ПОЗОРИШНА КРИТИКА – Подгорица, Црна Гора – „Шћери моја”, према тексту Маје Тодоровић, награђеном на конкурсу ЦНП, режија и адаптација Ана Вукотић, Црногорско народно позориште (ЦНП).
МИСАО · ФОТОГРАФИЈА · РУБРИКЕ · ЖИВОТ · СПОРТ · ВИЦ НА ШПИЦ · ДОГАЂАЈИ ·
|
|
„Шћери моја” / Фотографија: из архиве Црногорског народног позоришта.
„Жене се у том друштву увек гурају у ћошак, упркос томе што су често сналажљивије и снажније од мушкараца.” – др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар, пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
|
Урбани књижевни круг® (УКК)
|
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар |
Побуњена хероина
|
|
Подгорица, Црна Гора – После више од годину дана паузе у новим продукцијама, на сцени Црногорског народног позоришта (ЦНП) у уторак увече је премијерно изведена представа „Шћери моја”, по тексту Маје Тодоровић, награђеном на конкурсу ЦНП. Маја Тодоровић је завршила ФДУ у Београду, њена драма „Дрекавац” са треће године студија је победила на конкурсу Београдског драмског позоришта, где је и играна, у режији Милене Павловић (2012). Мајина дипломска драма „Кинез” је победила на конкурсу АССИТЕЈ-а у Црној Гори за најбољи драмски текст за децу и младе, па је и тај комад са успехом постављен, у режији Ање Суше (Котор, Подгорица, 2014). Представу „Шћери моја” режирала је Ана Вукотић која нам је раније открила свој аутентично промишљен, поетски бујан сценски рукопис, у тумачењима Молијеровог „Дон Жуана” (ЦНП, 2009), Хорватових „Љубав, вера, нада” (ЦНП, 2011), Чеховљеве „Три сестре” (Будва, 2014).
Драма „Шћери моја” има историјске оквире, радња је смештена у другу половину 19. века, у живот породице црногорског кнеза Николе Петровића. Акценат је на судбини његове најстарије ћерке, кнегиње Зорке која је протагонисткиња. Иако формално историјски и црногорски, овај комад је идејно савремен и географски универзалан. Бавећи се политичком историјом Црне Горе, драма одражава и даље брутално актуелне друштвене механизме, ограниченост патријархата, нездраву политичку бахатост, тврдоглаву самодовољност и блесаво чврсто држање за традицију, и онда када је она прилично назадна.
Драма „Шћери моја” има историјске оквире, радња је смештена у другу половину 19. века, у живот породице црногорског кнеза Николе Петровића. Акценат је на судбини његове најстарије ћерке, кнегиње Зорке која је протагонисткиња. Иако формално историјски и црногорски, овај комад је идејно савремен и географски универзалан. Бавећи се политичком историјом Црне Горе, драма одражава и даље брутално актуелне друштвене механизме, ограниченост патријархата, нездраву политичку бахатост, тврдоглаву самодовољност и блесаво чврсто држање за традицију, и онда када је она прилично назадна.
|
Режија Ане Вукотић је снажно поетска, завидно разиграна, визуелно опчињавајућа. Сцена је једноставно дизајнирана, костим је фино китњаст, стилизован (сценограф Александар Вукотић, костимограф Лео Кулаш). Кореографија Соње Вукићевић задивљујуће истиче нагомилане унутрашње тензије ликова, дубоку скрханост, али и међусобну приврженост. Њихове унутрашње буре се преводе у интригантне физичке изразе, необичне, стилизоване телесне композиције. Посебно су маркантне сцене између оца Николе и ћерке Зорке, на пример, када је он нежно носи на својим леђима, пузећи по сцени, изражавајући тако чисту љубав и бригу.
Са једне стране се у представи издвајају јаке драмске сцене, згуснутих узбурканих емоција, док се на другој страни нижу изразито карикатурални призори који комички изврћу негативне стране патријархата. Актери ових сцена су кнежеви саветници, свита (не)верних пратилаца, изразито гротескних, искежених, попут лакрдијаша, а понекада су и попут зомбија, као да су измилели из хорор филмова. |
Подгорица, Црна Гора – „Шћери моја”, према тексту Маје Тодоровић, награђеном на конкурсу ЦНП, режија и адаптација Ана Вукотић, Црногорско народно позориште (ЦНП).
|
Лик Песника (Славко Калезић) посебно театрално, критички, исказује vox populi, глас патријархата, у комичкој супротности са својим кемп имиџом. Лик Попа (Горан Вујовић) обезбеђује критику религијских догми које такође чувају патријархат, површно и лицемерно проповедајући покорност. Врло млада глумица Вања Јовићевић игра Зорку, побуњену хероину, одлучно обликујући њене трансформације, од безбрижне девојчице до жене поражене животом у патријархалном устројству. Кнез Никола Петровић (Мирко Влаховић) је растргнут између преплављујуће љубави према ћерки и политичке обавезе поштовања традиције. Жене се у том друштву увек гурају у ћошак, упркос томе што су често сналажљивије и снажније од мушкараца.
