• ПОЗОРИШНА КРИТИКА – Београд, Србија – „Дневник о Чарнојевићу”, према роману Милоша Црњанског, режија Милош Лолић, Југословенско драмско позориште.
П О З О Р И Ш Т Е
  • „Дневник о Чарнојевићу”, ЈДП.
П О З О Р И Ш Н А К Р И Т И К А
ПОЗОРИШНА КРИТИКА
„Дневник о Чарнојевићу Милоша Црњанског је лирски роман, поетска исповест о отрежњујућим искуствима ратовања, крцата естетским вредностима које су оставиле упадљив траг у историји српске књижевности. Текст је донео сусрет прозе и поезије, епског и лирског, претапање јаве и сна, неразмрсиву уплетеност прошлости и садашњости. Уздигнута на супротностима, ова романескна поема је уобличила сукобе између неиспрљане лепоте природе и хаоса обезглављене цивилизације, између живота и смрти, рађања и уништавања.” – др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар, пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
  • „Круг УКК” – онлајн часопис примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, с благословом др Ане Тасић, објављује позоришне критике др Ане Тасић, театролога и позоришног критичара, пријатеља и сарадника – почасног члана Урбаног књижевног круга.
T H E A T R E
П О З О Р И Ш Т Е
Picture
др Ана Тасић, театролог
др Ана Тасић
  • Урбани књижевни круг (УКК) је књижевно друштво са седиштем у Канади. УКК окупља писце и уметнике широм света. УКК тренутно има сараднике и почасне чланове у Канади, Ирској, Србији, Сједињеним Америчким Државама, Словенији, Црној Гори, Енглеској, Босни и Херцеговини, Хрватској, Македонији, Индији, Италији, Француској, Израелу – и наставља са експанзијом.
Обриси (симболичког) брода
„Дневник о Чарнојевићу”,
према роману Милоша Црњанског,
режија Милош Лолић, Југословенско драмско позориште.
ДНЕВНИК О ЧАРНОЈЕВИЋУ
„Дневник о Чарнојевићу” Милоша Црњанског је лирски роман, поетска исповест о отрежњујућим искуствима ратовања, крцата естетским вредностима које су оставиле упадљив траг у историји српске књижевности. Текст је донео сусрет прозе и поезије, епског и лирског, претапање јаве и сна, неразмрсиву уплетеност прошлости и садашњости. Уздигнута на супротностима, ова романескна поема је уобличила сукобе између неиспрљане лепоте природе и хаоса обезглављене цивилизације, између живота и смрти, рађања и уништавања.

„Дневник о Чарнојевићу” (1920) Црњанског је тематски свевремен, али и савремен, имајући у виду да се везује и за питања нашег односа према Русији, као и према Косову. Но, то није текст који је погодан за сценско извођење. Он нема драмских и сценичних могућности, и безнадежни су напори да се учини сценски живим, делотворним.

У представи редитеља Милоша Лолића, десет глумаца и глумица, Војислав Брајовић, Бранислав Лечић, Никола Ђуричко, Војин Ћетковић, Милан Марић, Стефан Бундало, Христина Поповић, Јелена Илић, Милена Живановић и Марко Грабеж, соло или кроз заједничку игру, на пространој и пустој позорници, приповедају исповест главног актера и наратора Чарнојевића (драматург Периша Перишић). Квалитет њиховог наступа је уједначен и неоспоран. Реч је о несумњиво врхунским глумцима, и они су одлучно и јасно изнели текст Црњанског на сцену Југословенског драмског позоришта (сценски говор Љиљана Мркић Поповић). Али, у датим околностима болног одсуства драматике текста, снага њихове игре нажалост нема истински снажног дејства. Гледалац после извесног времена отупи од напада силних речи, од незаустављиве, помахнитале нарације, и престаје да се бори са том приповедачком стихијом и покушајима да ухвати смисао поплаве речи.

