|
|
„Фрагменти Нушићевих познатих љигаваца, малограђана и незграпних тетки, у овом субверзивном кабареу су представљени као кловнови, сугеришући на тај начин и то да се са рубова друштва, на маргини, у пародији и циркусу, најслободније изражавају болне истине о друштву. Трагични садржаји имају посебно ангажовану друштвену снагу када су дати у форми комичне метафоре.” – др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар, пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
|
Потрага за бољим животом у емиграцији – др Ана Тасић
|
|
|
Потрага за бољим животом у емиграцији
|
Нушићу у част – на сцени „Раша Плаовић” Народног позоришта „Књига друга”, премијера и „Кабаре Нушић”, Позориште Тимочке Крајине „Зоран Радмиловић”, Зајечар, гостовање.
КЊИГА ДРУГА
КАБАРЕ НУШИЋ
„Књига друга” / Фото: Народно позориште у Београду
„Књига друга” Бранислава Нушића (1927) је необичан салонски комад са елементима метатеатралности, трилера, мелодраме, радње смештене у позоришне оквире. Кроз преплетене односе између неколико глумица и глумаца, писаца, критичара, али и љубитеља уметности, Нушић је изнео интригантна запажања о корумпираним међуљудским односима, као и о релацијама између позоришта и живота, истина и лажи, љубави, страсти и злочина, судбине и избора.
Редитељка Анђелка Николић у сценској поставци ове грађанске драме настојала ја да акцентује (мета)театралност радње и односа између ликова, што је сасвим оправдана полазна идеја, имајући у виду истакнуту метатеатралност у драми, односно пишчев постојано проблематизован однос између позоришта и живота. Та редитељска намера посебно је видљива у првој сцени представе, када глумци заједнички, у формализованим кретњама, ступају на позорницу, наглашавајући на тај начин тренутак игре, представљања. Овај поступак се понавља у последњој сцени, али са другом јунакињом, млађом глумицом Миром (Марија Бергам), која замењује претходну диву Рајну (Нела Михаиловић), што ефектно сугерише значење пролазности, краткотрајности славе, али и вечитог понављања заблуда, илузија о моћи. Сценско проблематизовање самог позоришног извођења присутно је и у уводном избору да глумци буду окренути леђима публици, као и то да играју под угушеним светлима. Нажалост, ова на почетку постављена намера редитеља у даљем току сценске радње се не развија, а није ни подржана игром глумаца. Они углавном наступају у једнозначном реалистичком кључу, без слојевитости које би коренитије назначиле поменуте сценске поступке проблематизације позоришне игре per se. Зато је представа у целини недоречена, недоследна. У прилог овој тези иде и, на пример, поступак трапавог укључивања неколико сонгова које глумци изводе после прве сцене, заустављајући ток радње, и доводећи дијалоге у ситуацију да се са муком пробијају кроз песме, без оправдања. У квалитативно неуједначеној игри глумаца, најубедљивија је Златија Ивановић као Ида, Рајнина колегиница глумица, алапача обликована и у гротескним цртама, за разлику од осталих ликова који су углавном дати у праволинијском, реалистичком маниру. Срђан Карановић је одлучно приказао једног од Рајниних љубавника, глумца који јој није превише привржен, насупрот махнитом Ивановићу, лудом од љубоморе (Душан Матејић), али блеђе сценски приказаног, иако је у драми његов лик сложеније исцртан од лика љубавника, датог само у назнакама. Теодор (Гојко Балетић), трећи Рајнин љубавник и примарни спонзор, нема на сцени потребну снагу, цинизам и прорачунати шарм искусног љубавника – мецене. Радња и ликови су у представи задржани у епохи, што одређује сценографија Весне Поповић која представља Рајнин ексклузиван салон, као и сагласно раскошна костимографија Олге Мрђеновић. Драма и представа „Књига друга” не нуде много данашњем гледаоцу, превасходно зато што нису кључно савремене, зато што теме не занимају продорније данашњу