Urban Book Circle®
  • HOME
  • ABOUT US
  • TERMS AND CONDITIONS
  • PRIVACY POLICY
  • CONTACT

К О Л У М Н Е
Недостатак свести о упоришту опстанка – мр Данијела Ковачевић Микић
  • „Круг УКК” – онлајн часопис примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, с благословом мр Данијеле Ковачевић Микић, објављује колумне професора српског језика и књижевности Данијеле Ковачевић Микић, дипломираног филолога српског језика и књижевности – мастер.

Picture
мр Данијела Ковачевић Микић
Picture
Picture
Недостатак свести о упоришту опстанка
Српски сатирични веб-сајт „Њуз”[1], илити „Вести у огледалу”, већ годинама (тачније, од 2010. године када је изникао из фејсбук групе) представља наше  ментално хемијско чишћење, еликсир умља у безумљу, духовну храну нацији којој још једино Бог и хумор могу помоћи да преживи накарадну транзицију и историјски усуд да јој је кућа насред друма. Иако сâм назив сајта указује на сатирични карактер, познато је да су озбиљне медијске куће у више наврата пренеле вести са овог сајта као тачне, што сведочи о новинарској (и књижевној) вештини да тачне вести, односно актуалне чињенице, сатирично уобличи као у искривљеном огледалу, будећи критичку свест народа коме се већ деценијама ум испира на разне начине (а нарочито стезањем каиша и отпуштањем са посла неистомишљеника, односно људи са сопственим ликом и делом). Општа култура и широка ерудиција јесу предуслов за успешно новинарство. Стога новинари који уређују овај сајт (при чему им свесрдно помажу и читаоци) пишу о широком спектру тема: политици, спорту, привреди, образовању, забави, култури... подражавајући структуром сајта типичне електронске информативне портале и онлајн листове, издвајајући се од њих управо овом префињеном сатиричном жицом која сведочи о бритком и брилијантном перу, јер је врхунска уметност писати сатиру и пародију, а не падати у тон јефтиног памфлета. Оно што мене као лектора радује јесу текстови који указују на небригу према српском језику и ћириличном писму и недостатак свести о томе да нам је управо језик упориште опстанка на историјском попришту. Такав је и чланак Мирослава Вујовића, који би био смешан да, нажалост, није трагична слика наше лингвистичке стварности. Замишљени над тиме колико би читалаца успело да уочи и коригује барем основне граматичке и правописне грешке намерно наглашене овим сатиричним текстом, предлажемо вам да узмете црвену хемијску оловку и на тренутак постанете лектори. Ми вам у наставку колумне нудимо своје лекторске очи, али не бежимо ни од тога да можда ни ми нисмо све грешке уочили, услед проклетства лекторског заната да, када нас текст „увуче” у себе занимљивошћу садржаја, наставимо да га изнутра читамо  правилно!
__________________________
[1] Правописно правило каже да се називи познатих дела и часописа не морају писати са наводницима, ако не постоји могућност збуњивања читаоца. Определили смо се за школски приступ: писање са наводницима.



Picture
мр Данијела Ковачевић Микић

К О Л У М Н Е

Данијела Ковачевић Микић,
професор српског језика и књижевности,
дипломирани филолог српског језика
и књижевности – мастер
  • Недостатак свести о упоришту опстанка
  • Насиље над језиком
  • Битка још није изгубљена



Picture
__________________________
К     О     Н     Т     А     К     Т
Урбани књижевни круг (УКК)
__________________________
PictureKlajn ukazao na sve veću ne pismenost novinara
Klajn sumlja da građani sve više greše u pravopisu

BEOGRAD, 17. februar 2014, (Njuz) – Naš poznati lingvista Ivan Klajn izrazio je sumlju da sve veći broj građana greši u pravopisu. Klajn je ovo viđenje izneo jel je primetio da, pored običnih ljudi koji greše u svakodnevnom govoru, i novinari u svojim tekstovima često prave
gramatičke i pravopisne greške.



On navodi da ljudi sve ređe čitaju knjige pa im samim tim hvali šire obrazovanje.

- Neznam tačno, ali pretpostavljam da je Internet dosta doprineo tome – rekao je Klajn novinaru Njuza koji ga je sreo u gradu.

Klajn je dodao da je svestan da kod ljudi kojima pisanje nije profesia taj problem postoji odavno, ali da ga iznenađuje što novinari u poslednje vreme neumeju da sklope jednu pravilnu rečenicu. Kao glavnog krivca, on je označio ne obrazovane novinare kojih je sve više u redakcijama.

-Dali postoji bilo kakav kriterijum prilikom zapošljavanja novinara – u pitao se Klajn.

Njuz se zbog svega ovoga pridružuje Klajnovoj inicijativi o širenju svesti o ne grešenju u pravopisu tako što bi želeli da se izvinemo svim čitaocima ukoliko su primetili da se u nekom našem tekstu možda i pokrala neka pravopisna greška. Ijako predpostavljamo da je razlog tome brzina objavljivanja tekstova, nema opravdanja za tako nešto i rešili smo da se odsad svakom ko pogreši odbije od plate.                 

