Urban Book Circle®
  • Urban Book Circle®
  • HOME
  • LITERATURE
  • ESSAYS
  • COLUMNS
  • POETRY
  • MIND ROOM
  • INTERVIEWS
  • LIFE
  • ART
  • PHOTOGRAPHY
  • THEATRE
  • MELODY
  • SPORTS
  • JOKE YOKE
  • UPCOMING EVENTS
  • ABOUT US
  • EDITORS
  • CONTRIBUTORS
  • PARTNERS
  • TESTIMONIALS
  • ARCHIVE
  • TERMS AND CONDITIONS
  • PRIVACY POLICY
  • DISCLAIMER
  • CONTACT
Урбани књижевни круг (УКК), с благословом Драгослава Бокана, објављује приче филмског режисера и књижевника Драгослава Бокана, сарадника и почасног члана УКК, из две књиге у настајању – „Некоректне мисли, фејсбук дневник” и „Несвакидашње мисли, фејсбук ноћник”.
Picture
Једино код нас –
... УМНЕ
КОЛ...
Драгослав
БОКАН
Picture
Драгослав Бокан, филмски режисер и књижевник, сарадник и почасни члан Урбаног књижевног круга (УКК)
– само за Вас!
Picture



„Новац” – из књиге у настајању „Некоректне мисли, фејсбук дневник” Драгослава Бокана.
Н о в а ц
Ђаволска материја која само глуми „реалност”, али истовремено, немилосрдно и заиста увелико управља том истом реалношћу? Или, ипак, пре – чудесно средство за брзо постизање среће, слободе и спокојства?

That is the question!

Питање свих питања. И услов свих услова.

Никада у историји, новац (као ни злато, дијаманти, акције, наследство, и све друге финансијске принадлежности) није имао овакав и оволики значај као данас.

Јер се никада пре није могло купити толико најважнијих ствари без питања и за новац, уз све мањи број „непроцењивих” ствари, оних које се новцем не могу добити.

А, убеђен сам да је у Србији стање по том питању много горе него ма где другде на планети. Из много (оваквих и онаквих) разлога, форми фолиранције, неописивих пропуста и свих могућих облика равнодушности које уопште можете замислити.

Нигде као овде није било, и нема, толике диспропорције – између зацртаних идеала и голе реалности, између свих огромних обећања и апсолутно никаквих испуњења...

Титов систем лажних „вредности” (улизиштва, привида „слободе”, партијског цинкароштва, напредовања „по кључу”, „меке диктатуре”, живота на кредит, самоуправних фора и фазона, лоповског мажњавања и разваљивања свачије и ничије „друштвене имовине”), кобно се трансформисао у губитак било каквог система вредности (лукаво замењеног дрипачком „сналажљивошћу” на свим нивоима нашег „друштва”).

А „титоизам” и „слобизам” били су само лако предјело и савршена предигра за све оно што је следило. За шизофрено и истовремено двојство „хуманих” речи и зверске праксе господара наших судбина (које можемо критиковати, проклињати или исмевати – али на њих, овакви, не можемо утицати, ни у најмањој мери). За транзиционог „топлог зеца” (модерну верзију оног мучења с Голог отока, где протрчавате кроз шпалир у коме вас све време пљују, туку, вређају и шутирају) и „крај историје” какав нам припремају. За смак света без апокалиптичког огња, експлозија и катастрофа, уз језиву методу коначног „испаравања смисла”.

Чича-мича и готова прича, рекао би сваки упућени циник и „реалиста”.

Тако је бар замишљено и убрзано се изводи, ево и сада, док о томе разговарамо...

А новац је постао најтраженија анестезија за лакше подношење овог мучног колективног падања у паклени бездан и пацовско средство јединог разликовања међу припадницима ове нове (само условно људске) расе.

Само ће нам искрена и неидеолошка вера, оно макар минимално братско саосећање, лична храброст, безусловна љубав према отаџбини, осећај за Лепо и Добро, поштовање предака и чврсто стезање карика непрекинутог живог ланца нашег Предања – помоћи да све преживимо и некако ипак превазиђемо и докопамо се спаса и боље будућности.

Да бисмо то успели, морамо да, како знамо и умемо, победимо ту нељудску себичност и фанатично „парољубље” новокомпонованих житеља транзиционог Србистана (те „животињске фарме” за нас организоване унутар граница некадашњег српског дела СФРЈ).

Јер док не укинемо и не променимо овакво стање ствари (око себе и у себи), свакодневно пропадамо све дубље у житки муљ бездушности и бесмисла.

Док се не супротставимо ономе у шта су нас претворили – не вреди нам да се благо и „пријазно” смешкамо, у бело лице (трипут) љубимо, на све осим себе љутимо и између себе свађамо.

Не вреди нам ништа, док са себе не збацимо све теже и теже окове страха и себичности, оне наше уклете жеље да „комшији цркне крава” и да баш ми седнемо на чело трпезе и први забодемо највећу кашику у заједничку чорбу и покусамо је сами.

А другима колико и ако остане...

Уз ове мисли вам, свима, братски честитам Бадњи дан и надолазећи Празник Чистоте Душе (што га собом тако вапајно и сваке године у ово време призива из вечности наш беба-Бог из своје рајске штале под звездама)!...
Picture
Picture
Picture
Драгослав Бокан,
филмски режисер и књижевник
__________________________
К     О     Н     Т     А     К     Т
Урбани књижевни круг (УКК)
__________________________
Column & Photographs: Dragoslav Bokan
All rights reserved 2014. Copyright © Dragoslav Bokan

Illustrated by Sarah Riordan
All rights reserved 2014. Copyright © Sarah Riordan

All rights reserved 2014. Copyright © Urban Book Circle

C     O     N     T     A     C     T

Published by Urban Book Circle on January 6, 2014
Urban Book Circle® (UBC)
Picture
Picture
Picture
© Copyright Urban Book Circle® (“UBC”) All Rights Reserved. Circle UBC® – an online magazine of applied literature and traditional arts – of the UBC. Head Office based in Toronto, Ontario, Canada. UBC Canada Press, Publisher. Unauthorized distribution, transmission or republication strictly prohibited.
Picture
Founded on February 14, 2012
About Us
Home
Terms and Conditions
Privacy Policy
Disclaimer
Contact
Picture
Picture
Picture
© Copyright 2019 Urban Book Circle® All Rights Reserved.