КЊИЖЕВНА КРИТИКА – „Песничка чуваркућа Власте Ценића” („Плетене песме”, Власта Н. Ценић, Културно-просветно друштво „Троречје”, Кочане, 2015) – проф. мср Данијела Ковачевић Микић, уредник образовног програма УКК.
МИСАО · ФОТОГРАФИЈА · ЖИВОТ · СПОРТ · ВИЦ НА ШПИЦ · ДОГАЂАЈИ · HOME PAGE ·
Песничка чуваркућа Власте Ценића –
проф. мср Данијела Ковачевић Микић
|
Круг УКК® – онлајн часопис примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга®
Песничка чуваркућа Власте Ценића
Дидактика познаје, као једну од тзв. мемотехника, техника за брже и лакше памћење, „стиховање” тешких дефиниција и формула, односно њихово претварање у римоване реченице са јасно утврђеним ритмом. Међутим, Власта Ценић је, као искусан наставник српског језика и врстан песник за децу, отишао корак од седам миља даље и у песничку збирку преточио важан сегмент наше културе којем полако, али неумитно, прети заборав.
Песнички венац „Плетене песме – Чувари традиције” указује на брижљиво осмишљену и повезану целину исплетену из четири венчића, односно песничка циклуса (Песме кућанице, Гардероба прохујалог доба, Све све, али занат и Дубоки су корени који мене чувају). У првом циклусу, Ценић оживљује и за вечно памћење слика рустикалну Србију, са препознатљивим мотивима југа Србије (чувени паприкари), али тако да сеоски мотиви превазилазе локални карактер и израстају у слику српског села уопште. Вешт у дескрипцији, Ценић нам слика обичаје и веровања, чувајући од заборава начин на који су се некада градиле куће, не само од потребних материјала, већ и од нашег поштовања, љубави и вере. И иако је дескрипција овог дела збирке реалистична, у нашој свести Ценић заправо буди дубоки значењски потенцијал делова куће: кућног прага, трпезе, подрума, крова, димњака, прозора, колевке, али и окућнице: капије, бунара, врапчета у дворишту или плодне њиве уз кућу. Имати кров над главом, а на крову димњак са гнездом и родом, значи имати будућност, имати пород и породицу, имати домовину. Зато није необично што збирка започиње песмама о кући, дому, а завршава се родољубивим песмама о домовини. То није нека имагинарна, уопштена домовина. Ценић се не плаши да пева о Србији, о својој отаџбини, о својој химни, јер зна да прво треба да ценимо и волимо и познајемо своје да бисмо поштовали туђе. У циклусу Гардероба прохујалог доба доминира фолклор нашег народа: коло по којем се открива дух народа и оно што су играчи кола некада носили – кошуље, опанци, гуњеви, кецеље, чакшире, фруле заденуте за појас, а све украшено ведрим бојама тканица и поњава које су ткале веште и вредне женске руке. Када се руком, а не фабрички, ствара, онда се у рад уткива и душа, баш као што Ценић у своју збирку уноси и сопствено детињство и своју љубав. Српска ношња је градској деци већ увелико непозната. Кроз Ценићеве стихове, оживеће старе фотографије предака и уџбеничке илустрације и у свести младих читалаца заувек ће остати прошлост нашег нарада, без које нема разумевања садашњости, а ни праве националне будућности. Јер, иако народ вели да одело не чини човека, Ценић зна да је „какво доба, таква гардероба” и да одело ипак много говори о друштву и његовом моралу и статусу. Прави језички рудник открићемо у циклусу Све, све, али занат, у којем је Ценић описао занате, међу којима многи више ни не постоје, а чији су се називи већ претворили у језичке архаизме. Песник ће младим читаоцима описати и приближити