Miroslav Vujović
Лекторске наочари
PictureКлајн указао на све већу неписменост новинара
Клајн сумња да грађани све више греше у правопису









БЕОГРАД, 17. фебруар 2014. (Њуз)
– Наш познати лингвиста Иван Клајн[
1] је изразио сумњу у то да све већи број грађана греши у правопису. Клајн је ово виђење изнео јер је приметио да, поред „обичних”[2] људи који греше у свакодневном говору, и новинари (у својим текстовима)[3] често праве граматичке и правописне грешке.

 
Он наводи да људи све ређе читају књиге, па им самим тим фали[4] шире образовање.

 
– Не знам тачно, али претпостављам да је интернет доста[5] томе допринео – рекао је Клајн новинару „Њуза” који га је срео у граду.

Клајн је додао да је свестан да код људи којима писање није професија тај проблем постоји одавно,[6] али да га изненађује то што новинари у последње време не умеју да склопе ниједну правилну реченицу. Као главног кривца, он је означио необразоване новинаре којих је све више у редакцијама.

– Да ли постоји било какав критеријум при запошљавању новинара – упитао се Клајн.

„Њуз” се због свега овога[7] придружује Клајновој иницијативи за ширење свести о негрешењу у правопису, тако што бисмо желели да се извинимо свим читаоцима уколико су приметили да се у неком нашем тексту можда и поткрала нека[8] правописна грешка. Иако претпостављамо да је разлог томе брзина објављивања текстова, нема оправдања за тако нешто, па смо решили да се одсад сваком ко погреши одбије од плате.
__________________________
[1] У зависности од јачине истицања, ова реченица могла би се написати и са именом лингвисте издвојеним апозицијом. У том случају, иза запете не бисмо смели да употребимо енклитички облик помоћног глагола: Наш познати лингвиста Иван Клајн је изразио сумњу у то да све већи број грађана греши у правопису.

[2] Ко су обични, а ко необични људи, и ко има права да нас тако дели? Овакве придеве, чије значење јесте јасно из контекста, али који би могли да изазову и негативне реакције и погрешне конотације читалаца, пожељно је маркирати новодницима.

[3] У својим текстовима? Како би могли да греше у туђим? Овај део реченице је непотребан, осим ако аутор не жели да нагласи писану форму изражавања. Онда бисмо предложили овакву измену: [...] и новинари, и у говору и у писаним текстовима, често праве граматичке и правописне грешке.

[4] Иако реч фалити постоји у нашем речнику, и у Правопису српскога језика Матице српске, препоручујемо као бољу варијанту реч недостајати.

[5] Подсећајући вас на стари наук добрих стилиста да је „доста само кад бију”, препоручили бисмо вам употребу прилога много.

[6] Могли бисмо да профил људи на које се односи коментар нагласимо запетама: Клајн је додао да, код људи којима то није професија, тај проблем постоји одавно... Такође, могли бисмо цртама да издвојимо и нагласимо овај део реченице: Клајн је додао да – код људи којима то није професија – тај проблем постоји одавно...

[7] У зависности од степена истицања, могли бисмо употребити и запете: „Њуз” се, због свега овога,  придружује Клајновој иницијативи...

[8] Овај пасус би било пожељно стилски дотерати, због понављања неодређених придевских заменица неком, нека, али и неодређеног, разговорног израза тако нешто.


Данијела Ковачевић Микић,
професор српског језика и књижевности,
дипломирани филолог српског језика
и књижевности – мастер
Picture
Picture
Column & Photographs: Danijela Kovacevic Mikic
All rights reserved 2014. Copyright © Danijela Kovacevic Mikic

Ivan Klajn – photo by Njuz
All rights reserved 2014. Copyright © Ivan Klajn
All rights reserved 2014. Copyright © Njuz

Klajn sumlja da građani sve više greše u pravopisu – column by Miroslav Vujovic
All rights reserved 2014. Copyright © Miroslav Vujovic
All rights reserved 2014. Copyright © Njuz

Design & Artwork by Djuradj Vujcic
Illustrated by Sarah Riordan
Edited by Prvoslav Vujcic

All rights reserved 2014. Copyright © Urban Book Circle

C     O     N     T     A     C     T

Published by Urban Book Circle on February 17, 2014
Urban Book Circle® (UBC)

Picture

Урбани књижевни круг – круг даровитих, писмених и храбрих.
Picture
Picture
Picture
Picture
© Copyright Urban Book Circle® (“UBC”) All Rights Reserved. Head Office based in Toronto, Ontario, Canada. Unauthorized distribution, transmission or republication strictly prohibited.
Picture
Founded on February 14, 2012
About Us
Terms and Conditions
Contact
Picture
Picture
Picture
© Copyright 2023 Urban Book Circle® All Rights Reserved.