- „Обична жена с децом нема никакву заштитну мрежу ако испадне из свога гнезда. Она остаје у гнезду. Остајући у гнезду, она није права конкуренција никоме.” – Оља Кнежевић, магистар креативног писања.
Печем и причам – мр Оља Кнежевић
|
|
|
|
Печем и причам
|
Јуче је био Дан палачинки на Острву. Или можда само у Лондону. Лондон је посебно острво на Острву, то је сада свима јасно.
И све те друге мајке, које о правим палачинкама појма немају, добацивале су мојој кћери, баш мојој кћери: „Хеј, подсети маму да је данас Дан палачинки. Хеј, палачинке за вечеру!” Океј. Нисам стала насред улице и вриснула чињеницу да је мени већ осам година сваки дан – Дан палачинки. Суздржала сам се, због молећивог погледа моје кћерке који ме је преклињао да се понашам „територијално”. Шкргућући зубима, одговарала сам: „Је-е-е, супер! Дан палачинки, бај-бај, видимо се!” Већ осам година, можда и девет, вероватно десет, јер пре кћеркиног рођења, мора да сам исто то радила и за сина, ја мутим и печем палачинке за доручак; била је то декада палачинки за мене. Једном сам негде прочитала да је домаће јаје најидеалнија, најкомплетнија прехрамбена намирница на овој нашој измученој планети. Оно има све што нам је потребно. Тако да... од тада, моје су палачинке заправо лакеји у служби домаћег јајета, и мој је рецепт: жуманце по палачинки. И онда ће мене Енглескиње да уче кад је Дан палачинки?! Ја кажем: Ха! Али, добро. Мислим, није пре-добро, не пењем се на свети шпорет да са њега држим лекције онима које беже из куће пре него што се деца пробуде, а за доручак: „Имате бабу и деду, па код њих једите!” (Ја сам љубоморна на те жене.) Него, ето: мутим ја тако палачинке и овог јутра, кад на Би-Би-Сију Брекфасту (доручку, прим. аут.) дебата у студију о томе колико је у последњих пар година порастао проценат жена на извршним функцијама у бизнису. Егзекутивке, значи. Порастао је са око 4% на само 8,2%, кажу. Није то добро. Жене требају конкурсе који се расписују само за жене. Онда се мора запослити жена. Нема друге, то јест другог. Ту ја завиках изнад оне чиније према ТВ-у: „Ао, доста више тих глупости!” „Је ли све у реду?”, чујем питањце из спаваће собе. „Гррр.” Дакле. Ствар је у томе да, од када сам дошла у Лондон – отприлике се поклапа са декадом палачинки – по енглеским новинама двапут годишње читам о „Најмоћнијим женама света”. И, да – хелоу! Најмоћније жене света су већ десет година једна те иста имена, само им се позиције мењају. Исто тако, доста ми је и ових дебата о томе колико сада има шефица / егзекутивки по предузећима, где им се приказује сталан раст; не, није то брзопотезно лансирање у светлију будућност, али јесте сталан раст, хвала / молим. Ни то није довољно, и ето, дебата по ударним терминима о томе треба ли састављати искључиво женске конкурсе за запослења на највишим функцијама. То би код мушкараца створило још већу огорченост. „Шта хоће више те жене?”, питаће се мужјаци, више или мање јавно. И, исто тако, више или мање јавно, чезнути за поседовањем рањиве неамбициозне женке. А неамбициозне женке презираће себе, јер, ето, и поред конкурса намењених само њима, оне то некако не би. Односно: стално се иде на тај проценат егзекутивки и најмоћнијих жена на свету, а никада се не почиње од основног, а то је, и даље, као што је увек било, и увек ће бити: бесплатна, квалитетна помоћ око деце. Британци то не дају. Не дају женама основну помоћ, основну полугу која ће их из куће пребацити у свет зараде сопствених плата: бесплатну квалитетну помоћ око деце. Бесплатна помоћ на Острву није квалитетна; квалитетна помоћ је веома скупа. Није само квалитетна помоћ скупа. Прилично је скупа и полупрофесионална, полуквалитетна помоћ; скупа је довољно да се жени не исплати да иде на посао и по своју плату, или њен велики део, и да даје некоме ко њено дета шета, храни, успављује, води у школу или узима из школе – све то аутоматски обављајући, с мобилним телефоном залепљеним за уво, док на свом матерњем језику чаврља с родбином и пријатељима. Жене одлуче да остану код куће с децом, „неко време”, теше себе. На крају тог „неког времена” – пробајте да се запослите. Чак и језик коришћен на расписаним конкурсима чини да се осећате попут особе са посебним потребама, дислексично: то су нека позната слова и речи, али