публику, што је случај са већином познатијих Нушићевих дела која нису са временом изгубила есенцијални друштвени смисао. У вези са тим представа „Кабаре Нушић”, редитељке Јоване Томић и ансамбла позоришта „Зоран Радмиловић” из Зајечара, играна на истој сцени, „Раша Плаовић”, горуће је актуелна. Сачињена од репрезентативних мотива и сцена из „Госпође министарке”, „Сумњивог лица”, „Народног посланика” и других Нушићевих комедија, увезаних око тема политичког користољубља, друштвено разорне корупције, неутољиве жеђи за влашћу и грабљењем високих друштвених положаја, али и потраге за бољим животом у емиграцији, ова пародична пачворк музичка представа ударно показује Нушићеву савременост (драматург Димитрије Коканов). Зајечарски глумци у одговарајућем, уједначено појачаном, пародичном тону, у прикладно грубом обличју, изражавају критику наказности система који воде примитивци, искључиво вођени личним интересима. Фрагменти Нушићевих познатих љигаваца, малограђана и незграпних тетки, у овом субверзивном кабареу су представљени као кловнови, сугеришући на тај начин и то да се са рубова друштва, на маргини, у пародији и циркусу, најслободније изражавају болне истине о друштву. Трагични садржаји имају посебно ангажовану друштвену снагу када су дати у форми комичне метафоре. др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар 
др Ана Тасић
__________________________
__________________________
__________________________
__________________________
Мисли – др Ане Тасић, театролога и позоришног критичара – о позоришту.
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар 
др Ана Тасић
__________________________
__________________________
|
Нушићу у част – на сцени „Раша Плаовић” Народног позоришта „Књига друга”, премијера и „Кабаре Нушић”, Позориште Тимочке Крајине „Зоран Радмиловић”, Зајечар, гостовање.
Бертолд Брехт, Курт Вајл – „Опера за три гроша”, режија Томи Јанежич, копродукција Краљевско позориште Зетски дом, Цетиње и Српско народно позориште, Нови Сад.
48. Битеф – „Александра Зец”, текст и режија Оливер Фрљић, ХКД театар Међународни фестивал малих сцена, Ријека, Хрватска и „Полудела локомотива”, текст Станислав Игнаци Виткијевич, режија Јернеј Лоренци, Словенско народно гледалишче Љубљана, Словенија.
48. Битеф – „Гробница за Бориса Давидовича”, према тексту Данила Киша, режија Ивица Буљан, копродукција Хартефакт, „Битеф театар”.
48. Битеф – „Прошлост је сада”, Корина Мајер и Казерне Базел, Швајцарска и „Бојно поље сећања 1914–2014”, Крезингер и Дура, Берлин, Немачка.
48. Битеф – „(А)полонија”, аутор и редитељ Кжиштоф Варликовски, Нови театар, Варшава, Пољска и „Наш разред”, према тексту Тадеуша Слобођанека, режија Јана Рос, Литванско национално драмско позориште, Вилњус, Литванија.
48. Битеф – Представа „А где је револуција стоко” редитеља Борута Шепаровића, премијерно изведена продукција која је отворила 48. Битеф, на сцени Дома омладине.
Единбург, Шкотска – Фринџ фестивал је одржан од 1. до 25. августа 2014. године. Са 3.193 различите представе, што је за једанаест посто више од прошлог пута, направљен је рекорд – овогодишњи програм је имао највише представа у историји Фринџа!
Единбург, Шкотска – У завршници позоришног програма Единбуршког интернационалног фестивала приказане су две премијере, „Хелен Лоренс” и „Слатки мамбо”.
Единбург, Шкотска – Овогодишњи Фринџ фестивал, одржан од 1. до 25. августа 2014. године, поново је, по фасцинантном броју наступа, потврдио да је (необориво) реч о најквантитативнијој театарској смотри на свету.
Единбург, Шкотска – Единбуршки интернационални фестивал, који се ове године одржава од 8. до 31. августа, посвећен је стогодишњици Великог рата.
Будва, Црна Гора – Званичан програм овогодишњег, 28. издања фестивала „Град театар” затворен је извођењем „Опере ултиме” редитеља Кокана Младеновића.