Лолић је пуно тога учинио да сценски разигра овај антидрамски текст, увођењем динамичне кореографије (кореограф Драгана Булут), компоновањем интригантних живих скулптура од тела глумаца, повременим укључивањем певања које смењује говор, суптилним променама осветљења, интензитета и боја (дизајн светла Светислав Цалић). Лолићев таленат је такође несумњив, његов осећај за театралност је природан, неспутан, због чега је атмосфера створена на сцени сасвим особена. Глумци се често шуњају и шњувају на позорници, зверају у зид, продорно и помно уходе погледима друге глумце док играју, али и нас, публику, често под упаљеним светлима. Тако је уобличена посебна условност игре, зачудна, померена у апсурд. У вези са тиме је и избор костима, сви актери су обучени у сивкасте, раскупусане дроњке и неслагајуће, прешарене шанерске патике, што наглашава поменуто значење апсурда (костимограф Марија Марковић).

Има у представи упечатљивих сцена, ни то није под сумњом, нарочито у финалу, када од металних конструкција занимљиво настају обриси (симболичког) брода, што је праћено и променама боја светла (сценограф Јасмина Холбус). Но, овакви визуелно узбудљиви призори засијају само накратко, да би се игра опет вратила у сценски скоро неподношљиву наративну досаду.

Постављање на сцену ове врсте антидрамских текстова свакако отвара пут формалистичким експериментима, „теоријама које ходају“, и самим теоретским истраживањима. На пример, Ханс-Тис Леман је сродну помаму нарације у постдрамском театру одредио као постепску нарацију. Затим је о њој писао да се она потврђује насупрот могућностима тела и медија, развијајући даље тезе о статусу текста у савременом позоришту итд.

Са друге стране, ова постдрамска наративност, полудело приповедање које смо пратили у Лолићевом „Дневнику о Чарнојевићу“, доноси укидање емоције. То је углавном увек погубно у театру, јер он дише и расте захваљујући емоцијама. Позориште које овако поништава драму и осећајност, поништава само себе.
„Дневник о Чарнојевићу” / Фотографије: Ненад Петровић
__________________________
К     О     Н     Т     А     К     Т
Урбани књижевни круг (УКК)
__________________________
__________________________
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар
__________________________
П О З О Р И Ш Н А КРИТИКА
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
Београд, Србија – „Дневник о Чарнојевићу”, према роману Милоша Црњанског, режија Милош Лолић, Југословенско драмско позориште. Текст је донео сусрет прозе и поезије, епског и лирског, претапање јаве и сна...
Београд, Србија – „Волво камиони”, према роману Ерленда Луа, режија Маја Малетковић, Атеље 212, сцена „Петар Краљ” и „Чехов је Толстоју рекао збогом”, према драмском тексту Мира Гаврана, режија Ирфан Менсур, Битеф театар.
Београд, Србија – Мини-фестивал „Пали анђео историје 1914–2014”, ЈДП: „1914“, редитељ Роберт Вилсон, Народно позориште у Прагу и „Талерхоф”, редитељ Ана Бадора, Шаушпилхаус, Грац.
Београд, Србија – „Пут у Дамаск”, аутор Аугуст Стриндберг – режија Никита Миливојевић, Народно позориште у Београду. Први део Стриндбергове трилогије „Пут у Дамаск” (1898).
„Три класе и госпођа Нушић”, Владимир Ђурђевић – Милица Краљ, Београдско драмско позориште и „Ожалошћена породица”, Бранислав Нушић – Марко Манојловић, Атеље 212.
Стокхолм, Шведска – У организацији Шведског института од 2. до 5. новембра реализован је програм „Шведска сцена” у оквиру којег су представљени савремени трендови у шведском позоришту.
Стокхолм, Шведска – У организацији Шведског института од 2. до 5. новембра реализован је програм „Шведска сцена” у оквиру којег су представљени савремени трендови у шведском позоришту.
Нушићу у част – на сцени „Раша Плаовић” Народног позоришта „Књига друга”, премијера и „Кабаре Нушић”, Позориште Тимочке Крајине „Зоран Радмиловић”, Зајечар, гостовање.
