„Круг УКК” – онлајн часопис примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, с благословом Драгослава Бокана, објављује приче филмског режисера и књижевника Драгослава Бокана, сарадника и почасног члана УКК, из две књиге у настајању – „Некоректне мисли, фејсбук дневник” и „Несвакидашње мисли, фејсбук ноћник”.
Једино код нас –
Православље не иде уз псовке и поклике мржње својих наводних „присталица”, не прихвата исмевање и преки суд ма које врсте, не допушта линч ни освету, бескрајно је далеко од сваке ускогрудости и фанатизма, сваког дочекивања неистомишљеника „на нож”.
Драгослав Бокан
– само за Вас!
Православље није попустљиво, напротив. И није склоно компромисима, али није нападачко и насилно мисионарско. Није круто већ је чврсто (јер крутост увек пуца, а после довољно јаког притиска), савитљиво је, али несаломиво. И не плаши се никога. И ничега.
Неустрашива ведрина православља
Величанствено учење Благе Вести и оне неустрашиве ведрине пред свим искушењима и пред самом смрћу.

Благост и човекољубље преведени у религијско учење највеће нежности икад показане у историји свих познатих цивилизација. То је и разлог оног мудрог коментара Достојевског како би у случају да „мора да бира између Христа и истине  − изабрао Христа”.

Православље је и друго име за мистични збир рајских руских пејзажа са обавезном зашиљеном златном куполом цркава међу сребрнолистим брезама; за вечно насмешеног Светог Серафима Саровског који вади трн из шапе дивљег медведа и пријатељски разговара са вуковима у густој шуми; за све оне Христове девице из римског времена прогона хришћана што са спартанским јунаштвом трпе неописиве муке, успут благосиљајући своје пренеражене џелате; за поносног Николаја Гумиљова, песника и носиоца светогеоргијевског Ратног крста за храброст, док последњи пут, без уздаха и сузе у оку, спокојно гледа своје будуће убице из стрељачког строја, спремајући се да достојно  крене на своје последње путовање (тамо иза привида смрти); за оног седог старца из документарног филма (који сам давно гледао, али га никад нисам заборавио), што се, не марећи за сва подразумевајућа правила, усред разговара окреће тамо негде иза укључене камере и нуди чајем запањеног камермана, обраћајући му се у деминутиву, као сопственом унуку, онако како то још само православни Руси умеју да раде и говоре; за оно хладно и промрзло свитање што просто трепти надом у спасење покајаног грешника и нови почетак с краја дирљиве приче Лазе Лазаревића „Први пут с оцем на јутрење”; за лепоту фресака осликаних зидова наших средњовековних манастира и онај чудесни мир који тамо исцелитељски дочекује сваког добронамерног пролазника или ходочасника, свеједно...

Православље није искључиво борба против иноверних јеретика и римокатоличких покушаја прозелитског преверавања и унијаћења. Није само и искључиво напад на све што је формално „неправославно” и на уобичајене људске слабости и грехове. Није гласно и бесмислено критиковање оних „што пуше” или девојака које нашминкане и без мараме УЛАЗЕ У ЦРКВУ, тражећи тамо божански подстицај да се покају и промене, онај спасоносни импулс за спас њихове неспокојне душе, а не још један прекор (у низу свих осталих лекција и прекора што их свакодневно добијају ван Божјег храма).

Православље не иде уз псовке и поклике мржње својих наводних „присталица”, не прихвата исмевање и преки суд ма које врсте, не допушта линч ни освету, бескрајно је далеко од сваке ускогрудости и фанатизма, сваког дочекивања неистомишљеника „на нож”.

Православље није попустљиво, напротив. И није склоно компромисима, али није нападачко и насилно мисионарско.

Није круто већ је чврсто (јер крутост увек пуца, а после довољно јаког притиска), савитљиво је, али несаломиво.

И не плаши се никога. И ничега.

Води, подједнако мирно, разговор са истоверницима и са ђаволом у пустињи, са светитељима по духовним тврђавама вере и са џелатима и убицама на крвавим стратиштима.

Такво православље је било вера мојих предака и биће моја вера док живим.

Све оно што се лажно представља као „православље”, а још издалека одише потпуно неправославним духом ситничавог тражења разлога за расправу и препирку − није моја вера и никад то неће ни бити!
Драгослав Бокан
__________________________
К     О     Н     Т     А     К     Т
Урбани књижевни круг (УКК)
__________________________
Е к с к л у з и в н о
„Круг УКК” – онлајн часопис примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, с благословом Драгослава Бокана, објављује приче филмског режисера и књижевника Драгослава Бокана, сарадника и почасног члана УКК, из две књиге у настајању – „Некоректне мисли, фејсбук дневник” и „Несвакидашње мисли, фејсбук ноћник”.
Драгослав Бокан
К О Л У М Н Е
Column & Photographs: Dragoslav Bokan
All rights reserved 2014. Copyright © Dragoslav Bokan

Oil painting of Dragoslav Bokan by Mile Kulacic
All rights reserved 2014. Copyright © Mile Kulacic

Design & Artwork by Djuradj Vujcic
All rights reserved 2014. Copyright © Djuradj Vujcic
All rights reserved 2014. Copyright © Urban Book Circle

Illustrated by Sarah Riordan
Edited by Danijela Kovacevic Mikic

All rights reserved 2014. Copyright © Urban Book Circle

C     O     N     T     A     C     T

Published by Urban Book Circle on February 1, 2014
Urban Book Circle® (UBC)