• „Мизери”, по мотивима романа Стивена Кинга, редитељ Петар Поповић и „Славна Флоренс”, према тексту Питера Квилтера, режија Ђурђа Тешић, Атеље 212, Сцена „Петар Краљ”.
П О З О Р И Ш Н А К Р И Т И К А
Неопходности личних преиспитивања – др Ана Тасић
  • „Круг УКК” – онлајн часопис примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, с благословом др Ане Тасић, објављује позоришне критике др Ане Тасић, театролога и позоришног критичара, сарадника и почасног члана Урбаног књижевног круга.
Неопходности личних преиспитивања
МИЗЕРИ
Представа „Мизери” редитеља Петра Поповића, настала према мотивима истоименог романа Стивена Кинга, дуодрамско је дело које трилерски третира теме књижевног стварања, успеха и награда, сујета и односа према сопственом делу, као и неопходности сталних личних преиспитивања. Избор продукције овог текста и није за неку похвалу, зато што су његове теме постављене превише уопштено, нама данас ирелевантно. Сценски текст нема ни комерцијалне ни провокативне потенцијале, није драмски продоран, чак ни забаван (драматург Милош Илић).

Светозар Цветковић, у улози успешног популистичког писца Пола Шелдона, и Аница Добра, у лику Полове обожаватељке, опсесивне медицинске сестра Ени Вилкс, искусни су глумци, те је њихова игра углавном коректна, али не и надахнута. Ово је врста позоришта у којој је квалитет глуме кључан за успех, зато што је највећи део пажње гледалаца усмерен на однос који ликови стварају, а чињеница да њихова игра није супериорнија, виртуознија, други је разлог за тврдњу о млитавости представе (стиче се утисак да су глумци немотивисани, усиљени, у спутавајућем грчу). Треће, редитељски стил интерпретације текста је ограничен, једнодимензионалан, утемељен је у реализму, са благим фарсичним исклизнућима. Ту нема метафоричности, ни финијег додавања зачина апсурда, што би овде било сасвим природно, а што би, на пример, учинило радњу слојевитијом, значајнијом.
СЛАВНА ФЛОРЕНС
На супротној страни, представа „Славна Флоренс”, настала према тексту савременог енглеског писца Питера Квилтера, у режији Ђурђе Тешић, случај је питког, суптилног и успешног комерцијалног комичног позоришта. Протагонисткиња је Флоренс Фостер Џенкинс, америчка оперска певачица која је живела у првој половини двадесетог века, и била позната по болном одсуству талента, и истовременој одлучности да га непрестано показује. Имајући у виду истину да не постоји лош публицитет, она је стекла огромну популарност и бројне обожаваоце, на темељима своје заразне упорности, одлучног одбијања да буде сломљена на путу остварења својих снова, упркос безбројним искушењима. Радња Квилтерове комедије се дешава 1944. године, у јеку рата и у последњој години Флоренсиног живота. Њен специфичан живот и рад су приказани кроз четири сцене, ситуације које имају сјајне комичке потенцијале због несклада жеља и могућности протагонисткиње, као и због рецепције њене публике, врло необичне мотивације.

Горица Поповић игра ексцентричну крешталицу Флоренс са природношћу, лежерношћу и одлучношћу, импресивно обликујући лик жене којој је грозно јавно певање смисао постојања. Иван Михаиловић ствара лик Козма Мек Муна, пијанисте који прати Флоренс на њеним наступима, једног феминизираног типа, врло енглеског, резервисаног, увоштеног. Током радње представе, он доживљава трансформацију од циничног коментатора Флоренсиног разарајућег гласа до њеног љубазног заштитника. Он такође наступа у улози наратора радње, дајући игри епске димензије. Тамара Драгичевић спретно представља три различита лика, обојена карикатуралном крутошћу. У првој сцени игра брбљиву Флоренсину служавку Марију која тороче на шпанском, у другој такође пренападну, извештачено кокетну Флоренсину пријатељицу Дороти, а у трећој стерилну и иритантну штреберку госпођу Вериндер Геђ, која по сваку цену жели да заустави Флоренсино дисхармонично певање.