значење вам измиче. Францускиња Ани ми је рекла да „све њене париске пријатељице раде, а у Лондону ниједна не ради.” Исти је случај и код мене с мојим подгоричко-загребачко-београдским пријатељицама, и оним лондонским: наше раде, лондонске не. Заправо, не примају плате. Нешто је труло ту, на Оствру. Почела сам да верујем да Британци намерно игноришу мењање застарелих основа за истинску помоћ женама, уз инсистирање на шачици срећница с врха леденог брега. Знају они да конзервативна влада има „проблем жена”. И не знају да се с тим проблемом носе како треба. Ево, њихов конзервативни Лорд Ашкрофт платио је анкету међу женама о данашњим политичким лидерима Британије. Испало је да су жене за Милибанда рекле да је „досадан”, за Клега да је „цмиздрав”, а величанствени Камерон добио је епитете „поштеног и компетентног“ вође. И то сад значи да жене воле ову владу. Као када за овог нашег кажу: „А, добар је, висок је.” Потцењују нас. Потцењују сами себе. Свесне смо да је ова влада укинула квалитетне, бесплатне услуге које би од користи биле првенствено женама. У Британији, сви сада имају више права од најобичније жене с децом, оне која није „мушкарац у сукњи”, није овисник, није геј, није с посебним потребама. Обична жена с децом нема никакву заштитну мрежу ако испадне из свога гнезда. Она остаје у гнезду. Остајући у гнезду, она није права конкуренција никоме. И то је то. Статус кво. Коме то одговара? Мушкарцима. Јер, да мушкарци заиста желе да помогну женама, британска влада би помогла око подизања деце. Уз бесплатну квалитетну помоћ око деце, жене би се могле посветити послу као што му се мушкарци посвећују. Било ком послу, не само егзекутивном (дођавола!). Послу с другом децом, зашто да не? Послу у књижари. Писању? Вау! Печењу палачинки? Да! Замислите да сам била плаћена за декаду печења палачинки! Износ на чеку би био шестоцифрен. „Добити чек, добити чек на крају радне недеље”, писао је Херман Мелвил у свом „Моби Дику”. „Од тога нема ничег узвишенијег, ничег што боље каже: Ти нешто вредиш.” Када кажем „бесплатна, квалитетна помоћ”, замишљам пројекат владе да деци озбезбеди 24-часовне просторе за учење, трчање, здрав, срећан, социјализован раст, уз квалитетно, професионално и добро плаћено (из државног буџета) особље. Да људима буде част да се нађу у таквој професији. Нешто као у кибуцима, само с модерним нијансама, без догме и фанатизма. Уз такву 24-часовну помоћ, замислите како би жене процветале. Могле би се заиста посветити, као што се мушкарци посвећују, не само послу, него и нетворкингу после посла. Бинго! Нетворкинг после посла често заврши успешније од састанака у радном времену. Мушкарци за тај нетворкинг по ресторанима, пабовима и у клубовима имају времена, док жене трче кући или у школе и вртиће, по децу. Али многима је, можда, баш то процветавање жена застрашујуће. Судећи по мојој статистици, на малом, али стратешки распрострањеном узорку, већина људи не зна правилно да одреагује на срећу других; уместо да се заиграно бацају у таласе нечије среће док им је то забавно, већина људи има порив да туђу срећу сломи, заузда, поткреше; да јој да назив и место у друштву, и држи је ограниченом. Уколико, наравно, баш они нису извор те среће. „Идемо. Устајање. Доруча-а-ак!” Оља Кнежевић,
магистар креативног писања, књижевник __________________________
__________________________
|
Оља Кнежевић,
магистар креативног писања, књижевник 
|
„Печем и причам” – Оља Кнежевић, магистар креативног писања.
|
Column & Photographs: Olja Knezevic
All rights reserved 2014. Copyright © Olja Knezevic
Translated by Danijela Kovacevic Mikic
Design & Artwork by Djuradj Vujcic
Illustrated by Sarah Riordan
Edited by Prvoslav Vujcic
and Deidre McAuliffe
All rights reserved 2014. Copyright © Urban Book Circle
C O N T A C T
Published by Urban Book Circle on March 15, 2014
Urban Book Circle® (UBC)
All rights reserved 2014. Copyright © Olja Knezevic
Translated by Danijela Kovacevic Mikic
Design & Artwork by Djuradj Vujcic
Illustrated by Sarah Riordan
Edited by Prvoslav Vujcic
and Deidre McAuliffe
All rights reserved 2014. Copyright © Urban Book Circle
C O N T A C T
Published by Urban Book Circle on March 15, 2014
Urban Book Circle® (UBC)
Урбани књижевни круг – круг даровитих, писмених и храбрих.
