Јасмина Топић
НЕ ЖИВЕСМО ОСИМ ЧИТАЈУЋИ

Изгубила се у простору једне књиге,
пратиле ме речи песме на непознатом језику,
топлог медитеранског мелоса, као заједничка
бивања на острвима где увек треба обновити радост.

И два простора, оивичена сенкама и музиком,
потирала су ме; У исту раван доводила
с линијом неповученом,
на дну листа, изван фусноте.

Тамо где је припадност замирала
избијала је страст за написаним, једним
од могућих светова што со их испере
као штампарску грешку.

А простор књиге мењао нам је облик
лица, додељивао намену. И била сам. –
Заистински приљубљена за стихове, за слике
као за некадашње раме,
сањајући о северним морима тако живахним,
из писама преломљених у стихове.

Ослушкивала када ће златне бубице хлебне
милети мојом кожом, дрхтурећи. Боравила
под поларним светлом, надохват другости
другог, реалног живота...

Али не живесмо осим читајући, одмеравајући
оно пре и после написаног док су твоје очи,
мале орахове љуске на линији имагинарног,
Биле и море и несаница.

Сада тако лагано клизим поред глечера чија имена,
а и намене не препознајем.
И као у дубоком, најдубљем сну испод санти,
понеки глас ме дозива из светла
у којем се не да више боравити.
Овог јутра, од јутра до мрака.

Јасмина Топић
__________________________
Urban Book Circle® (UBC)
Poem & Photographs: Jasmina Topic
All rights reserved 2013. Copyright © Jasmina Topic

Published by Urban Book Circle on August 7, 2013
Urban Book Circle® (UBC)