• Лондон, Енглеска – У оквиру овогодишњег јубиларног 20. издања респектабилног ЛИФТ-а, Лондонског интернационалног театарског фестивала који се одржава бијенално, ове године од 2. до 29. јуна, посебно је организован потпрограм „После рата” посвећен преиспитивању узрока и последица Првог светског рата.
П О З О Р И Ш Н А К Р И Т И К А
Осећања језе због људских траума – др Ана Тасић
  • „Круг УКК” – онлајн часопис примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, с благословом др Ане Тасић, објављује позоришне критике др Ане Тасић, театролога и позоришног критичара, сарадника и почасног члана Урбаног књижевног круга.
  • Урбани књижевни круг (УКК) је књижевно друштво са седиштем у Канади. УКК окупља писце и уметнике широм света. УКК тренутно има сараднике и почасне чланове у Канади, Ирској, Србији, Сједињеним Америчким Државама, Словенији, Црној Гори, Енглеској, Босни и Херцеговини, Хрватској, Македонији, Индији, Италији, Француској – и наставља са експанзијом.
др Ана Тасић
Осећања језе због људских траума
ПОСЛЕ РАТА
Лондон – У оквиру овогодишњег јубиларног 20. издања респектабилног ЛИФТ-а, Лондонског интернационалног театарског фестивала који се одржава бијенално, ове године од 2. до 29. јуна, посебно је организован потпрограм „После рата” посвећен преиспитивању узрока и последица Првог светског рата.

До сада је у оквиру ове селекције, чије су представе почеле да се приказују од уторка, 24. јуна, виђено неколико интригантних остварења која уопштено третирају и околности политичких репресија. Представа „Свеска” редитеља Тима Ечелса, у извођењу шефилдске компаније „Форсед ентертејмент”, настала је на основу романа Аготе Криштоф који је и код нас раније постављан на сцену („Велика свеска”, Атеље 212, Кокан Младеновић, 1999).

Овде је изводе два глумца, Робин Артур и Ричард Лаудон, у улози два брата близанца, који у бујицама речи, спорадично потопљеним у црни хумор, приповедају о искуству изгнанства током Другог светског рата, када су били принуђени да се крију на фарми у Мађарској. Представа се суштински бави темама преживљавања, физичког, али и духовног и етичког, у времену ратова, дубинских друштвених суровости и рашчеречења многих људских вредности.

Остварење „Година у којој сам рођен” аргентинске ауторке Лоле Аријас, чији је рад публика 43. Битефа упознала кроз продукцију „Аеродромски клинци”, истражује време диктатуре Аугуста Пиночеа. Као и „Аеродромски клинци”, и ова представа је документаристички утемељена, актери су Чилеанци рођени седамдесетих и осамдесетих година, а њих шесторо открива сећања својих родитеља.

На сцени се исписују тамне и болне приче, сузбијане и прикриване фрустрације, обрађене у стилизованом, делимично и комичком маниру, а углављене у разиграну кореографију и ефектну рок музику. За даља (теоретска) тумачења ове представе треба потражити академски популарне теорије Маријане Хирш која је писала о таквим генерацијски пренесеним траумама, дефинишући их као постсећање.
Picture
Из представе „Велики рат” холандске трупе „Хотел модерн” / Фото: Јост Ван ден Брук
Холандску трупу „Хотел модерн”, такође, памти публика 43. Битефа кроз представу „Логор” која се бавила страдањима у Аушвицу, где су три аниматора покретали хиљаде минијатурних, ручно израђених лутки, што се путем директног видео-преноса приказивало на платно у позадини. Сличне форме, представа „Велики рат” играна у четвртак на ЛИФТ-у, у „Краљичиној Сали” на јужној обали Темзе, у импресивној мултимедијалној форми исписује прво историјске чињенице увезане са избијањем Првог светског рата (концепт представе Херман Хеле и Артур Саер). Након фактографског увода, аутори се селе на личнији план – бављење ужасним људским патњама и губицима, што се између осталог представља кроз читање личних писама војника са фронта. Четири аниматора, на неколико пунктова на сцени, уживо разигравају мале макете које представљају ратне ужасе, ударе оружја, тенкова, бродова, страдање људи, паљење шума и градова.

Ове анимације се путем камера уживо преносе на екран, а то је праћено, такође, уживо извођеном музиком и текстовима које једна од актерки драматично чита. Оно што потпуно фасцинира јесу неисцрпне могућности за призор са мини-макетама, разбукталост идеја које се на сцени просипају.

Притом, иако видео-пренос ових анимација носи и комичке тренутке због бескрајних могућности игре и неочекиваних спојева, ови призори суштински буде осећања језе због људских траума и губитака изазваним политичким мотивима.

