Урбани књижевни круг (УКК), с благословом Драгослава Бокана, објављује приче филмског режисера и књижевника Драгослава Бокана, сарадника и почасног члана УКК, из две књиге у настајању – „Некоректне мисли, фејсбук дневник” и „Несвакидашње мисли, фејсбук ноћник”.
|
Драгослав Бокан, филмски режисер и књижевник, сарадник и почасни члан Урбаног књижевног круга (УКК)
|
„Новац” – из књиге у настајању „Некоректне мисли, фејсбук дневник” Драгослава Бокана.
|
Н о в а ц
Ђаволска материја која само глуми „реалност”, али истовремено, немилосрдно и заиста увелико управља том истом реалношћу? Или, ипак, пре – чудесно средство за брзо постизање среће, слободе и спокојства?
That is the question!
Питање свих питања. И услов свих услова.
Никада у историји, новац (као ни злато, дијаманти, акције, наследство, и све друге финансијске принадлежности) није имао овакав и оволики значај као данас.
Јер се никада пре није могло купити толико најважнијих ствари без питања и за новац, уз све мањи број „непроцењивих” ствари, оних које се новцем не могу добити.
А, убеђен сам да је у Србији стање по том питању много горе него ма где другде на планети. Из много (оваквих и онаквих) разлога, форми фолиранције, неописивих пропуста и свих могућих облика равнодушности које уопште можете замислити.
Нигде као овде није било, и нема, толике диспропорције – између зацртаних идеала и голе реалности, између свих огромних обећања и апсолутно никаквих испуњења...
Титов систем лажних „вредности” (улизиштва, привида „слободе”, партијског цинкароштва, напредовања „по кључу”, „меке диктатуре”, живота на кредит, самоуправних фора и фазона, лоповског мажњавања и разваљивања свачије и ничије „друштвене имовине”), кобно се трансформисао у губитак било каквог система вредности (лукаво замењеног дрипачком „сналажљивошћу” на свим нивоима нашег „друштва”).
А „титоизам” и „слобизам” били су само лако предјело и савршена предигра за све оно што је следило. За шизофрено и истовремено двојство „хуманих” речи и зверске праксе господара наших судбина (које можемо критиковати, проклињати или исмевати – али на њих, овакви, не можемо утицати, ни у најмањој мери). За транзиционог „топлог зеца” (модерну верзију оног мучења с Голог отока, где протрчавате кроз шпалир у коме вас све време пљују, туку, вређају и шутирају) и „крај историје” какав нам припремају. За смак света без апокалиптичког огња, експлозија и катастрофа, уз језиву методу коначног „испаравања смисла”.
Чича-мича и готова прича, рекао би сваки упућени циник и „реалиста”.
Тако је бар замишљено и убрзано се изводи, ево и сада, док о томе разговарамо...
А новац је постао најтраженија анестезија за лакше подношење овог мучног колективног падања у паклени бездан и пацовско средство јединог разликовања међу припадницима ове нове (само условно људске) расе.
Само ће нам искрена и неидеолошка вера, оно макар минимално братско саосећање, лична храброст, безусловна љубав према отаџбини, осећај за Лепо и Добро, поштовање предака и чврсто стезање карика непрекинутог живог ланца нашег Предања – помоћи да све преживимо и некако ипак превазиђемо и докопамо се спаса и боље будућности.
Да бисмо то успели, морамо да, како знамо и умемо, победимо ту нељудску себичност и фанатично „парољубље” новокомпонованих житеља транзиционог Србистана (те „животињске фарме” за нас организоване унутар граница некадашњег српског дела СФРЈ).
Јер док не укинемо и не променимо овакво стање ствари (око себе и у себи), свакодневно пропадамо све дубље у житки муљ бездушности и бесмисла.
Док се не супротставимо ономе у шта су нас претворили – не вреди нам да се благо и „пријазно” смешкамо, у бело лице (трипут) љубимо, на све осим себе љутимо и између себе свађамо.
Не вреди нам ништа, док са себе не збацимо све теже и теже окове страха и себичности, оне наше уклете жеље да „комшији цркне крава” и да баш ми седнемо на чело трпезе и први забодемо највећу кашику у заједничку чорбу и покусамо је сами.
А другима колико и ако остане...
Уз ове мисли вам, свима, братски честитам Бадњи дан и надолазећи Празник Чистоте Душе (што га собом тако вапајно и сваке године у ово време призива из вечности наш беба-Бог из своје рајске штале под звездама)!...
That is the question!
Питање свих питања. И услов свих услова.
