• Лондон, Енглеска – У оквиру овогодишњег јубиларног 20. издања респектабилног ЛИФТ-а, Лондонског интернационалног театарског фестивала који се одржава бијенално, ове године од 2. до 29. јуна, посебно је организован потпрограм „После рата” посвећен преиспитивању узрока и последица Првог светског рата.
П О З О Р И Ш Н А К Р И Т И К А
Неумољивост и недодирљивост природе – др Ана Тасић
  • „Круг УКК” – онлајн часопис примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, с благословом др Ане Тасић, објављује позоришне критике др Ане Тасић, театролога и позоришног критичара, сарадника и почасног члана Урбаног књижевног круга.
  • Урбани књижевни круг (УКК) је књижевно друштво са седиштем у Канади. УКК окупља писце и уметнике широм света. УКК тренутно има сараднике и почасне чланове у Канади, Ирској, Србији, Сједињеним Америчким Државама, Словенији, Црној Гори, Енглеској, Босни и Херцеговини, Хрватској, Македонији, Индији, Италији, Француској – и наставља са експанзијом.
др Ана Тасић
Неумољивост и недодирљивост природе
ПОСЛЕ РАТА
Лондон – У оквиру потпрограма „После рата” 20. Лондонског интернационалног фестивала (ЛИФТ), одржаног у Уметничком центру Батерси, поред премијере Прокићеве драме о којој смо писали, било је још неколико специфичних интердисциплинарних пројеката.

Аргентинка Лола Аријас је ауторка видео-инсталације „Ратни ветерани” код које смо се дуже задржали. Гледалац је ту позван да испрати пет прича које се паралелно врте у круг, на пет одвојених екрана, у конференцијској сали центра Батерси. Актери су ветерани из Фолкландског рата, који су 1982. године имали осамнаест година, а сваки од њих исповедно открива своја ратна сећања, у данашњем професионалном окружењу – један ради у психијатријској болници, други на базену итд.

Необично занимљива нам је била и аудио-инсталација „Аудио објава” енглеских аутора Тома Чиверса и Џејмса Вилкиса. Публика је ту добила прилику да истражује неугледне просторије зграде центра у Батерсију, њена трошна споредна степеништа, пожарне излазе и друге излизане ћумезе који се иначе јавно не користе. Ту су постављени различити аутентични предмети и звучници који емитују снимљене приче из Великог рата у околини Батерсија. За овај живописни аудио-пејзаж су изабране веродостојне и ароматичне анегдоте, на пример о цепелину сакривеном у немачкој пекари.
Picture
Из представе „Црвена шума” / Фото: Симон Ананд
Изван потпрограма „После рата”, али и даље у оквиру ЛИФТ-а, издвојићемо „Црвену шуму”, премијерну копродукцију ЛИФТ-а, Белоруског слободног позоришта и лондонског театра „Јанг Вик”, лоцираног на Вотерлуу, где се представа тренутно игра. „Црвена шума” има мултимедијалну и фрагментарну форму која је средство исписивања људских патњи на етничким, сексуалним, политичким, али и еколошким, климатским основама (аутор текста, режије и сценског дизајна је Николај Калезин, оснивач Белоруског слободног позоришта).

Представа је документарне основе, текст је настао према истинитим причама људи са најразличитијих крајева света, од Канаде, преко Бразила, Марока, Алжира, Јапана, до Белорусије. Инструментална и вокална музика се на сцени уживо изводи, други глумци поетично говоре текстове у микрофон, група плесача невербално, физички илуструје или коментарише радњу, на централном делу сцене симболички посутом земљом, али и водом (два мала базена се ивиче са земљаним простором).

Све то непрестано прате и суптилни видео-прикази на платну у позадини, секвенце из усамљене природе, призори лутајућих облака, неба, шума, водених пространстава. Они радњи дају леп поетски призвук, али и фаталистичке тонове јер сугеришу неумољивост и недодирљивост природе, чињеницу да са њом све почиње и да се са њом све завршава, она води наше животе, упркос самодовољним технолошким напрецима. „Црвена шума” је тако и нека врста изазова људима који живе у западним друштвима, колико-толико слободни и осигурани, али прилично несвесни и незахвални за животе које имају.

