ПОЗОРИШНА КРИТИКА – Београд, Србија – Представа „Човек, звер и врлина”, према тексту (1919) италијанског књижевника и драматурга Луиђија Пирандела, режија Егон Савин, Београдско драмско позориште.
МИСАО · ФОТОГРАФИЈА · РУБРИКЕ · ЖИВОТ · СПОРТ · ВИЦ НА ШПИЦ · ДОГАЂАЈИ ·
|
|
„Човек, звер и врлина” / Фотографије: из архиве Београдског драмског позоришта.
„Марко Живић са великим трудом игра Паолина, приватног професора који маскира своју аферу са госпођом Перелом, од њеног мужа, пречесто одсутног морнара. У Паолину стоји идејна срж представе, критика индивидуалног и друштвеног лицемерја. Он говори против зла и лажи, док их у стварности и те како практикује.” – др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар, пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
|
Урбани књижевни круг® (УКК)
|
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар |
Неповерење у реалност
|
|
Београд, Србија – „Човек, звер и врлина” Луиђија Пирандела (1919) је, како су теоретичари драме то утврдили, салонска комедија префињеног хумора који изражава пишчев дубоки песимизам, разочарење у живот и неповерење у реалност. Овај Пиранделов комад оживљава традицију комедије дел арте, сочну италијанску гротеску, кроз заплет и ликове препуне животних сокова који се цеде и прскају на све стране, обузимајући читаоце својом пуноћом.
У представи редитеља Егона Савина упадљиво је исисана та живахна, разграната Пиранделова комика. Прво, на плану драматургије, текст је битно скраћен, избачено је много комичких делова који имају и функцију стварања детаљнијих портрета ликова, продубљују приказ њихове покварености, али и њихову трапавост, невештост у том погледу (адаптација Савин). На пример, изостављено је Паолиново подуже објашњење Доктору Нину због чега госпођа Перела настоји да одвуче супруга у кревет, како би му Доктор касније у томе помогао, уз помоћ афродизијака, што је мотив који асоцира на Макијавелијеву „Мандраголу”.
У представи редитеља Егона Савина упадљиво је исисана та живахна, разграната Пиранделова комика. Прво, на плану драматургије, текст је битно скраћен, избачено је много комичких делова који имају и функцију стварања детаљнијих портрета ликова, продубљују приказ њихове покварености, али и њихову трапавост, невештост у том погледу (адаптација Савин). На пример, изостављено је Паолиново подуже објашњење Доктору Нину због чега госпођа Перела настоји да одвуче супруга у кревет, како би му Доктор касније у томе помогао, уз помоћ афродизијака, што је мотив који асоцира на Макијавелијеву „Мандраголу”.
|
Друго, важније, можемо рећи да је у редитељском читању Пиранделовог текста дошло до промене жанра, снажног сузбијања комичности, а наглашавања и појачавања трагичног апсурда радње и ликова. У вези са тиме су промењени карактери ликова. На пример, госпођа Перела (Љубинка Кларић) је на сцени прилично туњава и млака, крута је и одбојна прељубница која би својом појавом реално тешко успела да заведе било кога. У шестој сцени другог чина у којој се она труди да одведе свог мужа у кревет, Пирандело ју је удесио као кипуће сензуалну. У Савиновој представи се Кларићева ту појављује у оријенталном стилу, мртвачки бела, одсутна, млитава. То је репрезентативно за њену промену, у смислу тога да је у представи изгубила бујнију животност коју је имала у тексту.
Марко Живић са великим трудом игра Паолина, приватног професора који маскира своју аферу са госпођом Перелом, од њеног мужа, пречесто одсутног морнара. У Паолину стоји идејна срж представе, критика индивидуалног и друштвеног лицемерја. Он говори против зла и лажи, док их у стварности и те како практикује. Но, то је постављено на врло општем, танушном, не много инспиративном нивоу, због драмске оскудности сценског текста. Скраћивањем оригиналног комада и редитељским померањем тежишта на поље трагичног апсурда, његова основна вредност, јака и театрална комичност, са крупним симболичким вредностима, скоро да је нестала, а то се највише одразило у губљењу снаге главних ликова. |
Београд, Србија – Представа „Човек, звер и врлина”, према тексту (1919) италијанског књижевника и драматурга Луиђија Пирандела, режија Егон Савин, Београдско драмско позориште.