Будва, Црна Гора – Град театар Будва: премијера Чеховљеве „Три сестре” у Цркви Свете Марије, у режији и адаптацији Ане Вукотић и Слободана Милатовића.
Тиват, Црна Гора – У оквиру фестивала „Пургаторије”, у Центру за културу премијерно је изведена представа „Провиденца”, настала на основу Чеховљевог „Ујка Вање”, у драматуршкој адаптацији Стевана Копривице и режији Егона Савина (продукција Центар за културу Тиват).
Котор, Црна Гора – На
Летњој позорници, у оквиру Међународног фестивала „Котор арт”,
премијерно је изведена Брешанова „Представа Хамлета у селу Мрдуша
Доња”, у режији Луке Кортине, копродукција Котор арта и Црногорског
народног позоришта.
Представа „Шекспирова наушница” редитеља Љубише Ристића, настала према текстовима Јонеска, Бејкона и Шекспира.
Фестивал „Нови тврђава театар”, у Вили „Станковић” у Чортановцима код Инђије, од 5. до 9. јула 2014.
Потпрограм „После рата” 20. Лондонског интернационалног фестивала (ЛИФТ), у Уметничком центру Батерси, у јужном Лондону.
Нова драма Ненада Прокића „Прст обарач метак пиштољ” премијерно је изведена у суботу 28. јуна, тачно на стогодишњицу од атентата на Франца Фердинанда, у оквиру програма Лондонског интернационалног театарског фестивала, на сцени Уметничког центра Батерси, у јужном Лондону.
У оквиру овогодишњег јубиларног 20. издања ЛИФТ-а, Лондонског интернационалног театарског фестивала, организован је потпрограм „После рата”.
„Хамлет” редитеља Доминика Дромгула и Била Бакхурста – лондонски Глоуб театар, на сцени Народног позоришта, у Београду.
Мјузикл „Виктор Викторија”, према тексту Блејка Едвардса, музика Хенри Манцини, режија Михаило Вукобратовић, Позориште на Теразијама.
Представа „Змајеубице”, према тексту Милене Марковић, режија Ива Милошевић, Југословенско драмско позориште.
Стеријино позорјe – „Принцип (мали ми је ово гроб)”, представа настала према драми Биљане Србљановић, у тумачењу пољског редитеља Михала Задаре и извођењу бечког позоришта Шаушпилхаус.
Стеријино позорјe – „Још увек олуја”, драма Петера Хандкеа, на сцени Српског народног позоришта, у извођењу Словенског народног гледалишча из Љубљане.
Стеријино позорјe – „Ожалошћена породица”, према комедији Бранислава Нушића, у редитељском тумачењу Николе Пејаковића, а у извођењу ансамбла Народног позоришта Републике Српске из Бањалуке.
Представа „Кад су цветале тикве”, према драми Драгослава Михаиловића, режија Бобан Скерлић, Београдско драмско позориште.
Братислава – У главном граду Словачке је од понедељка 12. до суботе 17. маја одржан 10. Интернационални фестивал Нове драме, по угледу, значају и програмској оријентацији пандан српском Стеријином позорју.
„Оставите поруку или Бегунци”, према мотивима из романа „У старини име му беше Хемус” Борислава Чичовачког, текст и режија Вида Огњеновић, Српско народно позориште, Нови Сад.
„Мизери”, по мотивима романа Стивена Кинга, редитељ Петар Поповић и „Славна Флоренс”, према тексту Питера Квилтера, режија Ђурђа Тешић, Атеље 212, Сцена „Петар Краљ”.
Представа „Код вечите славине”, по тексту Момчила Настасијевића, у адаптацији Слободана Обрадовића и режији Милана Нешковића; Сценa „Раша Плаовић”, Народно позориште у Београду.
„Рођендан господина Нушића”, према тексту Душана Ковачевића, редитељ Небојша Брадић, Звездара театар.
Представе Јернеја Лоренција, Душана Јовановића, Матјажа Бергера.
Представа „Мали ми је овај гроб”, према драми Биљане Србљановић, режија Дино Мустафић, копродукција Хартефакт, Битеф театар, Камерни театар 55, Казалиште Ulysses.