Никада у историји, новац (као ни злато, дијаманти, акције, наследство, и све друге финансијске принадлежности) није имао овакав и оволики значај као данас.
Јер се никада пре није могло купити толико најважнијих ствари без питања и за новац, уз све мањи број „непроцењивих” ствари, оних које се новцем не могу добити.
А, убеђен сам да је у Србији стање по том питању много горе него ма где другде на планети. Из много (оваквих и онаквих) разлога, форми фолиранције, неописивих пропуста и свих могућих облика равнодушности које уопште можете замислити.
Нигде као овде није било, и нема, толике диспропорције – између зацртаних идеала и голе реалности, између свих огромних обећања и апсолутно никаквих испуњења...
Титов систем лажних „вредности” (улизиштва, привида „слободе”, партијског цинкароштва, напредовања „по кључу”, „меке диктатуре”, живота на кредит, самоуправних фора и фазона, лоповског мажњавања и разваљивања свачије и ничије „друштвене имовине”), кобно се трансформисао у губитак било каквог система вредности (лукаво замењеног дрипачком „сналажљивошћу” на свим нивоима нашег „друштва”).
А „титоизам” и „слобизам” били су само лако предјело и савршена предигра за све оно што је следило. За шизофрено и истовремено двојство „хуманих” речи и зверске праксе господара наших судбина (које можемо критиковати, проклињати или исмевати – али на њих, овакви, не можемо утицати, ни у најмањој мери). За транзиционог „топлог зеца” (модерну верзију оног мучења с Голог отока, где протрчавате кроз шпалир у коме вас све време пљују, туку, вређају и шутирају) и „крај историје” какав нам припремају. За смак света без апокалиптичког огња, експлозија и катастрофа, уз језиву методу коначног „испаравања смисла”.
Чича-мича и готова прича, рекао би сваки упућени циник и „реалиста”.
Тако је бар замишљено и убрзано се изводи, ево и сада, док о томе разговарамо...
А новац је постао најтраженија анестезија за лакше подношење овог мучног колективног падања у паклени бездан и пацовско средство јединог разликовања међу припадницима ове нове (само условно људске) расе.
Само ће нам искрена и неидеолошка вера, оно макар минимално братско саосећање, лична храброст, безусловна љубав према отаџбини, осећај за Лепо и Добро, поштовање предака и чврсто стезање карика непрекинутог живог ланца нашег Предања – помоћи да све преживимо и некако ипак превазиђемо и докопамо се спаса и боље будућности.
Да бисмо то успели, морамо да, како знамо и умемо, победимо ту нељудску себичност и фанатично „парољубље” новокомпонованих житеља транзиционог Србистана (те „животињске фарме” за нас организоване унутар граница некадашњег српског дела СФРЈ).
Јер док не укинемо и не променимо овакво стање ствари (око себе и у себи), свакодневно пропадамо све дубље у житки муљ бездушности и бесмисла.
Док се не супротставимо ономе у шта су нас претворили – не вреди нам да се благо и „пријазно” смешкамо, у бело лице (трипут) љубимо, на све осим себе љутимо и између себе свађамо.
Не вреди нам ништа, док са себе не збацимо све теже и теже окове страха и себичности, оне наше уклете жеље да „комшији цркне крава” и да баш ми седнемо на чело трпезе и први забодемо највећу кашику у заједничку чорбу и покусамо је сами.
А другима колико и ако остане...
Уз ове мисли вам, свима, братски честитам Бадњи дан и надолазећи Празник Чистоте Душе (што га собом тако вапајно и сваке године у ово време призива из вечности наш беба-Бог из своје рајске штале под звездама)!...
|
|
Драгослав Бокан,
филмски режисер и књижевник __________________________ К О Н Т А К Т Урбани књижевни круг (УКК) __________________________ |
Column & Photographs: Dragoslav Bokan
All rights reserved 2014. Copyright © Dragoslav Bokan
Illustrated by Sarah Riordan
All rights reserved 2014. Copyright © Sarah Riordan
All rights reserved 2014. Copyright © Urban Book Circle
C O N T A C T
Published by Urban Book Circle on January 6, 2014
Urban Book Circle® (UBC)
All rights reserved 2014. Copyright © Dragoslav Bokan
Illustrated by Sarah Riordan
All rights reserved 2014. Copyright © Sarah Riordan
All rights reserved 2014. Copyright © Urban Book Circle
C O N T A C T
Published by Urban Book Circle on January 6, 2014
Urban Book Circle® (UBC)
