ПОЗОРИШНА КРИТИКА – Београд, Србија – „Моје дете”, текст Стојан Срдић, режија и адаптација Ана Ђорђевић, Београдско драмско позориште, и „Дрита”, текст Даница Николић Николић, режија Ксенија Крнајски, копродукција Народног позоришта Ниш и Пулс театра Лазаревац, на сцени „Раша Плаовић” Народног позоришта у Београду.
МИСАО · ФОТОГРАФИЈА · РУБРИКЕ · ЖИВОТ · СПОРТ · ВИЦ НА ШПИЦ · ДОГАЂАЈИ ·
|
|
„Моје дете” / Фотографија: из архиве Београдског драмског позоришта.
„Писац ископава важне и осетљиве друштвене теме, насиља у породици, немогућности образовања, пакла бирократије, немоћи закона у спровођењу правде.” – др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар, пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
|
Урбани књижевни круг® (УКК)
|
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар |
Неуништиво преживљавање
|
|
Београд, Србија – „Моје дете” Стојана Срдића је савремена драмска приповест о тескобним животима у ромским заједницама, фрагментарне структуре, сачињена од четрнаест призора. Писац ископава важне и осетљиве друштвене теме, насиља у породици, немогућности образовања, пакла бирократије, немоћи закона у спровођењу правде. Полазећи од догађаја који се одвијају у беди животарења на друштвеном дну, Срдић гради породичну драму универзалног значаја, трагично обојену, оглед о неуништивој борби за преживљавање.
|
Праизведба ове драме на Новој сцени Београдског драмског позоришта, у режији Ане Ђорђевић, скоро документаристички је огољена, дискретно стилизована, естетски и значењски прецизна. На стилизовано утврђеној сцени је оклембешен тепих, изнад је закачен облачак, а по поду су набацане цигле и лутке, које тумачимо као симболе разореног дома и расутог детињства (сценограф Милица Вучковић). Глумци психолошки деликатно стварају ликове, битно обраћајући пажњу на искварену верзију српског језика, са ромским акцентом (сценски говор Љиљана Мркић Поповић).
Посебно је сугестиван наступ сјајне Јоване Гавриловић која ствара лик силоване десетогодишње девојчице Ранке. Она доживљава видљиву трансформацију, од скрханог, преплашеног детета, до самоуверене и зреле девојке, након пакла одвајања од породице, посебно од мајке Мирке (Ивана Николић) која ју је одвела у сиротиште да би је спасила од силоватеља, тече Зулета (Владан Милић). Боркан је искрено брижан Ранкин отац (Андреј Шепетковски), а Мишко њена новопронађена љубав (Младен Совиљ). Јелисавета Орашанин строго и преовлађујуће безлично (оправдано), игра различите ликове, круте представнице система: од шалтеруше у бироу рада, преко докторке и полицајке, до васпитачице у сиротишту. Избор да ове различите представнице државних институција игра једна глумица значењски је ефектан јер показује да су сви сегменти друштва озбиљно зарђали, отелотворује се идеја потпуно безнадежне трулости система. Радња се приповеда у сликама, а упадљива трубачко-гитарска инструментална музика између њих наглашава трагичност, кроз контраст оргијастичке буке (композитор Владимир Петричевић). На плану режије, фино су уметнути поступци стилизације и поетских коментара. Они изражено театрализују, ритуализују игру, подижу је на ванвременски ниво. На пример, лик Институције (Орашанин) која је згрбљена у ћошку, у полумраку, чврста је статуета ужаса система, или надреални плес мртве Мирке у белој хаљини, који сугерише постојање метафизичког присуства, насупрот физичком одсуству. |
Београд, Србија – „Моје дете”, текст Стојан Срдић, режија и адаптација Ана Ђорђевић, Београдско драмско позориште, и „Дрита”, текст Даница Николић Николић, режија Ксенија Крнајски, копродукција Народног позоришта Ниш и Пулс театра Лазаревац, на сцени „Раша Плаовић” Народног позоришта у Београду.
„Моје дете” / Фотографија: из архиве Београдског драмског позоришта.
„Дрита” / Фотографија: из архиве Народног позоришта у Београду.
|
Тема страдања жена кључна је и у представи „Дрита”, насталој према историјској трагедији Данице Николић Николић, идејно врло занимљивој, мада стилски помало неусаглашеној у погледу укључивања говора у стиху. Радња се дешава током Првог светског рата у Албанији. Главна актерка је Љубица (Ана Јовановић), Српкиња која је купљена као робиња, постала Дрита и остала да живи три године са Бесимом (Александар Маринковић) и Бесартом (Јасминка Хоџић).
