
„Америка која је овде одредиште није у стварности увек земља изобиља, али јесте простор наде да ће то постати, за разлику од првобитних домовина емиграната, где су наде растргнуте, а са њима и људскост. Са друге стране, како су нам подгорички глумци показали са компактном уиграношћу, људскост опстаје у покушајима да се ствари промене, у труду да се устане из прашине и настави даље.” – др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар, пријатељ и сарадник – почасни члан УКК.
ПОЗОРИШНА КРИТИКА – Будва, Црна Гора – 30. фестивал „Град театар” – „Поглед с моста”, према драми (1955) америчког књижевника Артура Милера, у редитељском виђењу Милана Караџића, у преводу Ђорђа Кривокапића, продукција Градског позоришта из Подгорице.
|
ПОЗОРИШНА КРИТИКА – Београд, Србија – „Ми смо краљеви а не људи”, режија и кореографија Матија Ферлин, „Збогом”, аутор и редитељ Џонатан Капдевијел, Париз, „Common Ground”, режија Јаел Ронен, Берлин, и „Мртве душе”, према роману Н. В. Гогоља, режија Кирил Серебреников, на БИТЕФ-у.
|
· АУТОР · др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар, пријатељ и сарадник – почасни члан УКК.
|
· АУТОР · др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
· АУТОР · др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
· АУТОР · др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
· АУТОР · др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
· АУТОР · др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
· АУТОР · др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
· АУТОР · др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
· АУТОР · др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
· АУТОР · др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
· АУТОР · др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
· АУТОР · др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
· АУТОР · др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
· АУТОР · др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
· АУТОР · др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
· АУТОР · др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
· АУТОР · др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
· АУТОР · др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
· АУТОР · др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
· АУТОР · др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
· АУТОР · др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
· АУТОР · др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
· АУТОР · др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
· АУТОР · др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
· АУТОР · др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
· АУТОР · др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга. |
__________________________
__________________________
__________________________
__________________________
__________________________
„Два витеза из Вероне”.
„Остаци” на фестивалу „Дев9т”.
„Отац и син”, „Часови у којима ништа нисмо знали једни о другима” и „Синови умиру први”.
61. Стеријино позорје – „Туђе срце или Позоришни трактат о граници” и „Ми смо они на које су нас родитељи упозоравали”.
Међународна селекција „Кругови” 61. Стеријиног позорја – „Брашно у венама” и „Фазанов плес”.
„Мађар” на фестивалу ТЕСЗТ.
„Мрешћење шарана”.
„Сирано”.
„Лептир” на фестивалу „МИТ”.
Манифестација „Премио Европа” – „Натан Мудри” и „Секира”.
Манифестација „Премио Европа” – „Последњи сан на Земљи” и „Рејкјавик”.
„Театармахер” и „Случајна смрт једног анархисте”.
„Констелације” и „Френки и Џони”.
„Моје дете” и „Дрита”.
„Приморје” и „Шака”.
„Гоголанд”.
„На Дрини ћуприја”.
„Црвена – самоубиство нације”.
„Говорна мана” и „Берлински зид”.
„Човек, звер и врлина”.
„What is Europe?”.
„Црвена љубав”.
„Пијани”.
„Свит Черити”.
„Философија паланке” и „Дочек”.
„Лице” и „Воз”.
„Клаустрофобична комедија”.
„Професионалац”.
„Три сестре”.
Егзекутор” и „Лени”.
„Нора! Шта се догодило након што је Нора напустила мужа или Стубови друштава”.
„Марија Стјуарт”.
„Трамвај звани жеља” и „Лолита”.
„Ана Едеш”.
„Макбет” и „Енциклопедија живих”.
„Дух који хода” и „Празан град”.
„Где је нестао Хармс”.
„На дну” и „Позив на погубљење”.
„Кафа и цигарете – поздрав из Београда” и „Истрајност”.