Бертолд Брехт, Курт Вајл – „Опера за три гроша”, режија Томи Јанежич, копродукција Краљевско позориште Зетски дом, Цетиње, Црна Гора и Српско народно позориште, Нови Сад, Србија.
48. Битеф – „Александра Зец”, Оливер Фрљић, ХКД театар, Ријека и „Полудела локомотива”, текст Станислав Игнаци Виткијевич, режија Јернеј Лоренци, Словенско народно гледалишче Љубљана.
48. Битеф – „Гробница за Бориса Давидовича”, према насловној новели из Кишове истоимене збирке новела (1976), режија Ивица Буљан, копродукција Хартефакт, „Битеф театар”.
48. Битеф – „Прошлост је сада”, редитељке Корине Мајер, Базел, Швајцарска и продукција „Бојно поље сећања 1914–2014” аутора Ханса Вернера Крезингера и Регине Дуре, Берлин, Немачка.
_48. Битеф – „(А)полонија”, Кжиштоф Варликовски, Нови театар, Варшава, Пољска и „Наш разред”, Тадеуш Слобођанек – Јана Рос, Литванско национално драмско позориште, Вилњус.
48. Битеф – Представа „А где је револуција стоко” редитеља Борута Шепаровића, премијерно изведена продукција која је отворила 48. Битеф, на сцени Дома омладине, у Београду.
Единбург, Шкотска – Фринџ фестивал је одржан од 1. до 25. августа 2014. године. Са 3.193 различите представе, направљен је фасцинантан рекорд – овогодишњи програм је имао највише представа у историји Фринџа!
Единбург, Шкотска – У завршници позоришног програма Единбуршког интернационалног фестивала приказане су две премијере, „Хелен Лоренс” и „Слатки мамбо”. „Хелен Лоренс” је продукција Канадске сцене, групе основане 1987. године у Торонту (Канада).
Единбург, Шкотска – Овогодишњи Фринџ фестивал, одржан од 1. до 25. августа 2014. године, поново је, по фасцинантном броју наступа, потврдио да је (необориво) реч о најквантитативнијој театарској смотри на свету.
Единбург, Шкотска – Единбуршки интернационални фестивал, од 8. до 31. августа, посвећен је стогодишњици Великог рата.
Будва, Црна Гора – Званичан програм овогодишњег, 28. издања фестивала „Град театар” затворен је извођењем „Опере ултиме” редитеља Кокана Младеновића.
Будва, Црна Гора – Град театар Будва: премијера Чеховљеве „Три сестре” у Цркви Свете Марије, у режији и адаптацији Ане Вукотић и Слободана Милатовића.
Тиват, Црна Гора – У оквиру фестивала „Пургаторије”, у Центру за културу премијерно је изведена представа „Провиденца”, настала на основу Чеховљевог „Ујка Вање”, у адаптацији Стевана Копривице и режији Егона Савина; продукција Центар за културу Тиват.
Котор, Црна Гора – На Летњој позорници, у оквиру Међународног фестивала „Котор арт”, премијерно је изведена Брешанова „Представа Хамлета у селу Мрдуша Доња”, у режији Луке Кортине, копродукција Котор арта и Црногорског народног позоришта.
Представа „Шекспирова наушница” Љубише Ристића, према текстовима Јонеска, Бејкона и Шекспира. Основну драматуршку линију ствара Јонескова антидрама „Ћелава певачица”, сцене из Шекспирових драма и делови из филозофских расправа Френсиса Бејкона, из дела „Нови органон”.
Чортановци, Србија – Фестивал „Нови тврђава театар” одржан је у Вили „Станковић” у Чортановцима код Инђије, од 5. до 9. јула, у прилично необичним околностима. Фестивал је реализован у особеном избеглиштву, после прогона дирекције фестивала с њихове иницијалне, оснивачке адресе у Смедереву.