„Човек, звер и врлина” / Фотографије: из архиве Београдског драмског позоришта.
|
Морнара Перела такође предано игра Јово Максић, као мрзовољног, натмуреног и строгог, понекада и физички агресивног. Његов лик по сензибилитету више припада руској реалистичкој драматургији, него што је близу италијанске комедије, а на сцени нема потребну упечатљивост, због штриховања оригиналног текста и померања жанра. Пирандело је за њега утврдио да је он гротескан, као „огроман брекчући чекињави дивљи вепар”. Како је таква гротескност у представи повучена, у лику није остало много занимљивости, што није кривица глумца, већ драматуршко-редитељске поставке. Ни у једном од ових актера се не огледају дубље Пиранделове идеје, луткарска природа ликова, италијанска комичка традиција, која иде унатраг до Пулчинеле и Арлекина у комедији дел арте.
Секундарни ликови доносе више шарма на сцену. Паолинова гувернанта Розарија (Милица Милша) уноси комичке нијансе, мада суздржане, притегнуте, апсурдне, као и Перелова слушкиња Грација (Сандра Бугарски). Комичке црте имају и Паолинови ђаци Ђиљо (Владан Милић) и посебно Ноно, Перелин син (Милица Гојковић). Избор да глумица игра дечака је сценски ефектан, доприноси грађењу јачег утиска о његовој крхкости.
Сцена представља стешњен, клаустрофобичан дом господина Паолина, постављен укосо, као падина, са симболички очигледним значењима пропадања, што визуелно одражава теме представе. Овако утврђен простор је коректан, али је већ исувише општи, у последње време је то често коришћено решење (сценограф Весна Поповић).
Поставља се питање зашто се уопште овај Пиранделов комад постављао на сцену, ако је одлучено да од њега „остану само дугмићи”, да употребимо речи Топаловића, односно Душка Ковачевића. У таквом облику, он никоме много не служи.
Секундарни ликови доносе више шарма на сцену. Паолинова гувернанта Розарија (Милица Милша) уноси комичке нијансе, мада суздржане, притегнуте, апсурдне, као и Перелова слушкиња Грација (Сандра Бугарски). Комичке црте имају и Паолинови ђаци Ђиљо (Владан Милић) и посебно Ноно, Перелин син (Милица Гојковић). Избор да глумица игра дечака је сценски ефектан, доприноси грађењу јачег утиска о његовој крхкости.
Сцена представља стешњен, клаустрофобичан дом господина Паолина, постављен укосо, као падина, са симболички очигледним значењима пропадања, што визуелно одражава теме представе. Овако утврђен простор је коректан, али је већ исувише општи, у последње време је то често коришћено решење (сценограф Весна Поповић).
Поставља се питање зашто се уопште овај Пиранделов комад постављао на сцену, ако је одлучено да од њега „остану само дугмићи”, да употребимо речи Топаловића, односно Душка Ковачевића. У таквом облику, он никоме много не служи.
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар
театролог и позоришни критичар
|
__________________________
__________________________
|
|
__________________________
__________________________
__________________________
др Ана Тасић / Фотографија: из архиве Урбаног књижевног круга.
|
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
Прочитајте правила коришћења – на енглеском језику (Terms and Conditions, Privacy Policy, Disclaimer) – пре него што пошаљете коментар. Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Круга УКК” – онлајн часописа примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, задржава право да – уколико их процени као неумесне – скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или сарадника и чланова Урбаног књижевног круга и чланова редакције „Круга УКК”, као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Урбани књижевни круг и „Круг УКК” нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара прочитали и разумели правила коришћења која су искључиво на енглеском језику – и потврдили сагласност са наведеним правилима.
|
Note: The Urban Book Circle does not necessarily endorse any of the views posted. By submitting your comments, you acknowledge that the Urban Book Circle has the right to reproduce, broadcast and publicize those comments or any part thereof in any manner whatsoever. Please note that comments are moderated and published according to our Terms and Conditions.
|
|
|
|
· Theatre criticism & Photographs: Ana Tasic / All rights reserved 2016. Copyright © Ana Tasic ·
|
Last updated on March 2, 2016.
Published by Urban Book Circle on March 2, 2016 Urban Book Circle® (UBC) |
· Photos of Covek, zver i vrlina courtesy of Belgrade Drama Theatre / All rights reserved 2016.
Copyright © Belgrade Drama Theatre ·
Copyright © Belgrade Drama Theatre ·
· Published on Urban Book Circle · Published In Politika ·
· Design & Artwork by Djuradj Vujcic and Prvoslav Vujcic · Illustrated by Sarah Riordan and Deidre McAuliffe ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
All rights reserved 2016. Copyright © Urban Book Circle®
