Недостатак свести о упоришту опстанка – мр Данијела Ковачевић Микић
- „Круг УКК” – онлајн часопис примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, с благословом мр Данијеле Ковачевић Микић, објављује колумне професора српског језика и књижевности Данијеле Ковачевић Микић, дипломираног филолога српског језика и књижевности – мастер.
Недостатак свести о упоришту опстанка
|
Српски сатирични
веб-сајт „Њуз”[1],
илити „Вести у огледалу”, већ годинама
(тачније, од 2010. године када је изникао из фејсбук групе) представља наше ментално хемијско чишћење, еликсир умља у
безумљу, духовну храну нацији којој још једино Бог и хумор могу помоћи да
преживи накарадну транзицију и историјски усуд да јој је кућа насред друма.
Иако сâм назив сајта указује на сатирични карактер, познато је да су озбиљне
медијске куће у више наврата пренеле вести са овог сајта као тачне, што сведочи
о новинарској (и књижевној) вештини да тачне вести, односно актуалне чињенице,
сатирично уобличи као у искривљеном огледалу, будећи критичку свест народа коме
се већ деценијама ум испира на разне начине (а нарочито стезањем каиша и
отпуштањем са посла неистомишљеника, односно људи са сопственим ликом и делом).
Општа култура и широка ерудиција јесу предуслов за успешно новинарство. Стога
новинари који уређују овај сајт (при чему им свесрдно помажу и читаоци) пишу о
широком спектру тема: политици, спорту, привреди, образовању, забави, култури...
подражавајући структуром сајта типичне електронске информативне портале и
онлајн листове, издвајајући се од њих управо овом префињеном сатиричном жицом
која сведочи о бритком и брилијантном перу, јер је врхунска уметност писати
сатиру и пародију, а не падати у тон јефтиног памфлета. Оно што мене као
лектора радује јесу текстови који указују на небригу према српском језику и
ћириличном писму и недостатак свести о томе да нам је управо језик упориште
опстанка на историјском попришту. Такав је и чланак Мирослава Вујовића, који би
био смешан да, нажалост, није трагична слика наше лингвистичке стварности.
Замишљени над тиме колико би читалаца успело да уочи и коригује барем основне
граматичке и правописне грешке намерно наглашене овим сатиричним текстом,
предлажемо вам да узмете црвену хемијску оловку и на тренутак постанете
лектори. Ми вам у наставку колумне нудимо своје лекторске очи, али не бежимо ни од
тога да можда ни ми нисмо све грешке
уочили, услед проклетства лекторског заната да, када нас текст „увуче” у себе
занимљивошћу садржаја, наставимо
да га изнутра читамо правилно!
__________________________ [1] Правописно правило каже да се називи познатих дела и часописа не морају писати са наводницима, ако не постоји могућност збуњивања читаоца. Определили смо се за школски приступ: писање са наводницима. |
мр Данијела Ковачевић Микић
Данијела Ковачевић Микић,
професор српског језика и књижевности, дипломирани филолог српског језика и књижевности – мастер 
__________________________
__________________________
|
Klajn ukazao na sve veću ne pismenost novinara
Klajn sumlja da građani sve više greše u pravopisu
BEOGRAD, 17. februar 2014, (Njuz) – Naš poznati lingvista Ivan Klajn izrazio je sumlju da sve veći broj građana greši u pravopisu. Klajn je ovo viđenje izneo jel je primetio da, pored običnih ljudi koji greše u svakodnevnom govoru, i novinari u svojim tekstovima često prave gramatičke i pravopisne greške.
On navodi da ljudi sve ređe čitaju knjige pa im samim tim hvali šire obrazovanje.
- Neznam tačno, ali pretpostavljam da je Internet dosta doprineo tome – rekao je Klajn novinaru Njuza koji ga je sreo u gradu.
Klajn je dodao da je svestan da kod ljudi kojima pisanje nije profesia taj problem postoji odavno, ali da ga iznenađuje što novinari u poslednje vreme neumeju da sklope jednu pravilnu rečenicu. Kao glavnog krivca, on je označio ne obrazovane novinare kojih je sve više u redakcijama.
-Dali postoji bilo kakav kriterijum prilikom zapošljavanja novinara – u pitao se Klajn.
Njuz se zbog svega ovoga pridružuje Klajnovoj inicijativi o širenju svesti o ne grešenju u pravopisu tako što bi želeli da se izvinemo svim čitaocima ukoliko su primetili da se u nekom našem tekstu možda i pokrala neka pravopisna greška. Ijako predpostavljamo da je razlog tome brzina objavljivanja tekstova, nema opravdanja za tako nešto i rešili smo da se odsad svakom ko pogreši odbije od plate.
