска књига, 2005)
- „Wet” (UBC Canada Press, 2013)
- „Repatriates” (UBC Canada Press, 2013)
- „Catching Saliva” (UBC Canada Press, 2013)
- „A Few Good Little Thoughts” (UBC Canada Press, 2013)
- „Thoughts of a Corpse” (UBC Canada Press, 2014)
- „Belgrade, It’s All Good” (UBC Canada Press, 2014)
- „Castration of the Wind” (UBC Canada Press, 2014)
- „Ninth Step of the Universe” (UBC Canada Press, 2014)
- „Влажно” (UBC Canada Press, 2014)
- „Повратници” (UBC Canada Press, 2014)
- „Хватање пљувачке” (UBC Canada Press, 2014)
- „Неколико лепих малих мисли” (UBC Canada Press, 2014)
- Circle UBC® – an online magazine of applied literature and traditional arts – of the Urban Book Circle®
Оглед о Вујчићевој поетској књизи „Размишљања једног леша” – проф. мср Данијела Ковачевић Микић. Рад је представљен на Научном скупу са међународним учешћем „Наука и савремени универзитет 4” (сесија Савремени токови науке о књижевности), који је одржан 14. и 15. новембра 2014. на Филозофском факултету у Нишу.
„Мисли у дијалошкој форми, први део” – из живота верујућег филозофа и филолога, писаног током 20. и 21. века – мср Првослав Вујчић, мастер компаративне књижевности, филозоф и филолог, оснивач УКК.
МИСЛИ У ДИЈАЛОШКОЈ ФОРМИ – Поробљени егзистенцијалним оковима, често заборављамо да живот није каријера, већ Божји дар пун љубави, наде и вере. „Мисли у дијалошкој форми” – нова рубрика нашег онлајн часописа за примењену књижевност и традиционалну уметност „Круг УКК” – настојаће да читаоце, бележећи мудрости и осмехе у форми скеча и кратке приче, песме у прози и записа, подсећа на суштинске вредности, лепоту и истинску, исконску радост изворног миља и окриља.
Првослав, син Јефрема Вујчића и потомак Теуторигоса, вође Скордиска, подиже овај поетски споменик у славу Белисами и Беленусу.
Интервју са проф. Иреном Соколовић, лингвистом и песником – аутор интервјуа: Првослав Вујчић.
Канадски новинар Ђурађ Вујчић режирао је кратки филм „Васкрсла светла” – по истоименој песми свог оца Првослава Вујчића, канадског и српског књижевника келтског порекла – користећи исечак из свог кратког филма „Resurrected Lights”.
Аутор Првослав Вујчић, мастер компаративне књижевности и проф. Сања Крстоношић говоре Вујчићеву поезију, а песму пева Сара Слин, ауторова комшинка.
Аутор Првослав Вујчић, мастер компаративне књижевности и проф. Сања Крстоношић казују делове из књиге „Повратници” Првослава Вујчића.
Песма из две књиге Првослава Вујчића – „Repatriates” (на енглеском језику, 2013) и „Повратници” (на српском језику, 2014), издавач „UBC Canada Press”.
На платоу испред Скупштине града Торонта, 2008. године, књижевник Првослав Вујчић говори о Србији пред неколико хиљада Канађана.
Књижевници Душко Радовић и Првослав Вујчић говоре о Фудбалском клубу „Партизан”. Видео је припремио канадски новинар Ђурађ Вујчић, председник Фан-клуба „Gravediggers Canada 1987” (изданак треће генерације „гробара” у породици Вујчић), син књижевника Првослава Вујчића, оснивача Фан-клуба „Gravediggers Canada 1987” и унук пилота Јефрема Вујчића, првог „гробара” у породици Вујчић.
Мисли – др Ане Тасић, театролога и позоришног критичара – о позоришту; приредио: Првослав Вујчић.
Песма словеначке књижевнице др Глорјане Вебер; превео са словеначког и препевао: мср Првослав Вујчић.
Песма канадског новинара Ђурађа Вујчића; превео са енглеског и препевао: Првослав Вујчић, отац Ђурађа Вујчића.
Аутор песме: Рабиндранат Тагор – превео и препевао, 1977: Првослав Вујчић.
|
· Prvoslav “Pearse” Vujcic – photo by Djuradj “George” Vujcic / All rights reserved.
Copyright © Djuradj “George” Vujcic ·
Copyright © Djuradj “George” Vujcic ·
|
Last updated on September 6, 2018.
Published by Urban Book Circle on February 14, 2012 Urban Book Circle® (UBC) |
· Edited by Djuradj “George” Vujcic, Jefimija “Mia” Vujcic, Danijela Kovacevic Mikic,
Deidre McAuliffe and Prvoslav “Pearse” Vujcic ·
· Design & Artwork by Prvoslav “Pearse” Vujcic and Djuradj “George” Vujcic ·
· Illustrated by Sarah Riordan and Deidre McAuliffe ·
All rights reserved. Copyright © Urban Book Circle®
Deidre McAuliffe and Prvoslav “Pearse” Vujcic ·
· Design & Artwork by Prvoslav “Pearse” Vujcic and Djuradj “George” Vujcic ·
· Illustrated by Sarah Riordan and Deidre McAuliffe ·
All rights reserved. Copyright © Urban Book Circle®