Лондон, Енглеска – У оквиру овогодишњег јубиларног 20. издања респектабилног ЛИФТ-а, Лондонског интернационалног театарског фестивала који се одржава бијенално, од 2. до 29. јуна, посебно је организован потпрограм „После рата” посвећен преиспитивању узрока и последица Првог светског рата.
Лондон, Енглеска – „Прст обарач метак пиштољ”, нова драма Ненада Прокића премијерно изведена у суботу 28. јуна 2014. године, тачно на стогодишњицу од атентата на Франца Фердинанда, у оквиру програма Лондонског интернационалног театарског фестивала, на сцени Уметничког центра Батерси, у јужном Лондону.
У оквиру овогодишњег јубиларног 20. издања ЛИФТ-а, Лондонског интернационалног театарског фестивала, организован је потпрограм „После рата”.
„Хамлет” редитеља Доминика Дромгула и Била Бакхурста – лондонски Глоуб театар, на сцени Народног позоришта у Београду. На великој светској турнеји, Србија је 23. земља коју су посетили.
Мјузикл „Виктор Викторија”, према тексту Блејка Едвардса, музика Хенри Манцини, режија Михаило Вукобратовић, Позориште на Теразијама.
Београд, Србија – „Змајеубице”, представа настала према тексту Милене Марковић, режија Ива Милошевић, Југословенско драмско позориште.
Стеријино позорјe – „Принцип (мали ми је ово гроб)”, према драми Биљане Србљановић, у тумачењу пољског редитеља Михала Задаре и извођењу бечког позоришта Шаушпилхаус.
Стеријино позорјe – „Још увек олуја”, драма Петера Хандкеа, на сцени Српског народног позоришта, у извођењу Словенског народног гледалишча из Љубљане.
Стеријино позорјe – „Ожалошћена породица”, према комедији Бранислава Нушића, у редитељском тумачењу Николе Пејаковића, а у извођењу ансамбла Народног позоришта Републике Српске из Бањалуке.
Београд, Србија – „Кад су цветале тикве”, представа настала према забрањиваној драми „Кад су цветале тикве” Драгослава Михаиловића (1969), режија Бобан Скерлић, Београдско драмско позориште.
Братислава – У главном граду Словачке је од понедељка 12. до суботе 17. маја одржан 10. Интернационални фестивал Нове драме, по угледу, значају и програмској оријентацији пандан српском Стеријином позорју.
„Оставите поруку или Бегунци”, према мотивима из романа „У старини име му беше Хемус” Борислава Чичовачког, текст и режија Вида Огњеновић, Српско народно позориште, Нови Сад.
„Мизери”, по мотивима романа Стивена Кинга, редитељ Петар Поповић и „Славна Флоренс”, према тексту Питера Квилтера, режија Ђурђа Тешић, Атеље 212, Сцена „Петар Краљ”.
Представа „Код вечите славине”, по тексту Момчила Настасијевића, у адаптацији Слободана Обрадовића и режији Милана Нешковића; Сценa „Раша Плаовић”, Народно позориште у Београду.
„Рођендан господина Нушића”, Душан Ковачевић – Небојша Брадић, Звездара театар. Радња је смештена у скадарлијску кафану „Златни пехар”, где Нушић свраћа на свој шездесети рођендан.
У Прешерновом гледалишчу у Крању је 27. марта 2014. године отворен 44. фестивал Недеља словеначке драме. Представе Јернеја Лоренција, Душана Јовановића, Матјажа Бергера.
Представа „Мали ми је овај гроб”, према најновијој дводелној драми књижевнице Биљане Србљановић, режија Дино Мустафић, копродукција Хартефакт, Битеф театар, Камерни театар 55, Казалиште Ulysses.
„Уносно место”, према тексту Александра Николајевича Островског, редитељ Егон Савин, Југословенско драмско позориште.
Београд, Србија – „Август у округу Осејџ”, представа према истоименој драми америчког писца и глумца Трејсија Летса (2007), режија Љиљана Тодоровић, Атеље 212.