BEOGRAD, 17. februar 2014, (Njuz) – Naš poznati lingvista Ivan Klajn izrazio je sumlju da sve veći broj građana greši u pravopisu. Klajn je ovo viđenje izneo jel je primetio da, pored običnih ljudi koji greše u svakodnevnom govoru, i novinari u svojim tekstovima često prave gramatičke i pravopisne greške.
On navodi da ljudi sve ređe čitaju knjige pa im samim tim hvali šire obrazovanje.
- Neznam tačno, ali pretpostavljam da je Internet dosta doprineo tome – rekao je Klajn novinaru Njuza koji ga je sreo u gradu.
Klajn je dodao da je svestan da kod ljudi kojima pisanje nije profesia taj problem postoji odavno, ali da ga iznenađuje što novinari u poslednje vreme neumeju da sklope jednu pravilnu rečenicu. Kao glavnog krivca, on je označio ne obrazovane novinare kojih je sve više u redakcijama.
-Dali postoji bilo kakav kriterijum prilikom zapošljavanja novinara – u pitao se Klajn.
Njuz se zbog svega ovoga pridružuje Klajnovoj inicijativi o širenju svesti o ne grešenju u pravopisu tako što bi želeli da se izvinemo svim čitaocima ukoliko su primetili da se u nekom našem tekstu možda i pokrala neka pravopisna greška. Ijako predpostavljamo da je razlog tome brzina objavljivanja tekstova, nema opravdanja za tako nešto i rešili smo da se odsad svakom ko pogreši odbije od plate.
Miroslav Vujović
Лекторске наочари
Клајн указао на све већу неписменост новинара
Клајн сумња да грађани све више греше у правопису
БЕОГРАД, 17. фебруар 2014. (Њуз) – Наш познати лингвиста Иван Клајн[1] је изразио сумњу у то да све већи број грађана греши у правопису. Клајн је ово виђење изнео јер је приметио да, поред „обичних”[2] људи који греше у свакодневном говору, и новинари (у својим текстовима)[3] често праве граматичке и правописне грешке.
Он наводи да људи све ређе читају књиге, па им самим тим фали[4] шире образовање.
– Не знам тачно, али претпостављам да је интернет доста[5] томе допринео – рекао је Клајн новинару „Њуза” који га је срео у граду.
Клајн је додао да је свестан да код људи којима писање није професија тај проблем постоји одавно,[6] али да га изненађује то што новинари у последње време не умеју да склопе ниједну правилну реченицу. Као главног кривца, он је означио необразоване новинаре којих је све више у редакцијама.
– Да ли постоји било какав критеријум при запошљавању новинара – упитао се Клајн.
„Њуз” се због свега овога[7] придружује Клајновој иницијативи за ширење свести о негрешењу у правопису, тако што бисмо желели да се извинимо свим читаоцима уколико су приметили да се у неком нашем тексту можда и поткрала нека[8] правописна грешка. Иако претпостављамо да је разлог томе брзина објављивања текстова, нема оправдања за тако нешто, па смо решили да се одсад сваком ко погреши одбије од плате.
__________________________
[1] У зависности од јачине истицања, ова реченица могла би се написати и са именом лингвисте издвојеним апозицијом. У том случају, иза запете не бисмо смели да употребимо енклитички облик помоћног глагола: Наш познати лингвиста Иван Клајн је изразио сумњу у то да све већи број грађана греши у правопису.
[2] Ко су обични, а ко необични људи, и ко има права да нас тако дели? Овакве придеве, чије значење јесте јасно из контекста, али који би могли да изазову и негативне реакције и погрешне конотације читалаца, пожељно је маркирати новодницима.
[3] У својим текстовима? Како би могли да греше у туђим? Овај део реченице је непотребан, осим ако аутор не жели да нагласи писану форму изражавања. Онда бисмо предложили овакву измену: [...] и новинари, и у говору и у писаним текстовима, често праве граматичке и правописне грешке.
[4] Иако реч фалити постоји у нашем речнику, и у Правопису српскога језика Матице српске, препоручујемо као бољу варијанту реч недостајати.
[5] Подсећајући вас на стари наук добрих стилиста да је „доста само кад бију”, препоручили бисмо вам употребу прилога много.
[6] Могли бисмо да профил људи на које се односи коментар нагласимо запетама: Клајн је додао да, код људи којима то није професија, тај проблем постоји одавно... Такође, могли бисмо цртама да издвојимо и нагласимо овај део реченице: Клајн је додао да – код људи којима то није професија – тај проблем постоји одавно...
[7] У зависности од степена истицања, могли бисмо употребити и запете: „Њуз” се, због свега овога, придружује Клајновој иницијативи...
[8] Овај пасус би било пожељно стилски дотерати, због понављања неодређених придевских заменица неком, нека, али и неодређеног, разговорног израза тако нешто.