„Уносно место”, према тексту Александра Николајевича Островског, редитељ Егон Савин, Југословенско драмско позориште.
Представа „Август у округу Осејџ”, према тексту Трејсија Летса, режија Љиљана Тодоровић, Атеље 212.
Представа „Неопланта”, према роману Ласла Вегела, редитељ Андраш Урбан, драматург Ката Ђармати, Новосадско позориште (Ујвидеки синхаз).
Две нове представе у Дому омладине Београда: „Бања Робија”, продукција АпсАрт – Центар за позоришна истраживања, и „Мерлинкина исповест”, према тексту Миладина Шеварлића, редитељ Стеван Бодрожа.
Представа „Наши синови”, према драми Војислава М. Јовановића Марамбоа, адаптација и режија Татјана Мандић–Ригонат, Народно позориште у Београду, сцена Раша Плаовић.
Представа „Случајеви – Изгубљени у Србији”, ауторски пројект Кокана Младеновића, Омладинско позориште Дадов.
„Маратонци трче почасни круг”, Душан Ковачевић / Милица Краљ, Звездара театар и „Коштана”, Борисав Станковић / Андраш Урбан, Народно позориште Суботица.
„Los Jugoslavos”, Хуан Мајорга / Стеван Бодрожа, копродукција Народно позориште из Ужица, Пулс театар из Лазаревца и Битеф театар; „Издаја”, Харолд Пинтер / Горан Шушљик, Југословенско драмско позориште, сцена Бојан Ступица.
Трилогија „Passport”, редитељ Андраш Урбан, позориште Деже Костолањи, Суботица, београдска премијера на сцени Битеф театра.
„Мој син само мало спорије хода”, Београдско
драмско позориште; и „Успаванка за Вука Ничијег”, копродукција Народног
позоришта у Београду и Град-театра Будва.
„Српска трилогија”, по роману Стевана Јаковљевића, драматизација Миодраг и Светолик Никачевић, режија Славенко Салетовић; Народно позориште у Београду.
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар __________________________
__________________________
|
Прочитајте правила коришћења – на енглеском језику (Terms and Conditions, Privacy Policy, Disclaimer) – пре него што пошаљете коментар. Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Круга УКК” – онлајн часописа примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, задржава право да – уколико их процени као неумесне – скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или сарадника и чланова Урбаног књижевног круга и чланова редакције „Круга УКК”, као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Урбани књижевни круг и „Круг УКК” нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара прочитали и разумели правила коришћења која су искључиво на енглеском језику – и потврдили сагласност са наведеним правилима.
др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар
|
Note: The Urban Book Circle does not necessarily endorse any of the views posted. By submitting your comments, you acknowledge that the Urban Book Circle has the right to reproduce, broadcast and publicize those comments or any part thereof in any manner whatsoever. Please note that comments are moderated and published according to our Terms and Conditions.
|
|
· Theatre criticism & Photographs: Ana Tasic / All rights reserved 2014. Copyright © Ana Tasic ·
· Photo of Knjiga druga courtesy of Narodno pozoriste
All rights reserved 2014. Copyright © Narodno pozoriste ·
· Published on Urban Book Circle · Published on Politika Online ·
· Design & Artwork by Djuradj Vujcic and Prvoslav Vujcic · Illustrated by Sarah Riordan and Deidre McAuliffe ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
· Photo of Knjiga druga courtesy of Narodno pozoriste
All rights reserved 2014. Copyright © Narodno pozoriste ·
· Published on Urban Book Circle · Published on Politika Online ·
· Design & Artwork by Djuradj Vujcic and Prvoslav Vujcic · Illustrated by Sarah Riordan and Deidre McAuliffe ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
All rights reserved 2014. Copyright © Urban Book Circle®
C O N T A C T
Published by Urban Book Circle on November 3, 2014
Urban Book Circle® (UBC)
C O N T A C T
Published by Urban Book Circle on November 3, 2014
Urban Book Circle® (UBC)
Урбани књижевни круг – круг даровитих, писмених и храбрих.