Изглед сценског простора је преливен иронијом, кичасто је уоквирен црвеним завесама и лампицама у облику срца (сценограф Зорана Петров). Костими су сагласно кичасти, посебно у случају Флоренс, што наглашава утисак о њеној укупној незграпности, као и комичка значења (костимограф Горица Поповић).
„Славна Флоренс” Питера Квилтера у режији Ђурђе Тешић је представа коју ће публика волети, због необавезујуће, елегантне комике која је основни смисао њеног постојања. То је потпуно прихватљиво, не мора сваки облик театра да буде друштвено ангажован, политички убојит. Вешто написан текст, надахнута глума и одмерена комика радње, карактеристике су које убедљиво правдају ову продукцију, што се нажалост не може рећи за случај „Мизери”.
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар
П О З О Р И Ш Н А КРИТИКА
др Ана Тасић
„Мизери”, по мотивима романа Стивена Кинга, редитељ Петар Поповић и „Славна Флоренс”, према тексту Питера Квилтера, режија Ђурђа Тешић, Атеље 212, Сцена „Петар Краљ”.
Представа „Код вечите славине”, по тексту Момчила Настасијевића, у адаптацији Слободана Обрадовића и режији Милана Нешковића; Сценa „Раша Плаовић”, Народно позориште у Београду.
„Рођендан господина Нушића”, према тексту Душана Ковачевића, редитељ Небојша Брадић, Звездара театар.
Представе Јернеја Лоренција, Душана Јовановића, Матјажа Бергера.
Представа „Мали ми је овај гроб”, према драми Биљане Србљановић, режија Дино Мустафић, копродукција Хартефакт, Битеф театар, Камерни театар 55, Казалиште Ulysses.
„Уносно место”, према тексту Александра Николајевича Островског, редитељ Егон Савин, Југословенско драмско позориште.
Представа „Август у округу Осејџ”, према тексту Трејсија Летса, режија Љиљана Тодоровић, Атеље 212.
Представа „Неопланта”, према роману Ласла Вегела, редитељ Андраш Урбан, драматург Ката Ђармати, Новосадско позориште (Ујвидеки синхаз).
Две нове представе у Дому омладине Београда: „Бања Робија”, продукција АпсАрт – Центар за позоришна истраживања, и „Мерлинкина исповест”, према тексту Миладина Шеварлића, редитељ Стеван Бодрожа.
Представа „Наши синови”, према драми Војислава М. Јовановића Марамбоа, адаптација и режија Татјана Мандић–Ригонат, Народно позориште у Београду, сцена Раша Плаовић.
Представа „Случајеви – Изгубљени у Србији”, ауторски пројект Кокана Младеновића, Омладинско позориште Дадов.
„Маратонци трче почасни круг”, Душан Ковачевић / Милица Краљ, Звездара театар и „Коштана”, Борисав Станковић / Андраш Урбан, Народно позориште Суботица.
„Los Jugoslavos”, Хуан Мајорга / Стеван Бодрожа, копродукција Народно позориште из Ужица, Пулс театар из Лазаревца и Битеф театар; „Издаја”, Харолд Пинтер / Горан Шушљик, Југословенско драмско позориште, сцена Бојан Ступица.
Трилогија „Passport”, редитељ Андраш Урбан, позориште Деже Костолањи, Суботица, београдска премијера на сцени Битеф театра.
„Мој син само мало спорије хода”, Београдско драмско позориште; и „Успаванка за Вука Ничијег”, копродукција Народног позоришта у Београду и Град-театра Будва.
„Српска трилогија”, по роману Стевана Јаковљевића, драматизација Миодраг и Светолик Никачевић, режија Славенко Салетовић; Народно позориште у Београду.
П О З О Р И Ш Н Е МИСЛИ
др Ана Тасић
Мисли – др Ане Тасић, театролога и позоришног критичара – о позоришту.
Picture
др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар
__________________________
К     О     Н     Т     А     К     Т
Урбани књижевни круг (УКК)
__________________________
Picture
др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар
Theatre criticism & Photographs: Ana Tasic
All rights reserved 2014. Copyright © Ana Tasic

Published May 5, 2014 on Urban Book Circle
Published May 5, 2014 on Politika Online

Photos of Mizeri & Slavna Florens courtesy of Atelje 212
All rights reserved 2014. Copyright © Atelje 212

Design & Artwork by Djuradj Vujcic
Illustrated by Sarah Riordan
Edited by Prvoslav Vujcic
and Deidre McAuliffe

All rights reserved 2014. Copyright © Urban Book Circle

C     O     N     T     A     C     T

Published by Urban Book Circle on May 5, 2014
Urban Book Circle® (UBC)
Урбани књижевни круг – круг даровитих, писмених и храбрих.