Представа укључује мноштво снажних симболичких призора. У том погледу је посебно упечатљива сцена припреме за Зоркину удају, по расположењу више налик припреми за опело. Због тврдоглавог држања за окамењену традицију, животни ритуали су окренути наглавачке, уместо радости доносе разарајући очај. Дизајн Зоркине хаљине је у тој сцени сјајан, њена основа је решетка, кавез, ефектан симбол брачног живота у који улази, попут појединих Ибзенових хероина. Док јој мајка, строга кнегиња Милена (Варја Ђукић), намешта ту хаљину – оков, Зорка се врти укруг, изражавајући тако симболички безизлазност, затвореност, не само у предстојећем браку, већ и друштвеном животу, окованом традицијом.
Пречесто саплитање о традицију је изазвано површним разумевањем. То је и даље простор укрштања копља, због њених различитих схватања, чиме се ова представа вишеслојно бави. А на том пољу размишљања се увек вреди присетити речи Т. С. Елиота који је писао да се традиција не може наследити, ако нам је потребна, морамо је стећи великим трудом.
Представа укључује мноштво снажних симболичких призора. У том погледу је посебно упечатљива сцена припреме за Зоркину удају, по расположењу више налик припреми за опело. Због тврдоглавог држања за окамењену традицију, животни ритуали су окренути наглавачке, уместо радости доносе разарајући очај. Дизајн Зоркине хаљине је у тој сцени сјајан, њена основа је решетка, кавез, ефектан симбол брачног живота у који улази, попут појединих Ибзенових хероина. Док јој мајка, строга кнегиња Милена (Варја Ђукић), намешта ту хаљину – оков, Зорка се врти укруг, изражавајући тако симболички безизлазност, затвореност, не само у предстојећем браку, већ и друштвеном животу, окованом традицијом.
Пречесто саплитање о традицију је изазвано површним разумевањем. То је и даље простор укрштања копља, због њених различитих схватања, чиме се ова представа вишеслојно бави. А на том пољу размишљања се увек вреди присетити речи Т. С. Елиота који је писао да се традиција не може наследити, ако нам је потребна, морамо је стећи великим трудом.
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар
театролог и позоришни критичар
|
__________________________
__________________________
|
|
__________________________
__________________________
__________________________
др Ана Тасић / Фотографија: из архиве Урбаног књижевног круга.
|
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
Прочитајте правила коришћења – на енглеском језику (Terms and Conditions, Privacy Policy, Disclaimer) – пре него што пошаљете коментар. Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Круга УКК” – онлајн часописа примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, задржава право да – уколико их процени као неумесне – скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или сарадника и чланова Урбаног књижевног круга и чланова редакције „Круга УКК”, као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Урбани књижевни круг и „Круг УКК” нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара прочитали и разумели правила коришћења која су искључиво на енглеском језику – и потврдили сагласност са наведеним правилима.
|
Note: The Urban Book Circle does not necessarily endorse any of the views posted. By submitting your comments, you acknowledge that the Urban Book Circle has the right to reproduce, broadcast and publicize those comments or any part thereof in any manner whatsoever. Please note that comments are moderated and published according to our Terms and Conditions.
|
|
|
|
· Theatre criticism & Photographs: Ana Tasic / All rights reserved 2016. Copyright © Ana Tasic ·
|
Last updated on May 25, 2016.
Published by Urban Book Circle on May 25, 2016 Urban Book Circle® (UBC) |
· Photos of Sceri moja courtesy of Montenegrin National Theatre / All rights reserved 2016.
Copyright © Montenegrin National Theatre ·
Copyright © Montenegrin National Theatre ·
· Published on Urban Book Circle · Published In Politika ·
· Design & Artwork by Djuradj Vujcic and Prvoslav Vujcic · Illustrated by Sarah Riordan and Deidre McAuliffe ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
All rights reserved 2016. Copyright © Urban Book Circle®