занатлије као што су: грнчари, ковачи, бачвари, колари, бомбонџије, лимари, ћурчије, абаџије, мутабџије, корпари и поткивачи. Посебна вредност овог циклуса огледа се, не само у овом језичком памћењу, већ и у слављењу рада, радости рада и заједништва, односно љубави, јер само човек који није лењ, који ради свестан важности тог чина, може под својом мотиком (која прераста у метонимију било ког алата) учинити камен крилатим. У данашње време, славити рад и занат, подстицати марљивост и стварати радне навике јесте императив наставничке професије и родитељског васпитања. Збирка се завршава циклусом Дубоки су корени који мене чувају. Ценић је свестан да је наша кућа на друму, да нас шибају различите историјске недаће и струје, али исто тако је и свестан важности колективног памћења ради трајања. Јер нико други не може успешније да нас поништи колико наш сопствени заборав може. Основна потка овог Ценићевог ткања управо јесте златна, васпитна жица. Онолико ћемо одолевати историјским ветровима колико се чврсто укоренимо у своју традицију и веру. Овај циклус чине стога песме религиозних мотива, толико неопходне за наш духовни препород, о важним верским празницима и свецима (Божић, децембарски празници који му предстоје – Детињци, Материце и Оци, затим Свети Сава, Свети Трифун, Велигден, Ускрс) и родољубиве песме, али и песме које бисмо могли одредити као симболичке, јер певају о биљним симболима нашег здравља и трајања: чуваркући, белом луку, босиљку, грожђу (што је повезано и са песмама религиозних мотива, јер вино је крв Христова), а посебно о храсту, који повезује и наше словенско порекло и наше српско трајање (бадњак). Плетене песме су повезале све кључне појмове нашег националног бића, снажно васпитно делујући на нас: од подсећања на то ко смо били, и ко јесмо, до указивања на бесмртност љубави и верност као предуслове опстанка породице, али и друштва у целини, и подсећања на то да је и сиромаштво лакше подношљиво ако живимо у љубави, слози, као верујућа бића. Сви они који мислe добро своме роду, уочиће колико је и у образовном и у васпитном смислу важна ова Ценићева збирка, па ће, да се поиграмо песниковим презименом, учећи из ове збирке, ценити боље сопствене корене. |
КЊИЖЕВНА КРИТИКА – „Песничка чуваркућа Власте Ценића” („Плетене песме”, Власта Н. Ценић, Културно-просветно друштво „Троречје”, Кочане, 2015) – проф. мср Данијела Ковачевић Микић, уредник образовног програма УКК.
|
Данијела Ковачевић Микић,
професор српског језика и књижевности,
филолог српског језика и књижевности – мастер,
уредник образовног програма Урбаног књижевног круга
професор српског језика и књижевности,
филолог српског језика и књижевности – мастер,
уредник образовног програма Урбаног књижевног круга
__________________________
__________________________
|
__________________________
__________________________
__________________________
|
Данијела Ковачевић Микић,
професор српског језика и књижевности, филолог српског језика и књижевности – мастер,
уредник образовног програма Урбаног књижевног круга
професор српског језика и књижевности, филолог српског језика и књижевности – мастер,
уредник образовног програма Урбаног књижевног круга
„Плетене песме”, Власта Н. Ценић, Културно-просветно друштво „Троречје”, Кочане, 2015.
Невербална игра „Размрдавање стиховима Саше Божовића” (комбинација вербалног и невербалног изражавања, за предшколски узраст).