„Ми смо краљеви а не људи”, „Збогом”, „Common Ground” и „Мртве душе”, на БИТЕФ-у.
„Сусрет” на Единбуршком интернационалном фестивалу.
„887” на Единбуршком интернационалном фестивалу.
„Дубровачка трилогија” на 66. Дубровачким летњим играма.
„Авети” на фестивалу „Град театар”.
„Еквиноцијо” на 66. Дубровачким летњим играма.
„Елементарне честице” на 66. Дубровачким летњим играма.
„Животињска фарма” на фестивалу „Пургаторије”.
„Јулије Цезар” на фестивалу „Град театар”.
„Бан Банк” на „Шекспир фестивалу”.
„Дивље месо” на „Шекспир фестивалу”.
„Краљ Лир” на „Шекспир фестивалу”.
„Краљеви рата” на „Холанд фестивалу”.
„Палилулски роман”.
„Краљ Бетајнове”.
„Моје
награде” и
„Рахелина кутија”.
„Бела
кафа” и „Танго”.
„Уображени болесник”.
„Кристифор Колумбо”, „Потоп” и „Ко руком однесено”.
„Ромео и Јулија”.
„Мале тајне” и „Мајстори, мајстори””.
„Мама мија”.
„Живот
стоји, живот иде даље”, Рулет-плес” и „Струјосек”.
„Како задржати дах”.
„Антигона”.
„Чудо у Шаргану”.
„Хотел
Косово”.
„Разбијени крчаг”.
„Хотел Европа”.
„Бајка о позоришту” и „Родољубац”.
„Кратка прича о антихристу”.
„Јање / Кокош / Орао”.
„Урнебесна трагедија”.
„Догвил” и „Ибзенов Непријатељ народа као Брехтов поучни комад”.
„Казимир и Каролина”.
„Дневник о Чарнојевићу”.
„Волво
камиони” и „Чехов је Толстоју рекао збогом”.
„1914“ и „Талерхоф”.
„Пут у Дамаск”.
„Три класе и госпођа Нушић” и „Ожалошћена породица”.
Програм „Шведска сцена”.
Програм „Шведска сцена”.
„Књига друга” и „Кабаре Нушић”.
„Опера за три гроша”.
„Александра Зец” и „Полудела локомотива”.
„Гробница за Бориса Давидовича”.
„Прошлост је сада” и „Бојно поље сећања 1914–2014”.
„(А)полонија” и „Наш разред”.
„А где је револуција стоко”.
Фринџ фестивал.
„Хелен Лоренс” и „Слатки мамбо”.
Фринџ фестивал.
Единбуршки интернационални фестивал.
„Опера ултима”.
„Три сестре”.
„Провиденца”.
„Представа Хамлета у селу Мрдуша Доња”.
„Шекспирова наушница”.
Фестивал „Нови тврђава театар.
Лондонски интернационални театарски фестивал.
_„Прст обарач метак пиштољ”.
_Лондонски интернационални театарски фестивал.
„Хамлет”.
„Виктор Викторија”.
„Змајеубице”.
„Принцип (мали ми је ово гроб)”.
„Још увек олуја”.
„Ожалошћена породица”.
„Кад су цветале тикве”.
Интернационални фестивал Нове драме у Братислави.
„Оставите поруку или Бегунци”.
„Мизери” и „Славна Флоренс”.
„Код вечите славине”.
„Рођендан господина Нушића”.
О представама Јернеја Лоренција, Душана Јовановића, Матјажа Бергера.
„Мали ми је овај гроб”.
„Уносно место”.
„Август у округу Осејџ”.
_„Неопланта”.
„Бања Робија” и „Мерлинкина исповест”.
„Наши синови”.
„Случајеви – Изгубљени у Србији”.
„Маратонци трче почасни круг” и „Коштана”.
„Los Jugoslavos” и „Издаја”.
_„Passport”.