Редитељски приступ Ксеније Крнајски је минималистички, поетски стилизован. Сцена је визуално врло елегантна (сценограф Дејан Пантелић, костимограф Соња Которчевић), игра глумаца је коректна, док је сценски покрет повремено трапав, нарочито у љубавним сценама између Дрите и Бесима. Режија фино истиче густо идејно ткање комада, слојевито разумевање појмова части и патриотизма. На пример, уводни дијалози између три Српкиње које страдају у Албанији су раније снимљени. Док оне стоје у полумраку, слушамо њихов разговор путем звучника, што успоставља извесну дистанцу према догађајима, кочи патетику и распирује критичко сагледавање. Представа почиње песмом „Тамо далеко”, а завршава се агресивно иронично, песмом Секс пистолса „God save the Queen”, након трагичног расплета. Укључени су и симболички призори, на пример Бесарте која хода у круг, немајући излаза, јер је и она трагична фигура, жена која се не пита ни за шта, па ни за долазак друге жене у њену кућу. Жене су у „Дрити”, као и у представи „Моје дете”, жртве патријархата, и прошлих и данашњих друштава које грубо воде мушкарци.
Редитељски приступ Ксеније Крнајски је минималистички, поетски стилизован. Сцена је визуално врло елегантна (сценограф Дејан Пантелић, костимограф Соња Которчевић), игра глумаца је коректна, док је сценски покрет повремено трапав, нарочито у љубавним сценама између Дрите и Бесима. Режија фино истиче густо идејно ткање комада, слојевито разумевање појмова части и патриотизма. На пример, уводни дијалози између три Српкиње које страдају у Албанији су раније снимљени. Док оне стоје у полумраку, слушамо њихов разговор путем звучника, што успоставља извесну дистанцу према догађајима, кочи патетику и распирује критичко сагледавање. Представа почиње песмом „Тамо далеко”, а завршава се агресивно иронично, песмом Секс пистолса „God save the Queen”, након трагичног расплета. Укључени су и симболички призори, на пример Бесарте која хода у круг, немајући излаза, јер је и она трагична фигура, жена која се не пита ни за шта, па ни за долазак друге жене у њену кућу. Жене су у „Дрити”, као и у представи „Моје дете”, жртве патријархата, и прошлих и данашњих друштава које грубо воде мушкарци.
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар
театролог и позоришни критичар
|
__________________________
__________________________
|
|
__________________________
__________________________
__________________________
др Ана Тасић / Фотографија: из архиве Урбаног књижевног круга.
|
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
Прочитајте правила коришћења – на енглеском језику (Terms and Conditions, Privacy Policy, Disclaimer) – пре него што пошаљете коментар. Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Круга УКК” – онлајн часописа примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, задржава право да – уколико их процени као неумесне – скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или сарадника и чланова Урбаног књижевног круга и чланова редакције „Круга УКК”, као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Урбани књижевни круг и „Круг УКК” нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара прочитали и разумели правила коришћења која су искључиво на енглеском језику – и потврдили сагласност са наведеним правилима.
|
Note: The Urban Book Circle does not necessarily endorse any of the views posted. By submitting your comments, you acknowledge that the Urban Book Circle has the right to reproduce, broadcast and publicize those comments or any part thereof in any manner whatsoever. Please note that comments are moderated and published according to our Terms and Conditions.
|
|
|
|
· Theatre criticism & Photographs: Ana Tasic / All rights reserved 2016. Copyright © Ana Tasic ·
|
Last updated on April 14, 2016.
Published by Urban Book Circle on April 14, 2016 Urban Book Circle® (UBC) |
· Photos of Moje dete courtesy of Belgrade Drama Theatre / All rights reserved 2016.
Copyright © Belgrade Drama Theatre ·
Copyright © Belgrade Drama Theatre ·
· Photos of Drita courtesy of National Theatre in Belgrade / All rights reserved 2016.
Copyright © National Theatre in Belgrade ·
Copyright © National Theatre in Belgrade ·
· Published on Urban Book Circle · Published In Politika ·
· Design & Artwork by Djuradj Vujcic and Prvoslav Vujcic · Illustrated by Sarah Riordan and Deidre McAuliffe ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
All rights reserved 2016. Copyright © Urban Book Circle®
