Подруми из Канаде / др Ана Тасић

ПОЗОРИШНА КРИТИКА – Нови Сад, Војводина, Србија – Међународна селекција „Кругови” 61. Стеријиног позорја – „Брашно у венама”, режија Борис Лијешевић, сарајевска копродукција САРТР и МЕСС, и „Фазанов плес”, режија Бела Пинтер, у извођењу његове истоимене компаније из Будимпеште.

УКК · КЊИЖЕВНОСТ · КОЛУМНЕ · ПОЕЗИЈА · ИНТЕРВЈУ · АРТ · ПОЗОРИШТЕ · МЕЛОДИЈА ·

МИСАО · ФОТОГРАФИЈА · РУБРИКЕ · ЖИВОТ · СПОРТ · ВИЦ НА ШПИЦ · ДОГАЂАЈИ ·

ПОЗОРИШТЕ

Подруми из Канаде – др Ана Тасић

„Брашно у венама” / Фотографија: из архиве САРТР-а.

ПОЗОРИШНА КРИТИКА

THEATRE

„Давид, најмлађи члан породице, тинејџер, говори углавном на енглеском језику, што тумачимо као израз његове потребе да побегне, да не припада, да се удаљи од ове дисхармоничне породице и њеног хаоса конфликата. Та потреба за бегом је доследна, изражава се у још једној сцени представе, када он напушта расправу и одлази у ћошак да слуша агресивну гитарску музику. Она заглушује породичне конфликте, конкретно и симболички, подсећајући нас на мисао Дерека Џармана: ’Све док је музика довољно бучна, нећемо чути да се свет распада’ (филм ’Светковина’).” – др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар, пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.

др Ана Тасић

– позориште –

Урбани књижевни круг® (УКК)

др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар

Подруми из Канаде

Нови Сад, Војводина, Србија – Међународну селекцију „Кругови” 61. Стеријиног позорја чиниле су две представе „Брашно у венама” редитеља Бориса Лијешевића, сарајевска копродукција САРТР и МЕСС, и „Фазанов плес” Беле Пинтера, у извођењу његове истоимене компаније из Будимпеште.

„Брашно у венама” је први драмски текст Игора Штикса, романсијера, песника и есејисте, чији је роман „Елијахова столица” Борис Лијешевић раније са успехом поставио на сцени Југословенског драмског позоришта. „Брашно у венама” је породична драма окупљања која помало подсећа на комад, представу и филм „Прослава” Томаса Винтерберга због заједничке ситуације породичног скупа који се претвара у пакао, јер се повампирују демони прошлости.

Три генерације једне породице срећу се након повратка Владимира, Хелене и Давида из Канаде, отварајући Пандорину кутију закопаних сећања, залазећи у тамне подруме прошлости. Неочекивани долазак Игора, Владимировог брата, представља посебан окидач испаљивања угушених сећања, изазива експлозију кривице и одговорности, хаоса нерашчишћених рачуна. Давид, најмлађи члан породице, тинејџер, говори углавном на енглеском језику, што тумачимо као израз његове потребе да побегне, да не припада, да се удаљи од ове дисхармоничне породице и њеног хаоса конфликата. Та потреба за бегом је доследна, изражава се у још једној сцени представе, када он напушта расправу и одлази у ћошак да слуша агресивну гитарску музику. Она заглушује породичне конфликте, конкретно и симболички, подсећајући нас на мисао Дерека Џармана: „Све док је музика довољно бучна, нећемо чути да се свет распада” (филм „Светковина”).

Режија је препознатљиво Лијешевићева, сведена, условна, прецизна и децентна, и као таква је на сцену извукла највише из Штиксовог текста који, нажалост, садржи у себи доста мелодрамских клишеа, што понекада у тоталу делује као сценарио за телевизијске сапунице које се баш и не размећу претераном продубљеношћу идеја. У редитељском поступку су исплетени натурализам и брехтовска стилизација. Глумци Мики Трифунов, Каћа Дорић, Изудин Бајровић, Адмир Гламочак, Селма Алиспахић и Јасенко Пашић играју ликове и нараторе, спретно прелазећи из једних у друге. У погледу наративности, они најављују чинове, време дешавања радње итд. На тај начин Лијешевић успешно гради извесну дистанцу према стереотипима утиснутим у текст.