Представа „Неопланта”, према роману Ласла Вегела, редитељ Андраш Урбан, драматург Ката Ђармати, Новосадско позориште (Ујвидеки синхаз).
Дом омладине Београда: „Бања Робија”, продукција АпсАрт – Центар за позоришна истраживања, и „Мерлинкина исповест”, према тексту Миладина Шеварлића, редитељ Стеван Бодрожа.
Београд, Србија – „Наши синови”, представа према натуралистичкој драми Војислава М. Јовановића Марамбоа (1906), адаптација и режија Татјана Мандић Ригонат, Народно позориште у Београду, сцена „Раша Плаовић”.
„Случајеви – Изгубљени у Србији”, ауторски пројекат редитеља Кокана Младеновића, Омладинско позориште Дадов. Актери и извођачи представе су деца узраста између десет и двадесет година.
П О З О Р И Ш Н А К Р И Т И К А
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
Србија – „Маратонци трче почасни круг”, аутор Душан Ковачевић (1972), режија Милица Краљ, Звездара театар и представа „Коштана”, аутор Борисав Станковић, режија Андраш Урбан, Народно позориште Суботица.
„Los Jugoslavos”, Хуан Мајорга – Стеван Бодрожа, копродукција Народно позориште из Ужица, Пулс театар из Лазаревца и Битеф театар; представа „Издаја”, Харолд Пинтер – Горан Шушљик, ЈДП.
Београд, Србија – Трилогија „Passport” редитеља Андраша Урбана, у продукцији суботичког позоришта „Деже Костолањи”, београдска премијера на сцени Битеф театра.
„Мој син само мало спорије хода” Предрага Стојменовића, Београдско драмско позориште и  „Успаванка за Вука Ничијег”, према роману Ксеније Поповић, копродукција Народног позоришта у Београду и Град-театра Будва.
Београд, Србија – „Српска трилогија”, по роману Стевана Јаковљевића, драматизација Миодраг и Светолик Никачевић, режија Славенко Салетовић; Народно позориште у Београду.
П О З О Р И Ш Н Е МИСЛИ
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
Мисли – др Ане Тасић, театролога и позоришног критичара – о позоришту.
К О М Е Н Т А Р И
Прочитајте правила коришћења – на енглеском језику (Terms and Conditions, Privacy Policy, Disclaimer) – пре него што пошаљете коментар. Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Круга УКК” – онлајн часописа примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, задржава право да – уколико их процени као неумесне – скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или сарадника и чланова Урбаног књижевног круга и чланова редакције „Круга УКК”, као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Урбани књижевни круг и „Круг УКК” нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара прочитали и разумели правила коришћења која су искључиво на енглеском језику – и потврдили сагласност са наведеним правилима.
Note: The Urban Book Circle does not necessarily endorse any of the views posted. By submitting your comments, you acknowledge that the Urban Book Circle has the right to reproduce, broadcast and publicize those comments or any part thereof in any manner whatsoever. Please note that comments are moderated and published according to our Terms and Conditions.
Обриси (симболичког) брода – др Ана Тасић
  • Драгана Тонин, виолиниста | Стокхолм, Шведска | 22. децембар 2014.
Честитке за храбру оцену представе, браво!
· Theatre criticism & Photographs: Ana Tasic / All rights reserved 2014. Copyright © Ana Tasic ·
· Photos of Dnevnik o Carnojevicu courtesy of Nenad Petrovic
 All rights reserved 2014. Copyright © Nenad Petrovic ·
· Published on Urban Book Circle · Published on Politika Online ·
· Design & Artwork by Djuradj Vujcic and Prvoslav Vujcic · Illustrated by Sarah Riordan and Deidre McAuliffe ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
All rights reserved 2014. Copyright © Urban Book Circle®
C     O     N     T     A     C     T
Урбани књижевни круг – круг даровитих, писмених и храбрих.
Last updated on December 22, 2014.
Published by Urban Book Circle on December 21, 2014
Urban Book Circle® (UBC)