Већина уметника, чланова Белоруског слободног позоришта, основаног 2005. године, била је у Белорусији хапшена и психофизички мучена због отвореног критичког односа према репресивном политичком систему Александра Лукашенка. У вези са тиме, оснивачи компаније, Калезин и Наталија Калијада су 2011. године добили статус политичких азиланата у Британији. Истовремено су нашли неку врсту уметничке базе на сцени позоришта „Јанг Вик”, одакле организују турнеје по целом свету и праве представе као што је ова коју смо видели.
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар
__________________________
К     О     Н     Т     А     К     Т
Урбани књижевни круг (УКК)
__________________________
Picture
др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар
П О З О Р И Ш Н Е МИСЛИ
др Ана Тасић
Мисли – др Ане Тасић, театролога и позоришног критичара – о позоришту.
Picture
др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар
П О З О Р И Ш Н А КРИТИКА
др Ана Тасић
Потпрограм „После рата” 20. Лондонског интернационалног фестивала (ЛИФТ), у Уметничком центру Батерси, у јужном Лондону.
Нова драма Ненада Прокића „Прст обарач метак пиштољ” премијерно је изведена у суботу 28. јуна, тачно на стогодишњицу од атентата на Франца Фердинанда, у оквиру програма Лондонског интернационалног театарског фестивала, на сцени Уметничког центра Батерси, у јужном Лондону.
У оквиру овогодишњег јубиларног 20. издања ЛИФТ-а, Лондонског интернационалног театарског фестивала, организован је потпрограм „После рата”.
„Хамлет” редитеља Доминика Дромгула и Била Бакхурста – лондонски Глоуб театар, на сцени Народног позоришта, у Београду.
Мјузикл „Виктор Викторија”, према тексту Блејка Едвардса, музика Хенри Манцини, режија Михаило Вукобратовић, Позориште на Теразијама.
Представа „Змајеубице”, према тексту Милене Марковић, режија Ива Милошевић, Југословенско драмско позориште.
Стеријино позорјe – „Принцип (мали ми је ово гроб)”, представа настала према драми Биљане Србљановић, у тумачењу пољског редитеља Михала Задаре и извођењу бечког позоришта Шаушпилхаус.
Стеријино позорјe – „Још увек олуја”, драма Петера Хандкеа, на сцени Српског народног позоришта, у извођењу Словенског народног гледалишча из Љубљане.
Стеријино позорјe – „Ожалошћена породица”, према комедији Бранислава Нушића, у редитељском тумачењу Николе Пејаковића, а у извођењу ансамбла Народног позоришта Републике Српске из Бањалуке.
Представа „Кад су цветале тикве”, према драми Драгослава Михаиловића, режија Бобан Скерлић, Београдско драмско позориште.
Братислава – У главном граду Словачке је од понедељка 12. до суботе 17. маја одржан 10. Интернационални фестивал Нове драме, по угледу, значају и програмској оријентацији пандан српском Стеријином позорју.
„Оставите поруку или Бегунци”, према мотивима из романа „У старини име му беше Хемус” Борислава Чичовачког, текст и режија Вида Огњеновић, Српско народно позориште, Нови Сад.
„Мизери”, по мотивима романа Стивена Кинга, редитељ Петар Поповић и „Славна Флоренс”, према тексту Питера Квилтера, режија Ђурђа Тешић, Атеље 212, Сцена „Петар Краљ”.
Представа „Код вечите славине”, по тексту Момчила Настасијевића, у адаптацији Слободана Обрадовића и режији Милана Нешковића; Сценa „Раша Плаовић”, Народно позориште у Београду.
„Рођендан господина Нушића”, према тексту Душана Ковачевића, редитељ Небојша Брадић, Звездара театар.
Представе Јернеја Лоренција, Душана Јовановића, Матјажа Бергера.
Представа „Мали ми је овај гроб”, према драми Биљане Србљановић, режија Дино Мустафић, копродукција Хартефакт, Битеф театар, Камерни театар 55, Казалиште Ulysses.
„Уносно место”, према тексту Александра Николајевича Островског, редитељ Егон Савин, Југословенско драмско позориште.
Представа „Август у округу Осејџ”, према тексту Трејсија Летса, режија Љиљана Тодоровић, Атеље 212.
Представа „Неопланта”, према роману Ласла Вегела, редитељ Андраш Урбан, драматург Ката Ђармати, Новосадско позориште (Ујвидеки синхаз).
Две нове представе у Дому омладине Београда: „Бања Робија”, продукција АпсАрт – Центар за позоришна истраживања, и „Мерлинкина исповест”, према тексту Миладина Шеварлића, редитељ Стеван Бодрожа.
Представа „Наши синови”, према драми Војислава М. Јовановића Марамбоа, адаптација и режија Татјана Мандић–Ригонат, Народно позориште у Београду, сцена Раша Плаовић.
Представа „Случајеви – Изгубљени у Србији”, ауторски пројект Кокана Младеновића, Омладинско позориште Дадов.
„Маратонци трче почасни круг”, Душан Ковачевић / Милица Краљ, Звездара театар и „Коштана”, Борисав Станковић / Андраш Урбан, Народно позориште Суботица.
„Los Jugoslavos”, Хуан Мајорга / Стеван Бодрожа, копродукција Народно позориште из Ужица, Пулс театар из Лазаревца и Битеф театар; „Издаја”, Харолд Пинтер / Горан Шушљик, Југословенско драмско позориште, сцена Бојан Ступица.
Трилогија „Passport”, редитељ Андраш Урбан, позориште Деже Костолањи, Суботица, београдска премијера на сцени Битеф театра.
„Мој син само мало спорије хода”, Београдско драмско позориште; и „Успаванка за Вука Ничијег”, копродукција Народног позоришта у Београду и Град-театра Будва.
„Српска трилогија”, по роману Стевана Јаковљевића, драматизација Миодраг и Светолик Никачевић, режија Славенко Салетовић; Народно позориште у Београду.
Picture
др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар
Theatre criticism & Photographs: Ana Tasic
All rights reserved 2014. Copyright © Ana Tasic

Published July 5, 2014 on Urban Book Circle
Published July 5, 2014 on Politika Online

Photo of Crvena suma courtesy of Simon Anand
All rights reserved 2014. Copyright © Simon Anand

Design & Artwork by Djuradj Vujcic
Illustrated by Sarah Riordan
Edited by Prvoslav Vujcic
and Deidre McAuliffe

All rights reserved 2014. Copyright © Urban Book Circle

C     O     N     T     A     C     T

Published by Urban Book Circle on July 5, 2014
Urban Book Circle® (UBC)
Урбани књижевни круг – круг даровитих, писмених и храбрих.