Публика је седела на посебно инсталираним трибинама на сцени СНП, окруживали смо централни простор где глумци преовлађујуће играју, окупљени око једног стола. Близина глумаца удружена са понекада болно густом тишином и наглашеном осећајношћу њихове игре, интензивирала је свакако наш доживљај.

Нови Сад, Војводина, Србија – Међународна селекција „Кругови” 61. Стеријиног позорја – „Брашно у венама”, режија Борис Лијешевић, сарајевска копродукција САРТР и МЕСС, и „Фазанов плес”, режија Бела Пинтер, у извођењу његове истоимене компаније из Будимпеште.

БРАШНО У ВЕНАМА

„Брашно у венама” / Фотографија: из архиве САРТР-а.

ФАЗАНОВ ПЛЕС

„Фазанов плес” / Фотографија: из архиве Беле Пинтера.

Друга представа „Кругова”, „Фазанов плес”, према тексту и у режији уваженог мађарског аутора Беле Пинтера изузетан је пример споја друштвено-политички наглашено актуелног и еклектички раскошног, заводљивог, повремено кабаретског театра. Пинтер сатирично обрађује теме управљања и борбе за власт, манипулација на трновитом путу њеног освајања, као и проблематику образовања, граница и метода.

Радња се дешава у државној школи „Ференц Симон” 1695. године, у време када су Турци протерани из Мађарске уз помоћ Немаца. Прате се сложене заврзламе управнице Тета Ержи и Тета Габи која је смењује на управничком месту. Прича је исписана надреално, кафкијански апсурдно, са мноштвом симболичких, маштовитих и урнебесно смешних ситуација. На пример, такмичење у плесу фазана је симболичко поље политичке борбе. Потенцијални директори школе боре се за то место изводећи гротескни плес, са огромном, пресмешном, кичастом периком, уз тонове познате песме „El Condor Pasa”. Еклектицизам је овде у пуној снази, на сцени је изливена кључала лава претераности и нелогичности. Они имају упадљиве комичке ефекте, али и јаку политичку симболику, од сцена фазановог плеса, преко хипијевског пушења наргила које прати политичке сонгове, до савремених бунтовничких мајица са одштампаним хорор мотивима које носе тинејџери васпитавани у тој садистичкој установи. Та Пинтерова школа је метафорички модел друштвено-политичког система који нас је подсетио на Фукоове анализе блиских институција, школа, касарни, радионица. Фуко их је све посматрао као метафоре затвора/друштва, чије старешине имају задатак да надзиру и кажњавају, да производе послушна тела, подобне и преплашене људе који, као такви, одржавају систем.

др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар

__________________________

К О Н Т А К Т
Урбани књижевни круг (УКК)

__________________________

др Ана Тасић / Фотографија: из архиве Урбаног књижевног круга.

ПОЧАСНИ ЧЛАН УКК ЗА КРУГ УКК

др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга

2016.

2015.

2014.

2013.

К О М Е Н Т А Р И

Прочитајте правила коришћења – на енглеском језику (Terms and Conditions, Privacy Policy, Disclaimer) – пре него што пошаљете коментар. Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Круга УКК” – онлајн часописа примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, задржава право да – уколико их процени као неумесне – скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или сарадника и чланова Урбаног књижевног круга и чланова редакције „Круга УКК”, као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Урбани књижевни круг и „Круг УКК” нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара прочитали и разумели правила коришћења која су искључиво на енглеском језику – и потврдили сагласност са наведеним правилима.

Note: The Urban Book Circle does not necessarily endorse any of the views posted. By submitting your comments, you acknowledge that the Urban Book Circle has the right to reproduce, broadcast and publicize those comments or any part thereof in any manner whatsoever. Please note that comments are moderated and published according to our Terms and Conditions.