- „Да би се поново вратио, мораш прво отићи.” – Првослав Вујчић, мастер компаративне књижевности.
Основне ствари – мр Првослав Вујчић
- „Круг УКК” – онлајн часопис примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, с благословом мр Првослава Вујчића, објављује приче књижевника Првослава Вујчића, мастера компаративне књижевности, оснивача Урбаног књижевног круга и „Круга УКК”.
|
|
|
Основне ствари
|
„Отишла сам у продавницу и купила основне ствари за живот: хлеб, млеко и пиштољ.”
Окренуо сам поруку наопачке. Невешто прецртани круг изгледао је на полеђини као да се није бријао данима. Упркос жврљотинама на познатом лицу, осмех се и даље прилично добро видео на изгужваном папиру. Неће се вратити! Схватио сам, морам појести супу да се не усмрде резанци. Тачније, сетио сам се њеног упозорења да се они најбрже кваре. Ухватио сам пластични контејнер за уши, убацио га у микроталасну и окинуо три минута. Претеравши с минутажом као и обично, пљуснуо сам неколико кашика хладног млека и откинуо корицу с јучерашње векне. Уморним вилицама, муљао сам полако и умакао темељно. Потом сам бацио поруку да легне на наличје и пао на кауч, толико хитро да ми се учинило да жваћући улазим у сан. – Кад стигнемо до Нила, чекај ме у џипу и закључај врата. – Соломоне, ићи ћу с тобом да изаберем револвер који волим. – Белац, у три сата ноћу, на раскрсници улица Џејн и Финч, не иде нигде. – Не серињај, Соломоне, Торонто није гето. – Лепо ти кажем, то је најгори део града. – Ма, не лупетај! Ко се давио у вировима Мораве, тај се притока Нигера не плаши. – Ако тебе боли уво, јер немаш појма о чему причам, ја их се бојим с разлогом. – Е, живи си црњак од човека! Тебе је, тамног као ноћ, страх од црнаца?! – Нису то црнци, брате мили, чамуге су то, огромна разлика! – Соломоне, од кад се ти плашиш својих? – Од када у изгорелим вековима по туђим рудницима своју срећу откопавам. – Добро, кад си навалио, послушаћу те, премда ме ниси убедио. – Веруј, нема потребе за убеђивањем. Људске потребе нису донеле човеку ништа људско. Следећег дана, неумивено развучен, сркнуо сам неколико преосталих капи ирског Килкенија и канадске кафе од јуче, и сео испред монитора. Одвалио сам неколико шамарчина тастатури, али од електронског писма коме сам се усрдно надао није било ни трага ни гласа. Стиснуо сам зглобове и раширио поруку с почетка приче. Сада је писало нешто сасвим друго: „Ја сам бајка, коју је напустила мајка.” Иако одавно знам да стереотипи воде већину људи, а не они њих, нова реченица са старог папира затекла ме је прилично неспремног. Замислио сам се дубоко, наборан као неки просјак с пробушеним шеширом у жабокречини пољубљене жабе из које није изашла љубав. Напољу је бешумно падао истренирани снег, ушушкан у изгужваним пахуљама, као у оном вољеном и распеваном веку кроз који сам вукао дрвене санке с руменом сестрицом Миленом, развиканом испод љубичасте гагаринске капе. Убацио сам два парчета бајатог хлеба у тостер и сипао француски коњак у чашу с млеком, док сам одлеђеном руком набијао три метка у буренце које прима шест. Између препечених парчића гурнуо сам скоро сву српску саламу и сав рупичасти сир из помодрелог фрижидера. Па да, ваљда тако треба, најешћу се поштено као наредник, пре него што сит свега склизнем у ноћ на онтаријским жабицама као коњаник. – Љубави, од када пијеш француски коњак с млеком? – Од кад те нема с цегером, срећо. Одложио сам Колт Питон без серијског броја на мусави водокотлић, сео на нашминкану клозетску шољу и окренуо заборављену страницу вољене приче, коју сам умочио у ново јутро да је лакше сварим: У старом царству кога одавно нема, један млади цар био је велики среброљубац. Сваке године о своме рођендану стао би на један крај ваге, а на другом би његови поданици спуштали злато и драго камење, док не превагне. Једном, овај богати цар, сретне у својој пустињи неког старца како пролази кроз њу без ичега на себи. „Старче, знаш ли да је ово моја пустиња?”, заповедничким тоном упита цар. „Знам, поштовани царе”, мирно одговори старац. „Нисам те раније видео, ко си ти?”, заинтересова се цар. „Онај коме није важно да буде неко”, благо изусти старац. „Зашто се жртвујеш на врелом сунцу, без одеће, воде и хране?”, зачуди се цар. „Моја жртва је јако мала кад се упореди с твојом жртвом, поштовани царе. Ти се одричеш свега што је вечно, а ја само оног што је пролазно”, узврати старац и тихо нестаде из царевог видокруга у смерном пролажењу кроз царску пустињу. Пошто сам на крају давно пробуђене приче укуцао нови сан, осетио сам се довољно јаким да по трећи пут отворим изгужвану папирнату грудву којом ме је ошамарио неговани длан какав смо сви из исте приче у одрастању имали. Писало је: „Да би се поново вратио, мораш прво отићи.” Окренуо сам цев према огледалу, иза кога сам у делићу секунде приметио старачку сенку прележаног детињства. Завртео сам буренце, с три зрна између шест рупа, и окинуо. Огледало се распрсло у парампарчад, а ја сам и даље гледао у свако парче које сам на раскрсници нагазио. Трећег дана, ставио сам тигањ да вришти на црвеној плотни и почео да пржим три свежа на око. – Душо, од када не једеш кајгану? – Откад више не носим јаја у цегеру, пиле. |
„Основне ствари” Првослава Вујчића – приредила: Деидре МекОлиф, мастер компаративне књижевности.
Првослав Вујчић,
мастер компаративне књижевности 
Првослав Вујчић, мастер компаративне књижевности.
Првослав Вујчић, мастер компаративне књижевности.
__________________________
__________________________
|
„Основне ствари” – прича из књиге „Catching Saliva” („Хватање пљувачке”) Првослава Вујчића – издавач „UBC Canada Press”.
|
Column & Photographs: Prvoslav Vujcic
All rights reserved 2014. Copyright © Prvoslav Vujcic
Prvoslav Vujcic – photographs by Djuradj Vujcic
All rights reserved 2014. Copyright © Djuradj Vujcic
Design & Artwork by Djuradj Vujcic
Illustrated by Sarah Riordan
Edited by Prvoslav Vujcic
and Deidre McAuliffe
All rights reserved 2014. Copyright © Urban Book Circle
C O N T A C T
Published by Urban Book Circle on March 21, 2014
Urban Book Circle® (UBC)
All rights reserved 2014. Copyright © Prvoslav Vujcic
Prvoslav Vujcic – photographs by Djuradj Vujcic
All rights reserved 2014. Copyright © Djuradj Vujcic
Design & Artwork by Djuradj Vujcic
Illustrated by Sarah Riordan
Edited by Prvoslav Vujcic
and Deidre McAuliffe
All rights reserved 2014. Copyright © Urban Book Circle
C O N T A C T
Published by Urban Book Circle on March 21, 2014
Urban Book Circle® (UBC)
Урбани књижевни круг – круг даровитих, писмених и храбрих.