Данијела Ковачевић Микић,
професор српског језика и књижевности, филолог српског језика и књижевности – мастер,
уредник образовног програма Урбаног књижевног круга
професор српског језика и књижевности, филолог српског језика и књижевности – мастер,
уредник образовног програма Урбаног књижевног круга
КАЖИ ПРАВИЛНО – нова рубрика нашег онлајн часописа за примењену књижевност и традиционалну уметност „Круг УКК”
– бавиће се феноменом језика из образовноваспитног и лингвистичког
угла, са намером да помогне свима онима који желе да усавршавају
сопствену говорну културу, а превасходно васпитачима и наставницима који
свесрдно подстичу децу и ученике да развијају стандарде усменог
изражавања, односно језичке културе. Стога ће рубрика садржати и неке
наставне материјале и примере добре праксе из програма обуке „Кажи
правилно – неговање говорне културе”, сценарије изабраних радионица из
програма Радионице говорне културе „Расковник”, подсетнике на неке
старе, већ заборављене језичке игре, али и осврте на актуалне језичке
појаве у окружењу. Трудићемо се да рубрика „Кажи правилно” буде срећан
спој теорије и праксе, не бисмо ли померили границе нашег језика,
односно нашег света, па ћемо крупним лингвистичким темама прилазити на
популаран и практичан начин. Будући да је игролика настава, са драмским и
новинарским методом у основи, најефикаснија у неговању усменог
изражавања, надамо се да ће се нашем учењу кроз игру придружити и
читаоци часописа „Круг УКК” без обзира на професију којом се баве и године живота.
Уводна
радионичарска игра (говорна вежба). Динамична говорна игра „На исти
глас” примерена је свим узрастима, уз незнатна прилагођавања развојним
карактеристикама. Омогућава боље упознавање унутар групе и богати
речник. На старијим узрастима корисна је за обнављање граматичких
категорија придева (нарочито описних и присвојних), као и њихове творбе.
Такође, применљива је као уводна игра на часовима одељењског старешине
или грађанског васпитања или на почетку одређених радионица из посебних
програма рада, као што су програми заштите деце и ученика од насиља,
злостављања и занемаривања, компензаторни и други васпитни програми. У
зависности од узраста деце / ученика, могућа је комбинација говорне и
писмене вежбе.
Говорна
вежба за децу и ученике свих узраста, погодна за тзв. иницијално
проверавање у области усменог изгражавања или говорне културе.
„Критичка (не)сагласја Славка Гордића”, Данијела Ковачевић Микић, професор српског језика и књижевности, филолог српског језика и књижевности – мастер, уредник образовног програма Урбаног књижевног круга.
За време зидања Студенице, допадне се цар Немањи нека врло лепа девојка из околине и он зажели
да је добије. Кад то сазнадеху калуђери, који су однекуд такође били
ту док се манастир зидао, реше да цара сачувају од греха. Одмах
наруче да дође царица, кажу јој зашто су је позвали и увече је
подметну цару уместо оне девојке. Цар мислећи да је то она девојка,
проведе с њом ноћ до зоре. У зору му она потражи златан прстен с
прста, да би га се имала по чему сећати, и он јој га дадне. За три
године градећи манастир Немања никако није ишао кући, нити је виђао
царицу. А она девет месеци после оне ноћи роди мушко дете. Кад чује
Немања да је царица родила, поручи јој да га не чека, јер ће је, ако
је затекне код куће, због неверства погубити. Али га она није
послушала, него кад дође цар кући, она му показа прстен и исприча
све, како се била с калуђерима договорила. Мушко дете, које се Немањи
тада роди, био је Свети Сава.
„Пристаништа”, Владан Матијевић, Агора, Зрењанин, 2014.
|
„Сонети. Ватре”, проф, др Бошко Сувајџић, Чигоја штампа, Београд, 2013.
|
„Причино дете”, збирка прича за децу Оливере Недељковић, Чекић, Београд, 2013.
|
О књизи „Јунаци Великог рата” мр Гроздане Комадинић – проф. Данијела Ковачевић Микић, филолог српског језика и књижевности – мастер, уредник Урбаног књижевног круга.
|
Недавно сам се обрадовала вести да је Издавачка кућа „Dalkey archive press” из Чикага (држава Илиноис, САД), која има и представништва у Даблину...
|
„Кад
песма питко заболи – импресије једног читања” – мср Данијела Ковачевић Микић, уредник Урбаног књижевног круга о песми „Направи жену”
проф. др Бошка Сувајџића.
|
Разговор с научником:
за „Круг УКК” – онлајн часопис примењене књижевности и традиционалне
уметности – Урбаног књижевног круга, говори проф. др Бошко Сувајџић, песник,
предавач Народне књижевности на Филолошком факултету у Београду,
председник Управног одбора Вукове задужбине, члан Управног одбора
Задужбине „Десанка Максимовић”,
председник Међународног славистичког комитета (светске организације
слависта), председник Друштва за српски језик и књижевност Србије
(у четворогодишњем мандату), главни уредник Годишњака Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима.