Гледали смо представу чија сврсисходна мултимедијалност открива задивљујућу безграничност форме савремених извођачких уметности. У склопу програма „После рата”, тачно на стогодишњицу од атентата на Франца Фердинанда, на сцени Уметничког центра Батерси у јужном Лондону премијерно је изведена нова драма Ненада Прокића „Прст, обарач, метак пиштољ”. Драма у извођењу врло поштоване бирмингемске компаније „Станс кафе” се критички и из различитих углова бави узроцима и последицама Принциповог атентата.
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар
__________________________
К     О     Н     Т     А     К     Т
Урбани књижевни круг (УКК)
__________________________
Picture
др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар
П О З О Р И Ш Н Е МИСЛИ
др Ана Тасић
Мисли – др Ане Тасић, театролога и позоришног критичара – о позоришту.
П О З О Р И Ш Н А КРИТИКА
др Ана Тасић
У оквиру овогодишњег јубиларног 20. издања ЛИФТ-а, Лондонског интернационалног театарског фестивала, организован је потпрограм „После рата”.
„Хамлет” редитеља Доминика Дромгула и Била Бакхурста – лондонски Глоуб театар, на сцени Народног позоришта, у Београду.
Мјузикл „Виктор Викторија”, према тексту Блејка Едвардса, музика Хенри Манцини, режија Михаило Вукобратовић, Позориште на Теразијама.
Представа „Змајеубице”, према тексту Милене Марковић, режија Ива Милошевић, Југословенско драмско позориште.
Стеријино позорјe – „Принцип (мали ми је ово гроб)”, представа настала према драми Биљане Србљановић, у тумачењу пољског редитеља Михала Задаре и извођењу бечког позоришта Шаушпилхаус.
Стеријино позорјe – „Још увек олуја”, драма Петера Хандкеа, на сцени Српског народног позоришта, у извођењу Словенског народног гледалишча из Љубљане.
Стеријино позорјe – „Ожалошћена породица”, према комедији Бранислава Нушића, у редитељском тумачењу Николе Пејаковића, а у извођењу ансамбла Народног позоришта Републике Српске из Бањалуке.
Представа „Кад су цветале тикве”, према драми Драгослава Михаиловића, режија Бобан Скерлић, Београдско драмско позориште.
Братислава – У главном граду Словачке је од понедељка 12. до суботе 17. маја одржан 10. Интернационални фестивал Нове драме, по угледу, значају и програмској оријентацији пандан српском Стеријином позорју.
„Оставите поруку или Бегунци”, према мотивима из романа „У старини име му беше Хемус” Борислава Чичовачког, текст и режија Вида Огњеновић, Српско народно позориште, Нови Сад.
„Мизери”, по мотивима романа Стивена Кинга, редитељ Петар Поповић и „Славна Флоренс”, према тексту Питера Квилтера, режија Ђурђа Тешић, Атеље 212, Сцена „Петар Краљ”.
Представа „Код вечите славине”, по тексту Момчила Настасијевића, у адаптацији Слободана Обрадовића и режији Милана Нешковића; Сценa „Раша Плаовић”, Народно позориште у Београду.
„Рођендан господина Нушића”, према тексту Душана Ковачевића, редитељ Небојша Брадић, Звездара театар.
Представе Јернеја Лоренција, Душана Јовановића, Матјажа Бергера.
Представа „Мали ми је овај гроб”, према драми Биљане Србљановић, режија Дино Мустафић, копродукција Хартефакт, Битеф театар, Камерни театар 55, Казалиште Ulysses.
„Уносно место”, према тексту Александра Николајевича Островског, редитељ Егон Савин, Југословенско драмско позориште.
Представа „Август у округу Осејџ”, према тексту Трејсија Летса, режија Љиљана Тодоровић, Атеље 212.
Представа „Неопланта”, према роману Ласла Вегела, редитељ Андраш Урбан, драматург Ката Ђармати, Новосадско позориште (Ујвидеки синхаз).
Две нове представе у Дому омладине Београда: „Бања Робија”, продукција АпсАрт – Центар за позоришна истраживања, и „Мерлинкина исповест”, према тексту Миладина Шеварлића, редитељ Стеван Бодрожа.
Представа „Наши синови”, према драми Војислава М. Јовановића Марамбоа, адаптација и режија Татјана Мандић–Ригонат, Народно позориште у Београду, сцена Раша Плаовић.
Представа „Случајеви – Изгубљени у Србији”, ауторски пројект Кокана Младеновића, Омладинско позориште Дадов.
„Маратонци трче почасни круг”, Душан Ковачевић / Милица Краљ, Звездара театар и „Коштана”, Борисав Станковић / Андраш Урбан, Народно позориште Суботица.
„Los Jugoslavos”, Хуан Мајорга / Стеван Бодрожа, копродукција Народно позориште из Ужица, Пулс театар из Лазаревца и Битеф театар; „Издаја”, Харолд Пинтер / Горан Шушљик, Југословенско драмско позориште, сцена Бојан Ступица.
Трилогија „Passport”, редитељ Андраш Урбан, позориште Деже Костолањи, Суботица, београдска премијера на сцени Битеф театра.
„Мој син само мало спорије хода”, Београдско драмско позориште; и „Успаванка за Вука Ничијег”, копродукција Народног позоришта у Београду и Град-театра Будва.
„Српска трилогија”, по роману Стевана Јаковљевића, драматизација Миодраг и Светолик Никачевић, режија Славенко Салетовић; Народно позориште у Београду.
Picture
др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар
Theatre criticism & Photographs: Ana Tasic
All rights reserved 2014. Copyright © Ana Tasic

Published June 29, 2014 on Urban Book Circle
Published June 29, 2014 on Politika Online

Photo of Veliki rat courtesy of Joost van den Broek
All rights reserved 2014. Copyright © Joost van den Broek

Design & Artwork by Djuradj Vujcic
Illustrated by Sarah Riordan
Edited by Prvoslav Vujcic
and Deidre McAuliffe

All rights reserved 2014. Copyright © Urban Book Circle

C     O     N     T     A     C     T

Published by Urban Book Circle on June 29, 2014
Urban Book Circle® (UBC)
Урбани књижевни круг – круг даровитих, писмених и храбрих.