БЕОГРАД, 17. фебруар 2014. (Њуз) – Наш познати лингвиста Иван Клајн[1] је изразио сумњу у то да све већи број грађана греши у правопису. Клајн је ово виђење изнео јер је приметио да, поред „обичних”[2] људи који греше у свакодневном говору, и новинари (у својим текстовима)[3] често праве граматичке и правописне грешке.
Он наводи да људи све ређе читају књиге, па им самим тим фали[4] шире образовање.
– Не знам тачно, али претпостављам да је интернет доста[5] томе допринео – рекао је Клајн новинару „Њуза” који га је срео у граду.
Клајн је додао да је свестан да код људи којима писање није професија тај проблем постоји одавно,[6] али да га изненађује то што новинари у последње време не умеју да склопе ниједну правилну реченицу. Као главног кривца, он је означио необразоване новинаре којих је све више у редакцијама.
– Да ли постоји било какав критеријум при запошљавању новинара – упитао се Клајн.
„Њуз” се због свега овога[7] придружује Клајновој иницијативи за ширење свести о негрешењу у правопису, тако што бисмо желели да се извинимо свим читаоцима уколико су приметили да се у неком нашем тексту можда и поткрала нека[8] правописна грешка. Иако претпостављамо да је разлог томе брзина објављивања текстова, нема оправдања за тако нешто, па смо решили да се одсад сваком ко погреши одбије од плате.
__________________________
[1] У зависности од јачине истицања, ова реченица могла би се написати и са именом лингвисте издвојеним апозицијом. У том случају, иза запете не бисмо смели да употребимо енклитички облик помоћног глагола: Наш познати лингвиста Иван Клајн је изразио сумњу у то да све већи број грађана греши у правопису.
[2] Ко су обични, а ко необични људи, и ко има права да нас тако дели? Овакве придеве, чије значење јесте јасно из контекста, али који би могли да изазову и негативне реакције и погрешне конотације читалаца, пожељно је маркирати новодницима.
[3] У својим текстовима? Како би могли да греше у туђим? Овај део реченице је непотребан, осим ако аутор не жели да нагласи писану форму изражавања. Онда бисмо предложили овакву измену: [...] и новинари, и у говору и у писаним текстовима, често праве граматичке и правописне грешке.
[4] Иако реч фалити постоји у нашем речнику, и у Правопису српскога језика Матице српске, препоручујемо као бољу варијанту реч недостајати.
[5] Подсећајући вас на стари наук добрих стилиста да је „доста само кад бију”, препоручили бисмо вам употребу прилога много.
[6] Могли бисмо да профил људи на које се односи коментар нагласимо запетама: Клајн је додао да, код људи којима то није професија, тај проблем постоји одавно... Такође, могли бисмо цртама да издвојимо и нагласимо овај део реченице: Клајн је додао да – код људи којима то није професија – тај проблем постоји одавно...
[7] У зависности од степена истицања, могли бисмо употребити и запете: „Њуз” се, због свега овога, придружује Клајновој иницијативи...
[8] Овај пасус би било пожељно стилски дотерати, због понављања неодређених придевских заменица неком, нека, али и неодређеног, разговорног израза тако нешто.
Данијела Ковачевић Микић,
професор српског језика и књижевности,
дипломирани филолог српског језика
и књижевности – мастер
професор српског језика и књижевности,
дипломирани филолог српског језика
и књижевности – мастер
|
Column & Photographs: Danijela Kovacevic Mikic
All rights reserved 2014. Copyright © Danijela Kovacevic Mikic
Ivan Klajn – photo by Njuz
All rights reserved 2014. Copyright © Ivan Klajn
All rights reserved 2014. Copyright © Njuz
Klajn sumlja da građani sve više greše u pravopisu – column by Miroslav Vujovic
All rights reserved 2014. Copyright © Miroslav Vujovic
All rights reserved 2014. Copyright © Njuz
Design & Artwork by Djuradj Vujcic
Illustrated by Sarah Riordan
Edited by Prvoslav Vujcic
All rights reserved 2014. Copyright © Urban Book Circle
C O N T A C T
Published by Urban Book Circle on February 17, 2014
Urban Book Circle® (UBC)
All rights reserved 2014. Copyright © Danijela Kovacevic Mikic
Ivan Klajn – photo by Njuz
All rights reserved 2014. Copyright © Ivan Klajn
All rights reserved 2014. Copyright © Njuz
Klajn sumlja da građani sve više greše u pravopisu – column by Miroslav Vujovic
All rights reserved 2014. Copyright © Miroslav Vujovic
All rights reserved 2014. Copyright © Njuz
Design & Artwork by Djuradj Vujcic
Illustrated by Sarah Riordan
Edited by Prvoslav Vujcic
All rights reserved 2014. Copyright © Urban Book Circle
C O N T A C T
Published by Urban Book Circle on February 17, 2014
Urban Book Circle® (UBC)
Урбани књижевни круг – круг даровитих, писмених и храбрих.