Разговор са издавачем:
за „Круг УКК” – онлајн часопис примењене књижевности и традиционалне
уметности – Урбаног књижевног круга, говори Горан Марковић, оснивач
Издавачке куће „Пчелица”. ИК
„Пчелица”, чији је оснивач Горан Марковић, 11. фебруара 2014. г.
прима Награду „Даница Марковић” за целокупан допринос неговању
књижевности за децу, а посебно за Библиотеку „Пчелица ПЛУС” у којој
објављује књиге савремених српских писаца за децу и младе и разноврсне
кратке књижевне форме које се због своје оригиналности не могу лако
уврстити у типске едиције до сада објављиваних књига.
Данијела Ковачевић Микић,
професор српског језика и књижевности, филолог српског језика и књижевности – мастер,
уредник образовног програма Урбаног књижевног круга
професор српског језика и књижевности, филолог српског језика и књижевности – мастер,
уредник образовног програма Урбаног књижевног круга
Разговор с писцем:
за „Круг УКК” – онлајн часопис примењене књижевности и традиционалне
уметности – Урбаног књижевног круга, говори књижевник Владан Матијевић,
добитник Андрићеве награде за књигу прича Прилично мртви, НИН-ове награде критике за роман Писац издалека, Награде „Меша Селимовић”, Награде „Исидора Секулић” и Награде „Борисав Станковић” за роман Врло мало светлости, Награде „Кочићево перо” за књигу Мемоари, амнезије...
Прочитајте правила коришћења – на енглеском језику (Terms and Conditions, Privacy Policy, Disclaimer) – пре него што пошаљете коментар. Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Круга УКК” – онлајн часописа примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, задржава право да – уколико их процени као неумесне – скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или сарадника и чланова Урбаног књижевног круга и чланова редакције „Круга УКК”, као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Урбани књижевни круг и „Круг УКК” нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара прочитали и разумели правила коришћења која су искључиво на енглеском језику – и потврдили сагласност са наведеним правилима.
|
Note: The Urban Book Circle does not necessarily endorse any of the views posted. By submitting your comments, you acknowledge that the Urban Book Circle has the right to reproduce, broadcast and publicize those comments or any part thereof in any manner whatsoever. Please note that comments are moderated and published according to our Terms and Conditions.
|
Песничка чуваркућа Власте Ценића – проф. мср Данијела Ковачевић Микић
|
- Џон Ковачевић | Калгари, Алберта, Канада | 5. април 2015.
- Мила Мутавџић | Чачак, Србија | 6. април 2015.
- Словенка Марић | Ивањица, Србија | 7. април 2015.
· Literary criticism: Danijela Kovacevic Mikic / All rights reserved 2015. Copyright © Danijela K. Mikic ·
· Poems courtesy of Vlasta Cenic / All rights reserved 2015. Copyright © Vlasta Cenic ·
· Photo of Samuel Beckett’s bookshelf in the study of his apartment at the Boulevard St Jacques in Paris courtesy of John Minihan / All rights reserved 1985. Copyright © John Minihan ·
· Design & Artwork by Djuradj Vujcic and Prvoslav Vujcic · Illustrated by Sarah Riordan and Deidre McAuliffe ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
All rights reserved 2015. Copyright © Urban Book Circle®
Урбани књижевни круг – круг даровитих, писмених и храбрих.
Last updated on April 7, 2015.
Published by Urban Book Circle on April 5, 2015 Urban Book Circle® (UBC) |