„Мој син само мало спорије хода” и „Успаванка за Вука Ничијег”.
„Српска трилогија”.
Мисли – др Ане Тасић, театролога и позоришног критичара – о позоришту.
|
· АУТОР · проф. Драги Ивић, продуцент сценских делатности, књижевник, књижевни и позоришни критичар, пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
|
„Судбина је укрстила путеве два човека који ће касније, свако на свој начин, прославити Пожаревац и добити заслужена обележја. Генерал је добио целу једну касарну, а Миливоје? Маршал сцене добио је оно што се не стиче ни у једној школи или академији – наклоност публике и место у позоришној вечности.” – проф. Драги Ивић, продуцент сценских делатности, књижевник, књижевни и позоришни критичар, пријатељ и сарадник – почасни члан УКК.
„Нема остатка, нема дилема, нема недоумица или нејасноћа: ружни, прљави (црнина је само униформа за дати тренутак), зли, набеђени и извикани рођаци показују своје право лице, а публика на ногама, овацијама потврђује: ДА!” – проф. Драги Ивић, продуцент сценских делатности, књижевник, књижевни и позоришни критичар, пријатељ и сарадник – почасни члан УКК.
„У граду Миливоја Живановића постоји затвор и то не један, него три! Најстарији затвор јесте садашњи женски затвор. Познатији од њега је мушки затвор, онај у Забели. Мало њих зна да се пред њим, у пространом, култивисаном парку, налази и споменик робијашу. Није то први робијаш који је добио споменик (најпознатији светски робијаши, Тито, Лењин, Стаљин, имали су стотине споменика), али ово је једини споменик који је подигнут човеку који је ту робијао – Браниславу Нушићу.” – проф. Драги Ивић, продуцент сценских делатности, књижевник, књижевни и позоришни критичар, пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
„Напротив: у сиротињским, увредљиво скромним условима за њихов раскошни таленат, они су богаташки донели своје ликове и одужили све што је неко пре њих задужио; све им је било опроштено (ни кривима, ни дужнима): хладна, клаустрофобична просторија, звук улице, стална упитаност – како је могуће да нико у овом граду не види ово чудо?” – проф. Драги Ивић, продуцент сценских делатности, књижевник, књижевни и позоришни критичар, пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
|
__________________________
__________________________
Прича о барду позоришне сцене Миливоју Живановићу.
„Ожалошћена породица”, према комедији Бранислава Нушића, у редитељском тумачењу Дејана Цицмиловића; Камерна сцена „Мирослав Антић” Сента.
Прича о затвору у коме је позориште слобода.
__________________________
__________________________
__________________________
|
· АУТОР · проф. мср Данијела Ковачевић Микић, професор српског језика и књижевности, филолог српског језика и књижевности – мастер, књижевник и књижевни критичар, уредник образовног програма Урбаног књижевног круга, просветни саветник у Министарству просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
|
|
__________________________
__________________________
|
За време зидања Студенице,
допадне се цар Немањи нека врло лепа девојка из околине и он зажели да
је добије. Кад то сазнадеху калуђери, који су однекуд такође били ту
док се манастир зидао, реше да цара сачувају од греха. Одмах наруче да
дође царица, кажу јој зашто су је позвали и увече је подметну цару
уместо оне девојке. Цар мислећи да је то она девојка, проведе с њом ноћ
до зоре. У зору му она потражи златан прстен с прста, да би га се
имала по чему сећати, и он јој га дадне. За три године градећи манастир
Немања никако није ишао кући, нити је виђао царицу. А она девет
месеци после оне ноћи роди мушко дете. Кад чује Немања да је царица
родила, поручи јој да га не чека, јер ће је, ако је затекне код куће,
због неверства погубити. Али га она није послушала, него кад дође цар
кући, она му показа прстен и исприча све, како се била с калуђерима
договорила. Мушко дете, које се Немањи тада роди, био је Свети Сава.